Radio Televizija
Srbije (RTS) od milošte ili ironično "Javni servis" je po ko zna koji put razočarao
stotine hiljada ljubitelja rukometa u ovoj zemlji, odlukom da ne prenosi mečeve
reprezentacije, kada je to najbitnije, u baražu za odlazak na velika
takmičenja. Odgovor na ovo pitanje, verovatno nikada neće izaći iz uredničkih
soba. Evrovizijsku šarenu lažu i pošast svake vrste smo proživeli kao homo
sapiensi, sada bi trebalo da se vratimo realnom životu, u kome bi našoj deci
trebali podariti idole, heroje, na čijim primerima, istrajnosti, ljubavi prema
zemlji i sportskom umeću, ova nacija, kao i sve nacije ovog sveta, treba da
nastave da žive.
Ipak, ko se snađe
za sutrašnji prenos iz Roterdama, snašao se. Internet, satelitske antene,
teletekst, birajte. Valjda se i zato plaća čuvena TV pretplata ili šta već?
Rukometašice Srbije igraju najvažniju utakmicu u kratkoj istoriji samostalne
države. To nije floskula, koju želimo da nataknemo našim devojkama kao kamen
oko vrata, već istina, koja bodri i njih, i armiju navijača. Od uspeha
reprezentacija u ovih 20 dana, zavisi budućnost našeg sporta u Srbiji. U redu
je kada nam kažu da je Liga slaba, da nema termina za prenose. Pa i kada nas
ubede da nema interesa da se prenosi jedno Evropsko prvenstvo u Norveškoj, koje
prenose sve zemlje u okruženju, bez obzira da li učestvuju na njemu ili ne
(Rukomet je bio najgledaniji kolektivni sport na prošlim OI u Atini). Očigledno
da od "Belih lađa" nema mesta na ekranu ni za jedno grandiozno finale Lige
šampiona, koje gleda pola milijarde ljudi diljem planete. U redu je i kada u
direktnom prenosu gledamo naše mile odbojkašice, kada tuku
Severnoumerenokontinentalnu južnomalezijsku Papuu u nekim kvalifikacijama u Nigdini
oko 3:25 izjutra. U redu je i kada bodrimo 263. teniserku sveta dok brani boje
Srbije u meču sa 197. teniserkom sveta iz Hrvatske, koji nikome ništa ne znači. Lepo je, i kada tri popodneva zaredom gledamo seriju trening mečeva vaterpolo
reprezentacije sa Rumunijom u nekom "obrenovačkom" bazenu. Ipak, urednici,
DIREKTORE, novinari, Srbijo, OVO nije u redu!
I ove naše devojke,
kojima ni imena ne znate, isto tako daju 101% sebe za ovu zemlju, drže se za
ruke dok pevaju himnu i kao male su verovatno naučile ono "U svetu postoji
jedno carstvo". Nadamo se da će doći vreme, kada ćete im gurati mikrofon u ruke
i ulizivati im se za intervjue, ali bi tada trebale da se sete ove subote i da
vam kažu "No comment"… (osmeh i srednji prst se podrazumevaju…)
Živeo internet! Da
nije njega, ne bi znali da rukomet postoji!
BALKAN-HANDBALL TEAM
