Seniorska reprezentacija Srbije juče je ušla u veoma bitnu kvalifikacionu nedelju, u
kojoj će se „Orlovi" sastati sa selekcijama Švajcarske u Cirihu (sreda)i
selekcijom Rusije u Nišu (nedelja). Pobeda
u Švajcarskoj izbacuje domaćina iz borbe za EP, a četiri boda, otvorila bi sva
vrata izabranicima Jovice Cvetkovića. Tim povodom, razgovarali smo sa selektorom na okupljanju u hotelu "M"…
Dobar dan, Jovice! Okupila se ili bolje rečeno, okuplja se reprezentacija
danas, budući da nisus vi momci još uvek doputovali. Jedan početni komentar?
– Ono što raduje, jeste da smo skoro kompletni u odnosu na
zadnje okupljanje. Faliće Anđelković, koji i dalje ima problema sa
kvadricepsom. Do večeras ćemo biti kompletni. Imamo ovih par dana da nešto
pripremimo, kada su u pitanju Švajcarska i Rusija. Rekao sam da to nisu utakmice
koje su definitivne, međutim, jedna pobeda nas približava Evropskom
prvenstvu. Mi ćemo uraditi sve da to budu
dve pobede. Ova nedelja će nam služiti i kao provera onoga što smo postigli u
zajedničkom radu, i kao zamajac za ono što nas čeka u januaru mesecu na
Svetskom prvenstvu.
Kako komentarišete kvalitet naših sledećih protivnika?
– Ono što je bitno, da će naš pristup uvek biti maksimalan,
znači isti kao i do sada. Nas niko ne može da iznenadi. Svakoga respektujemo,
što se videlo protiv Italijana. Moguće je da izgubimo utakmicu. Može neko da
nas pobedi, ali ne i porazi. Proces koji smo započeli, ide napred, on traje, a
rezultati se vide, ko to želi da vidi. Neke stvari u sportu dođu ranije, a neke
kasnije. Neke pozitivne stvari su došle i ranije, nego što sam ja to očekivao,
ali smo to zaslužili odnosom prema igri i reprezentaciji, i to vidi ceo svet.
Mi dajemo 100% i tako će biti u budućnosti. Odnos između njih (igrača) je
takođe, fantastičan. Kod nas nema nešto za štampu, a nešto za nas. Sve se vidi,
i taj odnos i to zalaganje, samo može da dovede do kvaliteta.
U zadnjih godinu dve dana, mučili smo se sa
reprezentacijama, kojesu objektivno dosta nižeg kvaliteta od nas (Izrael,
Farska Ostrva,itd). Italijani su prva ekipa koju smo praktično razbili. Koliko je
eliminacija Čeha doprinela da jedna psihološki teret padne sa leđa ovog tima?
– Pomenuli ste Čehe,
pa da se vratimo na njih. Česi su jedna izuzetno dobra reprezentacija. Neki su
bili skloni da kažu, kada smo izgubili od Čeha prvi meč sa pet golova razlike, kako
je to slaba reprezentacija? Posle, kada smo ih dobilii, bilo je "dobili ste
lakog rivala". Koliko su oni jaki, pokazuje njihov kontinuitet igranja na
velikim takmičenjima. Evo sada, prošlog meseca, pobedili su Francuze sa četiri
razlike. Sada možemo da sagledamo koliko je to jaka reprezentacija, koju smo
izbacili i plasirali se na SP. Idemo dalje, napredujemo. Maksimalno smo
odradili utakmice sa Italijanima i Faranima, ne gledjaući ko je na drugoj
strani terena. Ta gol razlika će nam danas-sutra značiti, jer je ovo liga
sistem. Takvim rezultatima, sigurno je da se stvara jedan respekt ostalih
reprezentacija prema nama. Nismo ono što smo bili kada smo se okupili pre dve
godine, kada smo bez i jednog treninga praktično krenuli na jedan strašno jak
turnir, gde nas je čekala prva utakmica sa Nemcima, pa onda sa Dancima, treća
sa Hrvatima. Bez i jednog jedinog treninga, prv put zajedno. Imali smo i velike
poraze, jednu izgubili 8, drugu 6, a treću 15 razlike. Međutim, kroz te poraze,
mi smo sagledali i probleme koje treba rešavati. Na početku jednog procesa, na
porazima se uči. Njih moramo da trpimo. Ako ih neko mrzi, to sam ja. Svestan
sam bio da moramo kroz to da prođemo i ti porazi su nam mnogo značili. Prošla
godina je odlična. Hoćemo da nastavimo tako i sve ćemo uraditi da tako bude u
perspektivi, ali sada smo i mnogo ozbiljnija reprezentacija nego što smo bili.
