Najtrofejniji srpski selektor svih vremena, Zoran „Tuta“ Živković, i u 76. godini života pomno prati sva rukometna zbivanja, kako na ovim prostorima tako i na internacionalnom nivou. Poslednji stručnjak koji je nacionalni tim doveo do zlatne medalje na jednom velikom takmičenju, nije propustio prijateljsko odmeravanje snaga Srbije i Makedonije u svom rodnom gradu, Nišu.
U razgovoru za Balkan-Handball.com, Živković je komentarisao aktuelni trenutak muške reprezentacije Srbije:
-Pratim sve, nema šta ne znam, apsolutno sva klupska i reprezentativna takmičenja, potpuno sam u materiji. Dobili smo novi početak posle dugo vremena, treba promeniti puno stvari koje nisu bile dobre u poslednjih sedam, osam godina. Verujem da ćemo u dogledno vreme napraviti vrlo ozbiljnu reprezentaciju koja će moći da fuknkcioniše na način na koji svi mi želimo. Preciznije, da budemo u vrhu svetskog i evropskog rukometa.
Šta ste novo videli od uspostavljanja aktuelnog stručnog štaba?
-Ne možemo tako lako da iznosimo zaključke, teško je reći na ovom uzorku. Svaki novi trener mora dobiti vreme kako bi sproveo promene. Ja verujem da će selektor u doglednj budućnosti napraviti tim koji će funkcionisati dobro na duže staze. Vidimo da isprobava puno novih igrača, hoće da bude načisto sa tim čime raspolaže. Najpre treba definisati kostur tima koji bi na terenu ponudio veću ozbiljnost u odnosu na ono što je do sada bilo.
Srbija će na EP biti u teškoj grupi sa Francuskom, Hrvatskom i Ukrajinom…
-Pa dobro, ja ne vidim problem u tome. Ako hoćemo da napredujemo i pravimo dobre rezultate, moramo pobeđivati jake reprezentacije. Da li će to biti u grupi, prvoj, drugoj ili trećoj fazi, mislim da nije važno. Ja ovde vidim dobre osnove za napredak, ali videćemo, ne može se sa izvesnošću prognozirati šta će biti.
Da li je za pomak bio neophodan dolazak stranog trenera, konkretno Španca? Stručnjaci iz ove zemlje godinama dominiraju na evropskoj sceni…
-Bilo je dosta „embarga“ kod srpskih trenera, i zbog toga nismo dobili nekog ko ima perspektivu na klupi reprezentacije. Veliki problem je što smo prečesto menjali selektore. Da bi ozbiljan trener napravio rezultat, treba mu dati vreme – 4 do 8 godina. Ali, mi trenutno u Srbiji nemamo takav kadar. Mislim da Rukometni Savez Srbije nije dovoljno posvetio pažnju razvoju struke, i da mora što pre da se stavi prioritet na takav plan. Dugo već ne stvaramo trenere.
-Mi u ovom trenutku imamo jedan veliki problem – imamo selektora koji ne živi u Srbiji. Od krucijalnog je značaja da se Đeroni omoguće uslovi da se preseli kod nas, kako bi pomogao mladim trenerima, formirao sistem rada u školama rukometa itd. Pa nije valjda on postao selektor da bi dolazio ovde četiri puta po sedam dana godišnje. On će i ovako napraviti nešto dobro, ne sumnjam, ali to neće biti dovoljno za budućnost.
-Jeste dobro što se ponovo digla euforija u srpskoj rukometnoj javnosti nakon dobrog dvomeča sa Francuskom, ali nema potrebe da ovoliko preterujemo. Znaćemo gde smo i kakvu budućnost imamo tek posle Evropskog prvenstva. Svake godine imamo makar jedno veliko takmičenje, moramo biti spremni na postepeni razvoj. To znači da je kontraproduktivno očekivati medalju odmah u Mađarskoj i Slovačkoj. Treba nam sistem, program, i da se jasno postavi kriterijum – rad je dobar ako iz takmičenja u takmičenje reprezentacija bude sve bolja i bolja. Da bi tako bilo, mora se maksimalno posvetiti pažnja mlađim kategorijama, jer drugačije ne možemo dobiti kvalitetne igrače za reprezentaciju – zaključio je jedan od najvećih stručnjaka u istoriji jugoslovenskog rukometa.
