Balkan-Handball.com

Slovakinje priredile šok u Osijeku – Srbija eliminisana sa EURO 2014!

Reprezentacija Srbije, završila je takmičenje na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj i Hrvatskoj. Srpkinje su porazom od Slovačke 21:23 (13:7), u konačnom plasmanu zauzele 15. mesto. Odlično prvo poluvreme i veliki pad u nastavku, prouzrokovan serijom promašenih zicera (čak pet sedmeraca), doneo je i treći poraz, koji znači eliminaciju i veliko razočaranje za generaciju koja je nagovestila velike domete na dva takmičenja kod kuće…

STATISTIKA

Kako su i obećale, na sve ili ništa, krenule su srpske devojke u duelu sa Slovakinjama. U odbrani silovito, na ivici isključenja, u polukontri brzo i pametno, u napadu racionalno. Tri gola, koliko su Francuskinjama dale za poluvreme, Andrea Lekić i drugarice su postigle već dva minuta i 30 sekundi meča trećeg kola! Golovi Lekić, Cvijić i Krpež za vođstvo od 3:1, jasno su stavili do znanja protivnicama, da će večeras videti jednu novu Srbiju.

U duelu dve jake odbrane, napadačke akcije su bile padale u senku, kvalitetnih duela i golmana, Tomašević sa jedne, odnosno, Gubikove sa druge strane. Slovakinje su izjednačile na 3:3 u devetom minutu, ali je odmah usledila serija 3:0 Lekić i Cvijić, koja je naterala selektora protivnica, Dušana Poloza, da zatraži tajm-aut (6:3, 14.).

To mu nije pomoglo, jer je napadački post njegovih devojaka trajao čitavih 10 minuta. Sjajnu defanzivnu rolu imala je Sanja Rajović, ali i ostale igračice, koje su napravile pravi bedem pred golom Katarine Tomašević. Tek je desno krilo Jakubisova smanjila na 8:4 u 19. minutu.

Pokušao je Saša Bošković rotacijama na bekovskim pozicijama da odmori, pre svih, Andreu Lekić, što je uslovilo i malu krizu u napadu, pa je pri rezultatu 9:4 u 23. minutu pozvao na dogovor.

Egzekutorke do kraja poluvremena bile su Jelena Nišavić i Jelena Živković, a njihovi golovi, produkti dobre odbrane, ali i raznovrsnog napada. Rekordnih +7, videli smo u 28. minutu – 11:4, da bi u poslednja dva minuta Slovakinje preko Skolkove smanjile na 11:6, i propustile šansu da u poslednjoj sekundi postignu i treći gol.

Krenulo je dobro i drugo poluvrmee po Srpkinje. Lekić i Stoiljković, donele su velikih +6 već posle dva minuta igr, kada se činilo da će se pozitivan niz nastaviti (13:7). Umesto toga, odbrana je popustila, a napad ušao u seriju tehničkih grešaka i neiskorišćenih šansi, a Slovakinje su se serijom 4:0 do 37. minuta u potpunosti vratile u meč – 13:11.

U situaciji sa igračem manje u 41. minutu, slovački selektor Poloz, zatražio je tajm-aut (15:12) i u potpunosti vratio svoj tim u meč. Srpkinje su ušle u seriju promašaja, Stoiljković, pa dva puta Cvijić (sedmerac), i malo, po malo, preko odlične Jakubisove, Slovakinje su stigle do 15:15 (47.), a minut kasnijei do prvog vođstva na meču preko levog beka Kertezove.

Ušlo se u neizvesnu završnicu i igru gol za gol. Srpsko oružje u dva navrata bila je Biljana Bandelier, koja je donela novu energiju napadu. Na 18:18, Jovana Stoiljković ne uspeva da realizuje sedmerac, što je bio Gubikovoj četvrti zaustavljen udarac sa sedam metara.

Dva gola Dragane Cvijić, vode Srbiju u vođstvo – 20:19 (57.), ali ubrzo uzvraća Jakubisova svojim osmim golom za 20:20 na tri minuta pre kraja. Biljana Bandelier postigla je i treći pogodak za 21:20, a brzo je reagovao Poloz, tajm-autom (57:30). Slovakinje se vraćaju u egal preko Kertesove, a u narednom napadu, Anre Lekić ne postiže gol iz sedmerca za novo vođstvo.

Slovakinje dobijaju šansu da iz sedmerca 45 sekundi pre kraja dođu do odlučujućeg gola, a Benuškova vara Tomašević za 22:21…

Lekić pokušava, Gubikova brani, Srbija je eliminisana…

3 Comments

  1. dovla

    13/12/2014 at 00:06

    iskreno, ma koga boli u Srbiji za zenski rukomet?

  2. Jovana

    13/12/2014 at 04:32

    I kakav komentar je uopšte moguće dati?
    Šta reći o utakmici na kojoj promašiš 5 sedmeraca? Šta reći o selektoru koji je potpuno izgubljen u vremenu i prostoru?

