Dođosmo i do završnice druge sezone SEHA lige. U senci onoga što će se desiti u subotu, kada se očekuje i zvanični paraf Gasproma na ugovor sa ligom, kao i objašnjenje, šta to znači za budućnost regionalnog takmičenja na ovim prostorima, u petak i nedelju ćemo u “Borisu Trajkovskom” uživati u mečevima polufinala i finala.
Liga bez obaveza, bez nagrade i statusa koji bi značio plasman u Ligu šampiona ili bilo gde drugde, donela je mali iskorak u odnosu na prethodnu sezonu. On se pre svega odnosi na kvalitet mečeva, s obzirom da je manji broj klubova, kao i ulazak beloruskog Meškova, doneo veću konkurenciju i zanimljiviju borbu za F4 turnir.
Ono što smo ove godine imali, to je izostanak srpskih timova, opadanje kvaliteta u bosanskohercegovačkim, kao i sve slabije partije našičkog Nexe-a, ophrvanog ekonomskim problemima. Za razliku od prošle godine, u rezultatskom padu je bio i slovački Tatran, C.O Zagreb je izgubio status najbolje ekipe na Balkanu, a u prvi plan, u potpunosti, izašle su makedonske ekipe, sada stvarno glavni favoriti, za razliku od prošle sezone, kada je kiks hrvatskog šampiona platio Ivica Obrvan “glavom”.
Iako će, po pravilu, polufinale između Metalurga i Vardara ponuditi veliki borbu, veću glad za pobedom trebalo bi da očekujemo u duelu Meškova i C.O Zagreba.
Razlog je prost. Posle rane eliminacije u Ligi šampiona i promene Goluže, Zagrebu je ovo poslednja šansa da spase sezonu. Rane kluba opterećenog stalnim učestvovanjem u kremu evropskog rukometa, neće zaceliti “već osvojena” titula i Kup u domaćem šampionatu. Zato Dvoršek i njegovi momci stižu u Skoplje po trofej, a ovo će biti praktično i poslednje ozbiljne utakmice za hrvatskog prvaka u ovoj sezoni. Sam “izbor” protivnika, beloruskog Meškova, govori da Zagreb u Skoplju želi da napravi isto ono, što su njemu napravili godinu dana ranije u “Areni” – odnese pehar…
Iz iste priče je i “naša” kolonija u beloruskom Meškovu. Ambiciozni beloruski tim, promenio je dva trenera ove sezone, doveo puno kvalitetnih igrača, traži, malo luta, ali kada imate novac, sve je lako. I pored svega toga, Meškov nema šanse za titulu u domaćem šampionatu, nije izborio EHF Kup grupnu fazu, a i drugo mesto u domaćem šampionatu mu je ugroženo pored razgoropađenog SKA Minska, koji je pobedio i neprikosnoveni Dinamo. “Crvena lampica” je upaljena za Skoplje, a Belorusi dolaze po trofej, nema im druge.
Mnogo relaksiraniji završni turnir čekaju makedonski timovi. Osim prestiža, i to kratkotrajnog, pehar SEHE ne donosi im ništa. To je najbolje osetio Vardar, koji je iznenadio u Zagrebu, poneo pehar kući, ali se na kraju sezone, ipak, Metalurg poslednji smejao. Svi su sumnjičavo vrteli glavom gledajući kako Červar “drži” kočnicu u tom finalu u Zagrebu, a onda dodaje gas u šampionatu i osvaja titulu šampiona Makedonije, onu, koja je i jedina bitna, jer garantuje Ligu šampiona.
Da li će Vujović ponoviti istu “grešku”, ako se to tako može nazvati? Koliko u tom psihološkom ratu dvojice stručnjaka koji će epilog dobiti krajem maja posle duela u plej-ofu domaćeg prvenstva, jedna pobeda, više manje, može imati udela? Metalurgu ovaj turnir dolazi na samo sedam dana pred mečeve sa Kelceom u četvrtfinalu EHF Lige šampiona, posle kojih je samo nebo granica. Uz to, povređen je Mirkulovski, pitanje je koliko će i ostali zapinjati…
Nekome za zagrevanje, nekome za spas sezone. Sve u svemu, uz Gasprom, SEHA skupštinu i mnoštvo poznatih rukometni lica, biće zanimljivo. Vidimo se u Skoplju.
