Težak je pečalbarski hleb rukometaša. Slovenački reprezentativac David Špiler (32) dobio je otkaz u beloruskom Meškovu iz Bresta, iako je imao važeći ugovor do leta 2016. godine, u trenutku dok se još uvek oporavlja od teške povrede mišića ramena, koja ga je ostavila van terena od marta meseca. U razgovoru za Balkan-Handball.com, bivši rukometaš Celja Pivovarne Laško i PPD Zagreba, otkrio je detalje problema sa beloruskim šampionom, naglasio je da će se boriti za svoja prava preko sudskih instanci i upozorio na neophodnost suzbijanja ovakvih pojava u svetu rukometa.
– Povredio sam se na domaćoj utakmici sa Metalurgom. Napravili smo pretrage u Brestu, a onda otišli u Minsk. U Brestu su 40 godina stari aparati, ništa se nije videlo na rezonanci. U Minsku doktori nemaju iskustva sa ovakvim povredama, ne vređam nikoga, to je fakat, to svi znaju. U klubu su mi rekli da odem u Zagreb ili Sloveniju, da utvrdim šta mi je i da se izlečim. U tom trenutku nismo znali šta je, da li će trebati mirovanje ili operacija – govori David u jednom dahu i nastavlja:
– Otišao sam u Zagreb. Doktor mi je rekao da je puklo i da ću morati na operaciju. Povreda nije bila bezazlena, u pitanju je bio mišić supraspinatus. Operacija je bila neminovna, a iz kluba su se složili s tim. Sve je bilo u dogovoru sa njima, da bi na kraju sezone, krajem juna meseca, dobio poruku od Pavela Baškina da klub želi da raskine ugovor samnom. Mislio sam da je šala. Pozvao sam sportskog direktora, koji mi je potvrdio da novom treneru ne treba povređeni igrač – kaže šokirani David.
Od obaveštenja do zvaničnog raskida ugovora prošla su dva meseca…
– Bio sam šokiran, ali se ispostavilo da to stvarno žele da naprave. Trajala su prepucavanja dva meseca, da bi na kraju dobio otkaz sa obrazloženjem da sam otišao sam u Zagreb i da klub nije imao pojma gde sam bio četiri meseca!? Sramota, jednostavno sramota. Nikada nisam čuo da se neko na tako jeftin način osramotio, sebe i ime kluba. Nigde nisam stavio napismeno da odlazim na oporavak, jer u najgorem snu nisam mogao da sanjam da će se ovako nešto desiti. Da će me lagati u oči. Rekli su da sam otišao negde, da oni pojma nisu imali gde sam, a bili smo redovno u kontaktu, obaveštavani su o svemu. Definitivno, jedna velika, bezobrazna laž.
Slovenački as ističe da ni dugovanja za sezonu 2014/2015 nisu namirena…
– Dobio sam otkaz, a nisam dobio pare ni za prošlu sezonu. Ostali su mi dužni tri plate. Kada sam se povredio, dobio sam pred kraj sezone platu za drugi i treći mesec. Nisu mi platili ni operaciju, niti bilo šta za vreme oporavka. Ne želim da kukam. Boriću se za svoja prava. Imam još godinu dana ugovora.
Početak u Meškovu 2013. godine izgledao je mnogo ružičastije…
– Pre dve godine kada sam došao, potpisao sam na godinu dana. Posle te sezone nisam hteo da ostanem, ali su me bukvalno molili da ostanem, da bez mene ne mogu, itd. Tada sam, nažalost, odbio neke bundesligaše. Danas mi je žao za tu žrtvu, ali tako je kako je. Mislio sam da će klub svake godine ići napred, tako je i bilo, ali mi ovo jednostavno nije jasno. Kako za kratko dođeš od heroja do idiota zbog povrede? Do povrede, svaku ponudu za mene su odbijali. Kada god je neko pitao za mene, govorili su da im ne trebaju pare, već igrači, i da ne žele da se odreknu jednog od najboljih igrača. Da ne pričam dalje šta su sve pričali, šta im predstavljam i slično.
