Prošle nedelje, održan je žreb kvalifikacija za Svetsko prvenstvo juniora, koje bi jula naredne godine trebalo da se održi u Bosni i Hercegovini. Čini se, od sticanja nezavisnosti, ništa lepše rukomet na prostorima od Banjaluke do Mostara nije doživeo, a takva je bila i radost tamošnjih funkcionera, koji su konačno dobili nešto „veliko“, čime će moći da zaokupe pažnju političara i sportske javnosti. No, u međuvremenu, pojaviše se glasine da BiH neće održati prvenstvo, pa njihov demanti, a u petak – tišina.
Prosto neverovatno zvuči da na zvaničnom sajtu Rukometnog saveza Bosne i Hercegovine ni slovo nije posvećeno, najavi žreba, kao i njegovom epilogu – sastavima grupa. Tražili smo, čekali, kao i svi mediji, ali ne. Ljudi koji vode tamošnji Savez, ne daju se. Kataanac je stavljen na tastaturu, a kada se to radi u godini 2012, onda nas izvesno čekaju još mnoga iznenađenja u narednih 10 meseci.
A drugi šok i neverica, vezan je za odluku RFM (Rukometna federacija Makedonije) da otkaže igranje u kvalifikacijama svoje juniorske reprezentacije sa obrazloženjem da je rezultatski generacija 1992 osuđena na neuspeh, pa nema razloga trošiti novac! Ako već ne mogu da pobede, hajde da im zabranimo da igraju. Izgleda da od glavešina u Skoplju niko nije svestan da Lazarov, Mojsovski i bratija neće igrati večno, a da posle njihovog odlaska rukomet treba i dalje da postoji. Možda neko razmišlja da nakon njih krene po sistemu samouništenja ženske reprezentacije, koja je naturalizovala, pa je sada Makedonija spala na to da nema dve „krštene“ igračice. Bilo kako bilo, osim internacionalaca koji svoj hleb zarađuju pošteno u privatnim projektima Vardara, Metalurga ili nekog inostranog kluba, jedini prosperitet makedonskog rukometa, ogleda se u avanzovanju sudija i delegata, kao i prodaji aranžmana karata za velika takmičenja.
