KRIZA DRMA VRH BUNDESLIGE: Nije sve tako crno?

Tema nedelje u nemačkom (svetskom) rukometu je finansijska kriza koja je potresla aktuelnog prvaka Evrope, HSV Hamburg. Novi-stari predsednik kluba Andreas Rudolf održao je konferenciju za novinare na kojoj je istakao da nedostaje sredstava da se ispuni planirani budžet od devet miliona evra, a kao posledica svega toga je otkaz za dugogodišnjeg generalnog menadžera, Krištofa Vendta, zatim za određeni broj osoblja, dok čak šestorica igrača na kraju sezone neće dobiti produžetak ugovora iz istog razloga (Lacković, Dominiković, Jansen, Flor, Kleverli, Marković). Vrhunac je momentalno angažovanje Stefana Šredera u marketing sektoru iako je iskusni Nemac trenutno jedina opcija na desnom krilu usled najavljenog odsustva Hansa Lindberga od skoro dva meseca.

Andreas Rudolf je morao da ponovo zavuče ruku u sopstveni džep i priloži 500 hiljada evra da bi klub nastavio normalno da funkcioniše i s tim u vezi nemački mediji su slobodnom procenom utvrdili da je predsednik kluba do sada već uložio 20 – 25 miliona evra u mega projekat. Bez obzira na finansijsku krizu koja trese čitavu planetu, koja je razorila ASOBAL ligu, ironija je da Hamburg prolazi kroz ovakve probleme u najuspešnijem periodu postojanja kluba. U trenutku kada je tim zvanični osvajač Lige šampiona, HSV je ostao bez određenog broja sponzora, a i publike je manje nego ranije na tribinama?! Računica je neumoljiva i naredne sezone predviđeni budžet biće 7,5 miliona evra što je ozbiljna suma, ali sa realnim šansama da bude i dalje umanjivan, posebno kada klub napušta najbolji igrač Domagoj Duvnjak. Da se razumemo, rukomet nije fudbal pa da postoji „zlatna koka“ kao što je Dejvid Bekam, ali veliki minus za Hamburg i teško građeni ugled je prelazak Duvnjaka u redove najvećeg rivala Kila.

Da ova priča ne bude pojedinačni slučaj i splet sportsko-tržišnih faktora već sindrom, pobrinuli su se upravo u Kilu iznoseći u javnost podatke da je klub u prošloj sezoni zabeležio 450 hiljada evra gubitka. To znači da poslovanje u plusu ne mogu garantovati ni standardno rasprodata dvorana, niska trofeja, najbolji igrači na svetu u timu i činjenica da ime KIL predstavlja sinonim za rukomet i najvećem laiku. Podatak koji sam slučajno pronašao i koje me je šokirao tiče se Kilove „zlatne sezone“ 2011/2012 kada su izabranici Alfreda Gislasona osvojili triplu krunu uz istorijski nastup u Bundesligi od 34 pobede u 34 utakmice. Naime, te takmičarske godine Kil je ostvario profit tek nešto više od 20 hiljada evra!!! U klubu su imali objašnjenje da svi njihovi igrači imaju klauzule u ugovoru u koje su uključeni bonusi za osvajanje trofeja i svi honorari su stigli na naplatu usled sjajne sezone. Ali čemu onda da se nadaju ostali jer pobednik može biti samo jedan?

Nemoguće je o ovome pisati i ne spomenuti još jedan faktor zbog koga se nemački klubovi sve češće nalaze u finansijskom problemu – izostanak vrhunskih rezultata reprezentacije koja za posledicu ima sve manje članova u Rukometnom Savezu Nemačke (broj onih koji treniraju ili se bave rukometom), potencijalni gubitak statusa drugog po popularnosti sporta u državi jer je košarka sve gledanija. Potvrda za eventualni pomenuti scenario je i ulaganje fudbalskog kluba Bajerna iz Minhena u košarkašku sekciju gde su jasno rekli NE rukometu.

Od 2009. godine gledanost rukometnih mečeva i emisija je tri puta manja, a ekskluzivni termin utorkom od 20 časova i 15 minuta je ustupljen prenosima regionalne fudbalske lige (3. rang takmičenja), a rukometna Bundesliga je dobila istu satnicu sredom. Sve ovo bi bilo drugačije da selekcija Nemačke ne podbacuje kao u poslednje vreme.

I tu dolazimo do zaključka da ovaj divni sport već neko vreme diše na škrge pod pritiskom finansijske krize i stanja u društvu, opstaje usled entuzijazma pojedinaca i njihove zaljubljenosti u sve što se dešava na onih 20 puta 40 metara. Takva situacija jednostavno nameće razmišljanje da li je rukomet osuđen na taj entuzijazam i samovolju milionera kojih za sada ima da se izbroje na prste jedne ruke? Da se razumemo, nije kraj sveta ako se najbolji (iz najbolje lige) uhvate u koštac sa finansijama, ali to je opasna strelica sa upaljenom crvenom lampicom kada je u pitanju smer kretanja…

Nije sve tako crno?

SRETEN RAŠKOVIĆ