Postoji veliki broj momaka, koje je sudbina odvela na neka druga mesta, a koji će pisati uzbudljivu rukometnu budućnost. Tako su rukomet na viši nivo postavljali momci poput Ljube Vranješa ili Nikole Karabatića, a ako se po jutru po dan poznaje, velika karijera je i pred Lukom Marasom. Momak, koji je rođen pre 21 godinu u Švajcarskoj, a čiji su roditelji iz Zenice otišli na Zapad, po zlu čuvene, 1991. godine, već posle dva meseca u dresu Kadetena iz Šafhauzena (potpisao trogodišnji ugovor) zavredeo je pažnju TOP rukometnih klubova.
Mladi švajcarski reprezentativac, levi bek (196 cm) eksplodirao je na EUROTURNOI u Strazburgu, gde je postigao osam golova u duelu sa La Riohom, a sedam puta bio precizan protiv Monpeljea i PSŽ-a…
– Bilo je lepo i poučno – počinje priču Luka za Balkan-Handball.com.
– Tek kada igraš sa najboljima shvatiš na čemu sve moraš da radiš da bi postigao nivo jednog svetskog igrača. To je i moja želja u Kadetenu. Stigao sam, potpisao trogodišnji ugovor, sa željom da napredujem i pokažem se na međunarodnoj sceni.
Kadeten je apsolutna marka u Švajcarskoj, a koliko može u EHF Ligi šampiona?
– Naš cilj je da osvojimo sve što se može osvojiti u domaćim takmičenjima, dok u EHF Ligi šampiona želimo plasman u osminu finala. To praktično znači jedna od prva dva mesta u našoj grupi, koja donose plasman dalje.
Oslabio si Vintertur u borbi za titulu pre kraja sezone svojom povredom. Da li će konkurencija Kadetenu biti još slabija u odnosu na prošlu sezonu? Ko može da vas ugrozi?
– Konkurencija neće biti slabija nego prošle godine. Vintertur se pojačao ovog leta sa mojim bratom Filipom i još nekim momcima. Vintertur, Vaker Tun i Sent Galen će nam biti najveći rivali u borbi za titulu.
Kombinacija švajcarskog odrastanja i balkanskog mentaliteta. Da li je rukomet samo posao, kao i svaki drugi?
– U nekim stvarima razmišljam i reagujem kao Balkanaca, ali s obzirom da sam rođen ovde, često razmišljam i na švajcarski način. Odlučio sam da probam da napravim karijeru u rukometu, ali želim i da zanatsku maturu.
Igrao si za Švajcarsku, rođen si tamo, iako imaš hrvatske korene. Znamo da Švajcarska nema dobru seniorsku reprezentaciju, da igrači nisu previše motivisani. Kako taj problem rešiti. U rukometu postoji pravilo i promene državnog tima. Da li je i to opcija koju ne treba isključiti?
– Taj problem Švajcarske je poznat, ali ovde postoji dovoljno igrača sa velikim potencijalom u mlađim kategorijama. To je nada da bi reprezentacija jednog dana mogla biti na jednom većem nivou. Sigurno je da postoji mogućnost promene državnog tima, ali s obzirom da sam ovde rođen i odrastao, a sa tim stekao i neki standard, želim i dalje da igram za Švajcarsku.
Kažu i da igrom, ne samo izgledom, podsećaš na Danijela Narsisa…
-Više ličim na njega. Imam razmaknute zube, kao on.
Gde vidiš svoju rukometnu budućnost, u kom dresu, kojoj ligi?
– Voleo bih da se oprobam u Bundesligi. To je najjača liga na svetu. Što se tiče klubova, tu stvari drugačije stoje. Voleo bih Barselonu ili PSŽ – zaključuje momak koji je sa 10 godina počeo da igra rukomet u Cirihu, iako mu je prva ljubav bila košarka.
