Table of Contents
Selektor reprezentacije Hrvatske, Hrvoje Horvat, pratio je završni turnir EHF Lige Evrope u Lisabonu, i bodrio klub koji je pet godina predvodio sa klupe. Bio je popularni „Cveba“ uz Nexe na istorijskim utakmicama sa Magdeburgom i Vislom, iako, nažalost, nije česta slika da bivši trener kluba sedi sa aktuelnim, pa i sa onim kojeg je nasledio…
-U civilizovanom svetu bi to trebalo da bude normalno. Na ovim prostorima smo naučeni da takve odnose automatski svrstamo u negativan kontekst, što nije dobro. Svi dišemo taj rukomet, živimo od njega, a među nama je priča pozitivna jer radimo za isti interes – rekao je Horvat na početku intervjua koji smo napravili u Portugalu.
-Što se tiče Nexea, treba biti objektivan i planirati dugoročno, a to je ono što klub radi. Napreduju postepeno, ove sezone su napravili iskorak koji će biti teško ponovljiv naredne. Igrali su protiv rivala sa većim budžetima, koji su svake godine pri vrhu evropskih takmičenja. Dobro je da tim iz Našica postepeno ulaže i isto tako napreduje, nadam se da će ostati na tom putu.
VAŽNO JE ŠARENILO
Što se terena tiče, fajnal-for je opravdao, možda i nadmašio očekivanja.
-Jeste sezona ostavila traga, umor je učinio svoje, ali smo zaista gledali dobar rukomet. Videli smo uzbudljive mečeve i različite filozofije igre, a najviše me je veselilo što smo imali hrvatskog predstavnika na ovakvom fajnal-foru. Obično su na završnim turnirima podjednake šanse za sve, jer zavisiš od jednog meča, dobrog ili lošeg dana tima i pojedinca. Benfika je bila autsajder protiv Magdeburga, i dobro je za rukomet što je uspela da pobedi. Važno je da imamo pobednike iz što više drugačijih, novih zemalja, da sve to bude malo šarenije nego što je bilo. Zbog toga sam i navijao za Benfiku. Cele godine Benfika igra jako dobro, vidimo po rezultatima koliko Potugal ulaže u rukomet. Jedna Benfika koja je druga ili treća u domovini osvaja takmičenje kakvo je Liga Evrope. Imaju dobru strategiju, ulažu u rad sa mlađim kategorijama, napreduju konstantno, tako da ovakvi uspesi nisu velika iznenađenja.
-Jako su me obradovali nastupi Dominika Kuzmanovića, pokazao je velike stvari na fajnal-foru. Bilo je dosta toga dobrog za videti. Zanimljiva je situacija sa Tinom Lučinom. Postao je standardan kod nas u reprezentaciji, a u Visli je druga ili treća opcija. Međutim, znam da ima dogovor sa trenerom da mu ovo bude „uvodna“ godina, i da će naredne sezone, kada se Sita vrati u Mađarsku, imati mnogo veću minutažu. Verujem da je Tin sposoban za još jedan iskorak napred.
Iako je nesrećno poražen u finalu, Magdeburg je imao sezonu iz snova, osvojivši Bundesligu i Super Glob. Od jeseni u Ligi šampiona?
-Taj tim je ove sezone pokazao neverovatnu konstantnost. Bilo je, normalno, malog pada, ali pobedili su sve, i Kil, i Barselonu…Pogodili su sa pojačanjima, imaju dobru hemiju u ekipi, čija je kičma dugo na okupu. Da se razumemo, teško da će ponoviti ovakvu sezonu, jer igranje u Ligi šampiona nosi mnogo veće opterećenje. Veliki su klub, imaju širok roster. Način na koji igraju nije održiv na duže staze, jer konstantna igra 1 na 1 jako troši igrače. Biće jako zanimljivo kako će reagoviti na igru u Bundesligi i Ligi šampiona naredne sezone.
PREVIŠE ZAVISI OD GOLMANA
Koji tim iz Lige šampiona je na vas ostavio najjači utisak do fajnal-fora?
-Mislim da je Vive Kielce pokazalo najviše do fajnal-fora, verujem da mogu do kraja. Naravno, sva četiri su sposobna da naprave čuda u Kelnu. Olborg je ponovo imao dobru sezonu, ali nije uspeo da ponovi rezultat iz prošle, što je zaista mnogo teže. Igraju lep, brz rukomet, milina je gledati ih. Nažalost, današnjim rukometom dominiraju golmani, i od njih ubedljivo najviše zavisi. Mislim da tu rukomet ide u pogrešnom smeru. Na kraju sve zavisi od golmanskog raspoloženja, od njegovog dobrog ili lošeg dana. Verujem da će time biti određen i rasplet predstojećeg fajnal-fora.
Vesprem je u prvoj sezoni Momira Ilića stigao do polufinala LŠ, osvojio Kup i došao nadomak titule…
-Taj klub je institucija, svake sezone je pretendent za osvajanje Lige šampiona. S obzirom da još uvek nema iskustvo za taj nivo, Momir Ilić se dosta dobro snašao. Činjenica da su odmah sa njim došli do fajnal-fora i osvojili Kup, a verovatno će osvojiti i prvenstvo, govori dobre stvari o njegovom radu. „Palac gore“ za Ilića, ovo je dobra sezona za Vesprem. Mene čudi neuspeh Pik Segeda, koji nikako da ispolji ono što svi, sada već duži niz godina od tog tima očekujemo.
DOBRO JE DOK IMA TENZIJE
PPD Zagreb i Nexe su ozbiljno „zakrvili“ tokom borbe za titulu u Hrvatskoj, ali onda smo videli kako to izgleda u Poljskoj, gde su Vive Kielce i Visla „ratovali“ na terenu…
-To je normalno. Finiš je sezone, borite se za trofeje, tenzije rastu i očekivano je da bude nervoze. Kada je ulog veliki, veliki je i pritisak. Nije lako nositi se sa time, a uglavnom eskalira na terenu, često i među igračima koji su međusobno i prijatelji. Neretko se pojavi neka iskra da zapali vatru kada je to nepotrebno, ali sve je to rukomet. Sport kontakta, emocija, žara…logično je da će u odlučujućim utakmicama biti crvenih kartona i sličnih situacija. Ali, to publika voli, zato dolazi u dvoranu.
Koliki je problem za selektora kada dva najbolja kluba iz zemlje stvore loš odnos, i kada se dešavaju stvari koje su se dešavale u finišu sezone?
-Sigurno da nije prijatno. U svakom ratu, i u pobedničkom taboru ima žrtava. Nikome, ni u kakvom obliku to ne koristi. Dobro je da postoje tenzije i da imamo derbije, to diže popularnost rukometa. Dok je to u normalnim okvirima, kontekst je pozitivan.
Može se reći da je PPD Zagreb imao dobru sezonu…
-Bili su konkurentni u Ligi šampiona, nisu prošli grupu sticajem okolnosti. Nama je neophodan jak klupski rukomet, jak Zagreb u Ligi šampiona i jako Nexe u Ligi Evrope. To je podloga koja pravi reprezentativce. Činjenica je da se klupski rukomet nalazi u problemu na ovim prostorima, pre svega zbog finansija. Nadam se da će konačno krenuti političke stvari unapred, da će se osnažiti klubovi i liga, kako bi više i bolje proizvodili. Danas su u sportu neophodne samo tri stvari – novac, novac i novac. To je preduslov da držimo korak sa ekipama iz vrha evropskih takmičenja.
Koliko je na vas kao selektora uticalo iskustvo sa Evropskog prvenstva u Mađarskoj i Slovačkoj?