    Prošle godine na SP su naše devojke igrale dobro. Da, sada svi pričaju da smo „domaćinska ekipa“, da je medalja osvojena zbog prednosti domaćeg terena, da van Srbije ne možemo ništa, kao što očigledno i ne možemo. Svejedno, igrale su dobro. Utakmice protiv Norveške, Poljske, velikim delom i Koreje i Danske su primer vrhunskog rukometa, za koji su očito ipak sposobne. Sudije nam nisu ništa pomagale. Publika jeste vetar u leđa, to je neosporno, ali ipak publika nije na terenu. Naravno, uvek je bilo sporno može li se takav nivo igre ponoviti i na neutralnom terenu, ali niko ni u najcrnjim snovima nije mogao pretpostaviti da će nam igra biti ovakva.
    Ovo što smo videli nije imalo nikakve veze sa individualnim kvalitetom, osim ako neko ne misli da profesionalna igračica nije savladala osnovne rukometne elemente kao što su vođenje lopte i dodavanje. I naravno, naša stara boljka, katastrofalna selekcija šuta, ne znam koliko nam se puta svih ovih godina dogodilo da se anonimne golmanke protiv nas proslave i odigraju meč života, samo što je to sad dovedeno do potpunog apsurda. Sa ovom ekipom se očito nešto dogodilo što je izazvalo potpuni kolaps na psihičkom planu, a šta je to, pitanje je znaju li i one same.

    Jako se bojim da ponovo ulazimo u mračno doba kao pre nekih 7-8 godina kada su se događale neke stvari kojih se i suviše dobro sećamo. Ali ako dopuštamo da pravimo iste greške, bolje nismo ni zaslužili.

    I za kraj, malo o selekciji tima. Da, bilo je problema sa povredama. Ne, te povrede se nisu dogodile na zagrevanju pred meč sa Crnom Gorom pa da ne znamo šta ćemo. Za njih se znalo unapred, moralo se na njih računati i praviti koncepcija tima u skladu s tim. Samo što nama tim već 2 godine izgleda gotovo u dlaku isto, a uz dužno poštovanje igračicama u njemu, nisu sve one svetska klasa čije je mesto zagarantovano i nesporno. Prati li iko u stručnom štabu naše internacionalke širom Evrope? Zašto u pripremnom periodu nije isprobano više igračica? Zašto vodimo tri golmana, od kojih jedna nije ni među najboljima u našoj očajnoj ligi? Šta će nam tri pivota? Zašto je naša jedina prava levoruka šuterka na ovom turniru odigrala 0 minuta?

    I tako…

  3. Cisto srce

    13/12/2014 at 16:08

    HVALA DEVOJKE!

    Sada kada se sve ovako neslavno i pomalo tužno završilo, vidimo da nije dovoljno samo povesti devojke na bojno polje, busajuci se u prsa kako imamo najbolje devojke na svetu, i pusti ih u boj bez ikakve kvalitetne taktike i utreniranosti.
    Mučni napadi na silu i mišiće, neorganizovana odbrana, igra bez kontre, pa i svi oni promašeni sedmerci na kraju… sve je to samo rezultat rada na treninzima, onoga ko iste te treninge treba da organizuje, jer mu je to inace i posao, i za to je itekako debelo plaćen.

    Kad na ova 3 poraza dodamo i ona 3 sa pripremnog turnira u Norveškoj, dolazimo do 6 utakmica bez ijednog jedinog boda!!
    Devojke/igracice su dobre, vrlo dobre, neke čak i odlične, i dokazale su da kad neko veruje u njih, da mogu da budu i druge na svetu! E ali tada se igralo kući, i mnogi drugi faktori su doprineli da ta grupa devojaka igrao kao jedan na tom šampionatu i dodje do više nego zasluzenog priznanja za tu generaciju, do medalje.
    Ovog puta se nije igralo kući, i tih drugih faktora nije bilo, vec su devojke bile prepuštene same sebi i svom treneru.
    To kakve su one i koliko su želele dobar rezultat i na ovom prvenstvu, mogli smo da vidimo u prvih 20ak minuta poslednje utakmice. Same su se organizovale, same sakupile svu snagu i želju i same zaigrale onako kako umeju, jer povratka nazad nije bilo. Ali u danasnjem sportu to nije dovoljno.
    Za vise od toga je potreban trener, strucni stab, struka. Neko ko ce im kroz trening usaditi čvrstu i organizovanu odbranu, kvalitetan i tečan napad, kondiciju da se sve to izdrži, veru, želju, ljubav…
    E to drugo nisu imale! Ni najmanje!

    I zato, vama devojke hvala od srca, na zelji i ljubavi koju ste uložile u ovo neuspelo prvenstvo, i što sada posle svega morate da crvenite od srama.
    A za ostale odgovorne, poruka da se ne busaju u prsa i sakrivaju iza medalje devojaka, pravdajuci se povredama i pripremama za Rio.
    Ako ovako nastavite, nece Srbija videti ni avion za Rio! A ove devojke to nisu zaslužile!!!

    I da se zna, svaka od ovih devojaka igra za Srbiju iskljucivo srcem, dok svi ostali sa „trenerom“ na čelu imaju plate koje one nikada nece imati u svojim klupskim karijerama.

    I za kraj:
    HVALA DEVOJKE ZA SVE DO SADA,
    ZA SVAKI MINUT DAT RELREZENTACIJI SRBIJE, ZA SVAKU KAP ZNOJA, POVREDU, SUZU, BOL, EMOCIJU, STO SE ODVAJATE OD SVOJIH NAJBLIZIH U DANIMA ODMORA, STO IGRATE TRUDNI, STO RIZIKUJETE SVOJE KARIJERE… I ŠTO SVE TO RADITE IZ ČISTE LJUBAVI PREMA SRBIJI I RUKOMETU…

    HVALA VAM I ŠTO STE OSTAJALI UZ SRBIJU I KAD JE BILO JAKO TESKO, I NISTE SE PRODALI KAO MNOGE CRNOJ GORI (ili Hrvatskoj pred ovo prvenstvo)

    HVALA OVOJ GENERACIJI ZA SVE!

    i naravno da ovde neće biti kraj jedne lepe priče! Čeka vas devojke još mnogo prvenstava!

    Mi znamo da možete i verujemo u vas!

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *