GODINA BEZ RUKOMETA – Sara Garović: Poljaci su me držali na „crno“

Da rukometni profesionalizam ima i svoju drugu stranu, na najgori mogući način se uverila mlada srpska reprezentativka Sara Garović, koja je već 10 meseci van terena zbog problema sa svojim klubom – poljskim Kožalinom. Naime, 21-godišnja Beograđanka, koja je poslednje nastupe za reprezentaciju Srbije upisala na Univerzijadi prošlog leta, od februara meseca je „van igre“. O svom problem govori za Balkan-Handball.com:

– Potpisala sam ugovor sa Poljacima na četiri i po godine. Nisam imala nikakvog menadžera, ovi ovde su me prodali, uzeli pare i potpisali ugovor, a ja otišla da igram. Bila sam klinka, lova je bila dobra i činilo mi se da je super priča – kaže Sara, koja je na polusezoni 2013/2014 iz beogradskog Juniora otišla put Poljske.

– Međutim, Poljaci su počeli da mi daju na ruke i svaka tri meseca šalju za Beograd. Čak sam u jednom trenutku propustila dva kola jer nisam smela da se pojavljujem na utakmicama. U stvari, u Poljskoj sam bila na “crno”. Nisam imala vizu, verovatno zbog toga da klub ne bi plaćao porez. Posle toga sam morala mesec dana da provedem u Srbiji, pa opet išla nazad. Propustila sam i evropski kup u Turskoj iz istog razloga – kaže bivša standardna juniorska reprezentativka Srbije, koja je poslednje golove (tri) postigla sedmog februara u svom poslednjem meču za Kožalin u pobedi nad Elblagom 29:24, i dodaje:

– Zbog neznanja klupskog fizioterapeuta iskomplikovala mi se situacija sa vodenom cistom. Igrala sam utakmice pod jakim bolovima, ali mi je govorio da to nije ništa i masirao stomak što dodatno pogoršava stanje u takvim situacijama. Lepio mi je flastere misleći da je neki stomačni mišić, koji u stvari ne postoji.  Došla sam u situaciju da moram hitno na operaciju. Tražila sam da se lečim u Srbiji, jer čak i sama znam da se vodena cista ne operiše, već sama puca. U svoj toj panici su me pustili, a na kontrolama sam saznala da moram da mirujem jer je cista u podmaklom stadijumu.  Tu sam izgubila mesec i po dana sezone, a zatim nastavila da igram.

ZABRANA U BERLINU

– Dobila sam četiri dana slobodno zbog svadbe trenera koga sam predstavila kao oca. Trener me je pustio, ali na povratku nazad, na aerodromu u Berlinu sam zaustavljena i dobila sam trajnu zabranu ulaska u zemlje Evropske Unije! Faktički pravno gledano, u Poljskoj sam se vodila kao turista, a ne profesionalni sportista. Zato sam vraćena u Srbiju, jer nisam provela mesec dana van EU, to jest, u Beogradu.

Od neprijatnog događaja u februaru ove godine, prošlo je devet meseci, a srpska reprezentativka još uvek ne može da se vrati na teren zbog klupske suspenzije…

– I dalje ne znam šta se događa, jer su odbijali da mi odgovore na poruke, što imam i dokumentovano. Tek kada sam angažovala advokata i zapretila tužbom, onda su odgovorili da sam pod suspenzijom, ali da ću od sledeće godine moći da nastavim da igram. Na pitanje, “zašto sam suspendovana?”, nisu odgovorili. Timovi koji su bili zainteresovani za mene, nisu dobili odgovor od njih, a izgubila sam i mesto u reprezentaciji jer nigde ne igram.

Poljaci imaju drugo objašnjenje…

– Oni su svojim medijima izjavili kako nisam kupila kartu za Poljsku i kako nisam želela da se vratim. Pri tom, za ovih godinu dana kako sam (pod ugovorom) u Beogradu, ni dinar nisam dobila od kluba, iako sam predložila da ne idemo na sud i da se dogovorimo.

Sada sve ide preko advokata…

– Dala sam punomoćje advokatu koje su oni tražili u pisanoj i elektronskoj formi, da bi počeli da kontaktiraju sa njom. Od tada je prošlo dve nedelje, ali ni njoj više ne odgovaraju. Želim da se sve ovo što pre završi i da se vratim rukometu – zaključila je svoju ispovest za Balkan-Handball.com, Sara Garović.