-Uf, to je ogromno iskustvo. Treba proći kroz nešto što ne piše ni u jednoj rukometnoj, pa ni sportskoj knjizi. Ne postoji taj koji bi ti to mogao najaviti, ili prepričati. Ali, jedno takvo prvenstvo te unapredi kao trenera. Kada radiš sa momcima kakvi su hrvatski reprezentativci, iz svakog treninga sa njima izlaziš bogatiji. Samo neka okolnosti budu normalne, verujem da ćemo napraviti reprezentaciju kakvu želimo na narednom šampionatu, te da ćemo se i ekipa i ja pokazati u pravom svetlu. Da pokažemo koliko zapravo vredimo i koliko možemo.
IDEMO U PARIZ PO ZLATO
Spominje se Pariz..Da li će tamo igrati najbolji koje Hrvatska ima u tom trenutku, ili se za Pariz pravi reprezentacija?
-Uvek će igrati najbolji. Ja tako gledam na sastavljanje nacionalnog tima, da igra najbolji tim koji možeš odvesti na takmičenje u tom trenutku. Nije isto igrati u klubu i na velikim takmičenjima u reprezentaciji. Drugačije je opterećenje, fizičko i psihičko. Ima jako puno faktora. Dosta reprezentativaca nam sada menja klubove, biće zanimljivo ispratiti u kom će pravcu to ići. Mnoge odgovore daće nam naredno Svetksko prvenstvo u Švedskoj i Poljskoj. Hrvatska gleda dugoročno, gleda ka Olimpijskim igrama 2024. U Pariz će ići najjači mogući sastav u tom trenutku, probaćemo da uzmemo zlato.
Mnogi hrvatski selektori su gubili fokus tokom takmičenja zbog ulaska u medijske prepirke sa kritičarima…
-Fokus mora biti na ekipi, tako je i bilo. Ovo prvenstvo je toliko bilo specifično da rukomet nije bio u prvom planu. Zbog toga je došlo do onoga na šta mislite. Ja nisam incidentan trener, niti neko kome je neopdan kontakt takvog tipa sa medijima ili kroz medije. Niti me to puno opterećuje. Ja sam pokušao zaštiti igrače, nisam želeo da se obezvredi sve ono što su dali na tom turniru, a dobro znam koliko su se žrtvovali. Neki ljudi nisu shvatili, ili prihvatili, situaciju koja nas je zatekla na takmičenju u Mađarskoj.
SRBIJA JE NAPOKON TIM, MAKEDONIJA MORA DA PLATI CENU
Da li nedostaje klupski rukomet?
-Da, nedostaje. To je apsolutno drugačiji opis posla u odnosu na selektorovanje. Iako nemam utakmice svake nedelje, ne mislim da stagniram jer puno radim na sebi. Trener se i te kako može razvijati i bez svakodnevnog trenažnog procesa sa ekipom. Sigurno da bi uporedni rad u klubu i reprezentaciji bio dodatno opterećenje, a sad, u kojoj meri, o tome možemo diskutovati, priča je prilično široka.
Kometar na baraž dvomeč Srbije i Slovenije?
-Bio je to najjači par baraža. Videli smo da je Srbija u uzlaznoj putanji, koliko ima dobru reprezentaciju. Pokazali su to protiv Slovenije, iako u takvim mečevima utiče puno faktora. Kada moraš, kada je pritisak maksimalan, pokazuju se timski duh i karakter. Srbija je uvek imala puno kvalitetnih pojednica, ali prvi put deluju kao kvalitetan tim. Srbija je imala ne bolje pojedince, već bolji tim od Slovenije.
Makedonci?
-Ulaze u nov proces, neće im biti lako. Ljudi nisu svesni koliko je komplikovano uvođenje mladih igrača, koliko je to težak i ozbiljan posao. Možda je to i najteže u svetu rukometa. Uvođenje tri nova igrača na jednom velikom takmičenju je jako puno, može papreno da košta. Makedonija će morati da plati tu cenu. Ako bude podrške stručnom štabu, duguručno će izbiti na pravi put – konstatovao je Horvat na kraju razgovora.
Foto: HRS