Pomenuli smo Svetsko prvenstvo, gde nas u Poreču čekaju
Danci, Norvežani i Egipćani, kao najveći konkurenti u grupi. Da li možemo do
drugog kruga, to jest u prve tri reprezentacije?
– Ako ćemo realno da pričamo. Mi smo bili u petom šeširu. Znači
od šest reprezentacija, mi smo po rejtingu peta. Šta je za mene realnost? Za
mene ona ne sme da postoji. Želim stalno najbolje, želim sve da pobedim. Naš
odnos je jasan, Mi ćemo sve uraditi da uđemo u drugi krug. Koliko ćemo uspeti,
videćemo. To je samo sport. Zavisiće i od ritma, i od dana, i od protivnika.
Ono što je veoma bitno je da kod nas nema uspavanosti. Kod nas postoji
životinjska želja da uspemo, i to je preduslov za sve ovo što radimo. To je dobra
stvar i za period posle Svetskog prvenstva. Sve ćemo učiniti zbog nas, našeg
naroda i Srbije da budemo zadovoljni.
Pratite igre naših reprezentativaca po Evropi u ovoj
klupskoj sezoni. Koliko ste zadovoljni njihovim nastupima?
– Ja sam zadovoljan. Ono što upada u oči jeste da naši
igrači kada se vrate sa reprezentativnih akcija, dobro igraju. To je jedan
veoma bitan pokazatelj. Mnogi od tih momaka nisu otišli preko reprezentacije u
inostranstvo, jer ona nije imala rejting. Ti momci su odlazili raznim putevima,
preko raznih menadžera. Oni su dolazili u situaciju da ne postavljaju uslove,
nego da im budu postavljani, tako da su možda i zalutali u neke klubove, koji
nisu adekvatni njihovom kvalitetu. Sada želimo preko reprezentacije da vratimo
igrače u velike klubove. Mi moramo da se nosimo sa tim. Nisu krivi ti igrači,
nego neko prošlo vreme, kada im reprezentacija nije bila odskočna daska.
Zadovoljan sam njihovim igrama, a u perspektivi preko statusa reprezentacije
siguran sam da ćemo i igračima pomoći da izgrade ime, status i zarade više
novca.
Većina kritika na Vaš račun, odnosi se na imena igrača, koji
nisu u reprezentaciji, a koji svojim igračkim kvalitetom to zavređuju. Da li
postoji neko ime, koje ste uočili da igra na reprezentativnom nivou, a koje do
sada nije dobijalo šansu, i na koje bi se u budućnosti moglo računati?
– Po meni, svi igrači koji su zavredeli nekom svojom igrom
da budu u reprezentaciji, oni su u njoj bili ili su sada. Svi su dobili šansu, apsolutno. Niko ne može
da me prozove ni za jedno ime, da nije uvaženo i pozvano. Neki su pozvani, pa
nisu mogli da budu deo ovog kvaliteta ovde. Neko nije izdržao igrački, a neko
ljudski. Ovo je spoj izuzetno kvalitetnih i rešenih momaka. Onaj koji nije bio
na tom nivou, nije prošao. Bilo je
igrača, koje sam ja pozivao, a oni nisu hteli da se odazovu reprezentaciji.
Nisu hteli! I sada se postavlja pitanje, zašto ga Cvetković ne zove? Za jednog
igrača, priča se svašta. Ja sam ga zvao u reprezentaciju, ali on nije hteo,
bilo mu je preče skijanje. Drugom je bio preči odmor, trećem nešto treće. Pa,
zašto mene prozivaju? Neka pozovu tog igrača i pitaju ga što se nije odazvao. Nisam pozvan regularno na vreme, ovo, ono.
Znači, neko kada želi, kada je u pitanju reprezentacija, zemlja, zastava, tu
nema priče. Ja bih za ovu zemlju poginuo, pretpostavljam kao i ovi momci koji
su tu da daju sve od sebe. Ginu za reprezentaciju i vole je. Ne mora tebi neko
poseban poziv da upućuje, jer ako je nešto urgentno bilo, pa naknadno pozvan
igrač, a ti dobiješ priliku da prvi put nastupiš za reprezentaciju… On je tim
svojim odnosom pokazao koliko je sposoban da uđe u ovu grupu ljudi. Nije, i
neću takvim igračima da dozvolim da budu deo ovoga, bez obzira kakve igračke
kvalitete poseduju, jer, ako je neko sposoban da kaže "Ne" reprezentaciji
danas, i da mu bude važnije skijanje ili nešto drugo, taj će nas izdati kada je
najpotrebnije. Prema tome, nema igrača, Srbina, koji nije proveren ili
pozvan. To je u ovom periodu prošlom.
Sada su vrata, da kažem pritvorena, da ne kažem zatvorena. Sada bi mnogi voleli,
koji nisu hteli da budu u reprezentaciji, da su ovde, da igraju na Svetskom
prvenstvu. To prvenstvo koje je izborio neko drugi. A nije ih bilo onda, kada
je trebalo trpeti poraze, crveneti i stideti se, zbog onoga što smo doživljali.
