Nakon osam godina u Super B ligi, Crvenka je ponovo deo elite srpskog rukometa. Za tu privilegiju, ovaj kultni klub izborio se kroz baraž mečeve sa Jugovićem i Moravom, i to u poslednjim trenucima trijagonal turnira, zahvaljujući ishodu epske drame u Velikoj Plani.
Potpisnik velikog uspeha tima iz legendarnog rukometnog mesta sa manje od 10.000 stavnika stacioniranog u zapadnoj Bačkoj jeste Vladimir Zejak (34). Mladi stručnjak koji se nedavno sa 40×20 preselio na klupu, preneo je još uvek sveže utiske nakon promocije u Superligu, ali i očekivanja od povratničke sezone.
-Nije bilo lako „preživeti“ poslednju utakmicu baraža, naročito jer ništa nije zavisilo od nas, neophodna nam je bila pobeda Morave nad Jugovićem. To je jedini momenat u kojem sam osećao nervozu, iskreno, gledao sam utakmicu pod velikim stresom. Poznajući karakter igrača i trenera iz Velike Plane, znali smo da će odigrati pošteno i srčano tu utakmicu. Nadali smo se njihovoj pobedi i videli ste, sreća nam se na kraju osmehnula. Cela ekipa je zajedno gledala taj meč, navijali smo kao da je u pitanju finale Lige šampiona. Posle gola Antića iz sedmerca, nastala je neverovatna euforija u selu, ljudi su izašli na ulice, čule su se sirene na sve strane. Slavilo se do ujutru – priseća se Zejak.
Kako i šta sada, malo je vremena za spremiti se pred start Superlige? Može li klub finansijski i igrački da izdrži sezonu?
-Pojačali smo se na poziciji desnog beka i u stručnom štabu. Pridružio nam se mladi Uroš Mitrović iz Vrbasa, po mom mišljenju jedan od najperspektivnijih desnih bekova u zemlji, i igrač koji se po svojim karakteristikama savršeno uklapa u viziju i koncepciju naše igre. Dobro je i to što dolazi iz slične škole rukometa, tako da će period adaptacije biti minimalan, i neće narušiti već postojeću hemiju u ekipi. Želimo da angažujemo i desno krilo, još uvek tražimo pravo rešenje. Jako nam je važno da sagledamo sve aspekte pri dovođenju igrača, od mentalnih, ljudskih, fizičkih i tehničkih kvaliteta. Bitno je da ne narušimo balans koji imamo.
-I stručni štab je pojačan kadrom iz Vrbasa, u klub je došao Miloš Mitrović, čovek sa velikim igračkim i trenerskim iskustvom, posebnu u radu sa mlađim igračima, na šta Crvenka kao klub uvek stavlja akcenat. Što se tiče budžeta, raduje nas informacija da će biti povećan za tri do četiri puta tokom predstojeće sezone, zahvaljujući velikoj podršci opštine koju uživamo.
Prvo kolo donosi najteži mogući izazov – gostovanje sedmostrukom uzastopnom šampionu Vojvodini…
-Ja to vidim kao dobru okolnost i zadovoljan sam što je tako. Odmah na startu nas čeka pravo „vatreno krštenje“, utakmica u kojoj ćemo jasno videti sve nedostatke na kojima ćemo moći da radimo u nastavku. Od igrača do stručnog štaba, svi smo željni individualnog i kolektivnog napretka, tako da ćemo i nadalje sa velikim entuzijazmom pristupati radu.
Prvenstvo će početi bez publike na tribinama, što će u mnogome pokvariti uživanje u utakmicama…
-Potpuno nepoznata situacija za sve, u igračkoj karijeri nisam iskusio ništa slično. Publika daje značajnu draž igri, a u mnogim momentima je i presudan emotivno-mentalni faktor. Biće teško adaptirati se, ali kako svima-tako i nama. Ako u zlom potražimo nešto dobro, možemo se nadati da u novonastaloj okolnosti neće više biti „domaćinskih“ ekipa, koje bodove „beru“ samo kod kuće, uz veliku pomoć navijača.
Već u ranoj fazi trenerske karijere očekuje te debi u eliti. Kako doživljavaš činjenicu da ćeš biti najmađi trener u ligi?
-Prvenstveno, izuzetno sam počastvovan i privilegovan što ću biti trener gigatna iz „najslađeg sela“ u Superligi. Crvenka je klub za koji navijam od kada znam za sebe. Jako sam uzbuđen i motivisan. Iskreno, nije mi palo na um da ću biti najmlađi trener u ligi, sada me je zatekla ta informacija. To je svakako dobro, jer ću biti oslobođeniji pritiska, najmlađima se greške praštaju – govori u šali Zejak.
Mnogi evropski asovi ponikli su u Crvenki, i po reakcijama na društvenim mrežama može se zaključiti da im je matični klub i te kako ostao u srcu. Šta je to toliko posebno u crvenačkoj sredini?
-Nešto posebno definitivno postoji. Neka ljubav prema ovom klubu koja se razlikuje od ostalih, ljubav koja rečima nije opisiva, i koji niko ko nije proveo godine ovde ne može da razume. Ne postoji nijedan poseban razlog koji bi se mogao navesti. Svi koji smo odrasli ovde poznajemo se praktično od rođenja. Kroz sport smo proveli godine zajedno, stvorili kompaktnu i jednistvenu zajednicu iz koje smo izašli samo fizički, ali ne i duhovno. Stvorili smo neraskidiva prijateljstva na bazi i u bazi ovog kluba. Mnogo je ljubavi u životu svakog od nas koje nas direktno asociraju na Rukometni klub Crvenka, iz čega neizbežno nastaje večna privrženost i ljubav prema klubu, u kojem god rangu da se takmiči ili ne takmiči. Jednom „Veverica“, uvek „Veverica“- konstatuje trener Crvenke na kraju razgovora za Balkan-Handball.com.
