Šampioni Evrope u seniorskoj konkurenciji su Španci, ali što se tiče trenerskog posla odavno su pokorili planetu. Prošlog januara, španski treneri su kao selektori osvojili tri kontinentalna prvenstva (Evropa, Azija, Afrika), a njima se pridružio i Manolo Kadenas osvajanjem zlata na PanAmeričkim Igrama u junu sa Argentinom. Dakle, ceo svet je u rukama Žordija Ribere, Valera Rivere (Katar – Azija), Manola Kadenasa (Argentina – Pan Amerika) i Tonija Đerone (Tunis – Afrika).
Najmlađih od njih, Đerona, posle 16 godina rada u Barseloni sa mlađim kategorijama, B ekipom i kao asistent u prvom timu, otisnuo se u svet gde je u dve godine osvojio sve sa katarskim El Džaišom, a odmah zatim i šampionat Afrike sa Tunisom. O mnogo čemu je pričao za Handball-Planet.com, a pokušao je i da objasni tajnu uspeha španskih trenera.
- Uvek kažem da su španski treneri dobri kuvari. Sposobni smo da kada se nađemo na određenom mestu od tih sastojaka koje imamo skuvamo nešto dobro. Velika je razlika između, recimo, stilova Kadenasa i Rivere. Oni nisu isti. Svaki trener ima svoje specifičnosti. Svaki daje svoj pečat u timu u kome radi. Španski treneri su dobri u taktici, kako da se odigra u određenom momentu, kako da se prilagodi određenoj odbrani. Dosta vremena provodim u praćenju njihovog rada. Gde je španski trener, tu je više reda. Možeš odmah prepoznati kako ekipa igra u napadu i odbrani. U isto vreme, postoji sposobnost da se stvari brzo promene. Neke druge trenerske škole su više orijentisane na individualnost. Recimo, Danci, njihove mogućnosti su neverovatne, kako igrači dodaju, šutiraju. Naša škola daje taj taktički element svakom timu koji vodimo. Sposobni smo da se prilagodimo igračima koje imamo.
Gde je rođena španska trenerska škola?
- Jedna grupa je iz Katalonije, odakle su Rivera, Paskval, Sabate, a druga iz centralne Španije, odakle su Kadenas, Hota, Raul Gonzales, Pastor. Ako vidite kako igraju Seged ili La Rioha, čak i Vardar sa Raulom, vidite mnogo sličnih stvari.