Špiler je rezigniran…
– Na kraju se povrediš i otkantaju te kao poslednje smeće. To se ne sme događati ni u jednom sportu, a naročito ne u rukometu.
Željka Babića je na klupi Meškova tokom letnje pauze zamenio Sergej Bebeško, a to neminovno povlači i promenu filozofije…
– Sve je to normalno. Te se stvari dešavaju, dođe čovek, ne sviđaš mu se, i nalazi se način da se ljudi raziđu. Da sam zdrav, odmah bih otišao za neki minimalac, ali povređenog igrača otpuštati!? Ko će mene kupiti da me leči?
Pravdu će, David, potražiti na sudu.
– Idemo na sud. Neće proći samo tako. Boriću se za svoje, za ono što mi sleduje i što je dogovoreno ugovorom. Nemam šta da izgubim, pa iako ne prođe. To se mora nekako sankcionirati. Videću i sa EHF-om, da li staju na stranu igrača povodom takvih stvari? Za sada sam u Brestu, jer sređujem pravno-formalne stvari. Radim sa advokatima, a ovde imam najviše mira i da se spremam.
DAJ ČOVEKU VLAST DA VIDIŠ KAKAV JE…
Najveće razočaranje, Špiler je doživeo u vidu Pavela Baškina, sportskog direktora kluba, inače nekadašnjeg rukometaša koji je deo svoje karijere proveo u Sloveniji…
– Moram da ga spomenem. Dok je bio kao tajnica ovde sezonu ranije, bio je super, pomagao svima. Od ove sezone je sportski direktor, a sa tim ide i ona poslovica “daj čoveku vlast i videćeš kakav je čovek”. On je sada druga osoba. Nisam to očekivao, pogotovo od nekoga ko je nekada igrao rukomet. Sve sam radio u dogovoru sa klubom, bili su obaveštavani, a prosledio sam i svu dokumentaciju. Na kraju sam je morao prevesti i na ruski, jer se prave da ne razumeju. Pavel Baškin se pravi glupim, a igrao je kod nas i dobro govori jezik. To svi znaju.
Da li će dolazak novog trenera uticati na broj Ex-Yu kolonije u Meškovu u nekom narednom periodu…
– Bojim se da će uticati, a sa druge strane, nadam da će tako biti. To što rade ovde, to se radilo pre 30 godina, kada se igralo za sendvič. Danas je vreme profesionalizma, i takve stvari se ne smeju dešavati. Neću pričati šta se još dešava u klubu, ali činjenica šta se meni desilo, dovoljna je. Bojim se da će uništiti sve što smo napravili u prethodne dve godine.
Konkretnih planova za nastavak karijere nema…
– U kontaktu sam sa menadžerom, tražim rešenje. Nisam imao papir da sam slobodan igrač, ima nekih interesenata. Na 95% sam mogućnosti, ali još par nedelja sa loptom i biću spreman za igru. Doktor Čičak je odradio dobar posao. Rame je hvala Bogu dobro. Nije to lagana povreda za igrača u zrelim godinama, ali sve će biti u redu. Treniram po posebnom programu sa trenerom Kuterovcem iz Hrvatske. Biću spreman za sve napore koje iziskuje sezona.
Na kraju, Špiler naglašava da ne želi da se njegova sudbina ponovi bilo kome, bilo gde…
– Ne želim da se ispostavi da kukam. To je pojava koja se mora suzbiti. To se ne sme dešavati nigde, ni u jednom klubu. Ne sme da se prećuti. Boriću se za svoje pravo bez medija, ali želim da javno iznesem, da bi drugi znali kada razmišljaju o ovom klubu ili nekom ko bi ovo slično uradio. Siguran sam da se ovo ne može desiti u Nemačkoj ili Francuskoj. Razilaze se ljudi i pre kraja ugovora, to je biznis, to je sport, ali ne ovako. Neka ovo bude opomena ostalim igračima. I meni je, borim se na svojim leđima, a drugi neka vide, neka napišu ugovore kako treba – zaključuje David Špiler.