Onda ih nije bilo tu. E, takvima nema mesta dok god sam ja selektor.
Uz priču o reprezentaciji i stvaranju njenog kulta, svakako
ide definicija "Niša i niške publike", "Čair" je postao pravi rukometni
bastion, a nas interesuje, da li će i neke druge rukometne sredine imati
prilike da ugoste reprezentaciju u ovom kvalifikacionom ciklusu?
– Mi smo se sa Nišom
srodili. Niš je bio tu kada je nama trebalo, i mi smo bili tu kada je Nišu
trebalo. Mi imamo poseban odnos sa Nišom, a vidim da to žele i druge
reprezentacije u drugim sportovima. Mi imamo publiku koja razume rukomet i
željna je dobrog rukometa. Od niške
publike smo dobili strašnu podršku i protiv Islanda, i protiv Makedonije, protiv
svakog. Uvek smo dobijali srce te publike, i stalno smo osećali da im nismo
davali dovoljno. Utakmica sa Česima je bila kulminacija. Na toj utakmici, Niš
nam je dao sve, srce, a i mi smo njima dali srce. Uspeli smo. Dali smo im još
nešto – 60 minuta predinfarktnog stanja! Pre utakmice sa Italijanima, seli smo
i dogovorili se. Mi smo hteli da Nišlijama na utakmici sa Italijanima, koji
nisu naš rejting, omogućimo da uživaju. Ono protiv Čeha nije bilo zdravo za
gledati. Rekli smo sada, bez stresova, samo uživanje. Odgovornost prema
publici, stvorila je fantastičan ambijent kod igrača, i nadam se da će tako
uvek biti u Nišu. Tamo je naše mesto. Uvek ćemo igrati tamo kada je bitno. I
pred Svetsko prvenstvo ćemo uvertiru sa Rumunima igrati u Nišu. Niš, niška
publika i reprezentacija su jedno. Na
drugim mestima u neko vreme, kada je Niš davao podršku, nismo mogli da skupimo
400-500 ljudi. Desilo se da u Beogradu na kvalifikacijama dođe 200 ljudi. To je
stvarno porazno. Razumljivo, jer Beograd je Beograd. Ali mi ne želimo takav
Beograd, je smo pokazali da radimo kvalitetno i da to treba podržati. Želimo da
za dan rukometa, 27. decembra napunimo "Pionir". Sada se priča o
"Banjici". Očekujem da igramo u
"Pioniru" i da ga napunimo. To je jedan zamajac, koju bi beogradska publika
trebalo da nam da, jer i ona čeka EP 2012. godine.
Reprezentacija i njeni uspesi mogu da podignu i nivo
klupskog rukometa. Kod žena je to već slučaj…
– Očekujemo da kroz sve ovo podižemo rukomet u našoj zemlji.
Mnogo ima lošeg i mnogo toga mora da se popravi da bismo sutra, imali kvalitetne
igrače za reprezentaciju. Konti nuiteta neće biti, ako se nešto ne popravi u
našem rukometa, ako barem, kao zemlje u okruženju, ne stvorimo par klubova,
koji mogu da igraju Evropu, a ne ovako, kao što se dešava kod nas. Bolje ne
izlaziti u Evropu, nego izlaziti sa obrazloženjem, "igrači se čeliče". Ma, ko
se čeliči sa 15, 20 razlike? To nema veze, uopšte. To su stresovi, to je
porazno. Jeste, to može biti poučno, ali ako imaš rešenje nakon takvih
utakmica., šta raditi da se to ne bi ponovilo. Ali ovde se vraćamo na isto.
Doživljavamo uvek iste poraze. Očekujem da mi budemo zamajac, koji će pokrenuti
neke stvari. Pomaka ima, igra se brže, kopira se reprezentacija, nema više
stereotipnog rukometa, koji se igrao ranije, ali po meni nedovoljno.
Posle odlaska Zorana Ivića u Grčku, ko će u stručnom štabu
biti zadužen za junior, a ko će voditi kadete?
– Junior ii kadeti će biti pod mojim nadzorom u narednom
periodu. Neću ih ja voditi, ali ću sigurno naći par perspektivnih trenera, u
koje treba da se uloži i koji zavređuju pažnju. Njihov rad u mlađim kategorijama
je primećen i gledaću da oni budu angažovani, dok sam ja ovde. Sa moje strane,
trudću se da prenesem znanje, jer nama je cilj da dobijemo dobre juniore i
kadete, al ii dobre trenere. Sve to moramo da zaokružimo. Napravili smo pomake
i verujem da ćemo i u tom segmentu ići napred.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
preuzeto sa www.rss.org.rs
