Sezona u Rusiji okončana je duplom krunom Čehovskih Medveda. U oba nacionalna takmičenja, najvećeg rivala imali su u ekipi CSKA, koja je prvi ozbiljan konkurent timu iz predgrađa Moskve nakon dugo godina. Priželjkivali su „Armejci“ da predvođeni novim trenerom Velimirom Petkovićem prekinu dvodecenijsku dominaciju, ali se to nije dogodilo.
Međutim, od samog dolaska Velimira Petkovića u Rusiju, stvorio se veliki rivalitet sa trenerom Medveda, čuvenim Vladimirom Maksimovim, kojem nije dugo trebalo da to rivalstvo prevede izvan granica sporta i sportskog ponašanja, i pretvori ga u animozitet. Još početkom godine, tema je bila njegovo mešanje u Petkov rad na mestu selektora reprezentacije Rusije. Koristeći svoj veliki uticaj, kako tvrde mnogi, uspeo je da poremeti atmosferu u nacionalnom timu, a netrpeljivost prema Petkoviću, kojeg očigledno vidi kao nekoga ko mu može ugroziti dobro poznati ego, demonstrirao je i u finišu sezone, tokom odlučujućih utakmica dva najbolja kluba u zemlji.
-Maksimov je posebna tema. Nisam želeo da se njome bavim, ali kada je on već dozvolio sebi da ružno govori o meni i mom radu u javnosti, prinuđen sam da odgovorim. Ovo što ću reći se verovatno mnogima neće svideti, ali ja sam uvek bio direktan. Uvek sam verovao da odnos dva trenera protivničkih timova treba da ostane na nivou dve odrasle osobe, i bez presedana sam se tako i ponašao tokom karijere. Ali Maksimov sebi dozvoljava da se ponaša kao dete, ređajući potpuno neprimerene izjave u medijima. Ali dobro, to je njegov izbor – rekao je Petković u velikom intervjuu za handballfast.com, i nastavio na ovu temu:
-Nisam siguran da su ljudi sa strane svesni šta se zapravo dešava. Svojim komentarima, Maksimov konstantno vrši pritisak na sudije. Ja razumem da je on u Rusiji apsolutni autoritet, i da ga se jednostavno previše ljudi boji. Mogao sam da čujem šta je govorio sudijama i na koji način ih je pritiskao. Ja jesam emotivna osoba i činjenica je da se uglavnom ponašam oštro na klupi, To znaju svi. Na taj način prenosim energiju igračima, pa i navijačima, a to u Rusiji nije uobičajeno. Međutim, ja nikada ne vršim pritisak na sudije tako što im pretim. Način na koji to Maksimov čini je neuporediv sa mojim.
-U Rusiji imamo dobre sudije, ali nedovoljno iskusne. A Maksimov im bukvalno govori kako da sude, naređuje im. Da, on to čini svojim rečima, autoritativnim glasom, ali bez pokazivanja emocija. U jednom trenutku sam čuo šta im je rekao, okrenuo sam se ka njemu, zazviždao i pozvao ga da uđe na teren da sudi utakmicu. U tom trenutku, Čehovski Medvedi su ostali sa četiri igrača na terenu, a trebalo je da ostanu samo dvojica.
-Posle utakmice, prišao sam da se rukujem sa sudijama. U tom trenutku, Maksimov je dotrčao do mene, prišao mi i, vidno uzbuđen toliko da su mu se prsti tresli, rekao mi je nešto u kontekstu njegove nepobedivosti. Ja sam se samo nasmejao.
Maksimov je nedavno u intervjuu za ruske medije govorio negativno o Petkovićevim trenerskim sposobnostima…
- Hajde da pogledamo kompletnu sliku. Kada sam došao u Rusiju, rešio sam da, bez obzira na sve, uspostavim konstruktivan odnos sa Maksimovim, iako su me svi rukometni prijatelji, bez izuzetka, upozoravali da je u pitanju čovek sa kojim je nemoguće sarađivati. Saslušaće te i delovaće da je sve u redu, ali nećeš dugo čekati da ti zabode nož u leđa. Uprkos upozorenjima, ja sam odlučio da ipak pokušam.
-Nekoliko puta sam bio u Čehovu, sedeli smo, razgovarali, uvek u prijateljskom tonu. Onda je došlo na red Svetsko prvenstvo. Bili smo prvi u grupi, iako smo dobili „Wild Card“, kao tek 22. reprezentacija na rang listi. Belorusi su bili za 10 mesta bolji od nas, Slovenija je bila treća reprezentacija sveta. Nakon mečeva sa njima, dobio sam nebrojano poziva i čestitiki sa svih krajeva sveta. Evropska štampa je pisala kako sam preporodio reprezentaciju i probudio „Ruskog medveda“ nakon toliko godina.
-I odjednom, pojvaljuje se intervju Maksimova u kojim on iznosi „svoju viziju“, i pun ljutnje i besa objašnjava da reprezentacija zapravo ne igra dobro. Kako on uopšte može govoriti o mojim trenerskim kvalitetima? Pa ja sam ime stvarao u Nemačkoj, u najjačoj ligi na svetu, takmičivši se svake nedelje sa najboljim ekipama i trenerima sveta. S druge strane, on je svoj status u potpunosti izgradio u Rusiji, i to na temelju velikog carstva zvanog Sovjetski Savez. Pa čitava država je radila za njega, nije imao konkurenciju. Pobeđivao je sa briljantnim igračima poput Lavrova, Tučkina, Torgovanova, Gorpišina, Pogorelova, Kokšarova i ostalih.
-Da nastavim gde sam stao, osvajamo prvo mesto u grupi i on počinje da napada mene i reprezentaciju svim silama. Svakom normalnom čoveku je jasnu da tu nema ni naznaka dobre namere. Odmah mi je to bilo jasno, ali nisam želeo da govorim jer sam smatrao da bih time mogao naškoditi ruskom rukometu. Ali bilo mi je jasno da taj čovek može samo da mu odmogne. Distancirao sam se od njega i zamolio ga učini isto, da se skloni od mene i reprezentacije. Slao je skice utakmica svojim igračima koji su bili u reprezentaciji, o čemu su me sami ti igrači informisali.
-Ja sam zaista imao iskrenu nameru da pozovem Maksimova da bude neka vrsta starijeg mentora u reprezentaciji, da podeli svoje bogato iskustvo i pomogne. Ali taj čovek je učinio sve u svojoj moći da se predstavi u negativnom svetlu. Mogao je lepo da me pozove i kaže, „Velimire, mogao bi da učiniš to i to“, ali on je odlučio da se ponaša potpuno nekorektno i neprihvatljivo – konstatovao je Petković.
