Direktora PPD Zagreb, Antu Ančića, sreli smo u Koprivnicu za vreme Evropskog prvenstva kadeta, na kome su sve tri Ex-YU reprezentacije završile u osam najboljih u Evropi, a domaćin kao srebrni. Sezona ispred nas, puna izazova, pa j e logično bilo da pitamo, da li je hrvatski šampion jači u odnosu na prethodne dve u kojima je stizao do četvrtfinala EHF Lige šampiona:
- Kao i svake godine, uvek mislimo da smo jači – kaže Ančić i dodaje:
Ako uporedimo sastave od prošle godine, izgubili smo dva bitna igrača, Luku Stepančića i Filipa Ivića, ali smo vremenom dobili jačeg Luku Šebetića, Davida Miklavčića na toj poziciji koji je jak i u defanzivi, golmana Skoka, levo krilo Cingesara, za koga mislim da će biti pravo pojačanje. Slagali smo sastav po želji trenera Veselina Vujovića. To bi trebalo biti još jači odbrambeni sastav, još ratobornija ekipa. Time ćemo dobiti još 20% u odnosu na prošlu sezonu…
Bili ste ekskluzivno hrvatski proizvod do dolaska Veselina Vujovića. Sada se to promenilo, stižu Slovenci, tu su i Srbin, i Makedonac. Promenili ste filozofiju…
- Nismo je promenili, i dalje je ista i bićemo hrvatski proizvod, ne iz nekih nacionalizama, već iz razloga što smatramo da je Hrvatska veliki proizvođač igrača i rasadnik talenata. Smatramo da bi bilo žalosno da dovođenjem stranaca zatvaramo mesto domaćim igračima. Kada kažem hrvatski proizvod to ne znači da neko ko je kvalitetan, a dovoljno jeftin, neće naći mesto u našoj ekipi. Trenutno nema hrvatskih igrača koji su kvalitetni kao stranci koje imamo. Odgovorno tvrdim da je krilo poput Boće Markovića sigurno najkvalitetnije hrvatsko krilo i da ima našu putovnicu sigurno bi bio uz Štrleka u reprezentaciji. Ne uzimamo strance da bi popunili broj. Uzimamo strance koji su dobri, a jeftini, uz to da nemamo adekvatan odgovor od hrvatskih igrača.
Zagreb je igrao dva četvrtfinala EHF Lige šampiona zaredom. Da li je to realnost ili preko realnosti?
- To je preko realnosti. Možda nisam objektivan. Takav sam tip, da kada bih ušao u ring Tajsonu očekivao bih pobedu. Tako je i sa Zagrebom. Uvek očekujem da pobedimo bez obzira s kim igramo. Na sreću dobili smo trenera sa takvim mentalitetom. Napravili smo neke rezultate iznad naše vrednosti. Pokušaćemo da ponovimo plasman u četvrtfinale, a ako se šansa stvori, zašto ne odemo i korak više?
Šta je Veselin Vujović doneo Zagrebu?
- Puno toga. Po mom skromnom mišljenju, iako nisam stručnjak, to je najbolji trener na svetu. Doneo je jednu žar, borbenost, veru u sopstveni trening i snage. Naši treninzi su jači od puno, puno utakmica koje igramo tokom sezone. Doneo je jednu vedrinu, vic, pozitivu i nadam se da će još dugo ostati sa nama.
Da li je težak za saradnju?
- Ni malo. Najlakši do sada.
Grupa EHF Lige šampiona, zanimljiva, lakša od druge u „gornjem domu“…
- Naizgled je lakša od one druge, ali sam posle žreba rekao da je to varljivo, jer nas u osmini finala čeka težak protivnik iz mnogo jake grupe. Da li si prvi ili šesti, imaćeš teškog rivala u osmini finala. Bitno je biti u prve četiri kako bi imali prednost u četvrtfinalu. Probaćemo to da napravimo, takav je cilj.
Budžet…
- Finansije su najveći problem hrvatskog sporta, rukometa pogotovo. Na Balkanu imamo dva kluba koja vrede u finansijskom smislu, Vesprem i Vardar. Svi ostali kuburimo.Nosioci kvaliteta smo Zagreb i Celje, ali i jedni i drugi mučimo muku sa sponzorima. Država pomaže, ali ne onoliko koliko bi mi želeli. Stalno smo u nekoj jurnjavi, kasnimo, ne kasnimo, mesec, dva. Nekako se snalazimo. Zahvaljujući sponzoru PPD-u situacija je puno bolja, ali nije idealna.
Nekada je Zagreb bio odskočna daska za reprezentaciju. Na primerima Sliškovića, Mamića, Kozine, vidimo da se može do nacionalnog dresa i bez igranja u hrvatskoj prestonici. Klinci poput Jaganjca su već otišli. Kako gledate na to?
- Ne mislim da je to naša greška. Nisam slučajno u Koprivnici. Pratim ovu generaciju od početka, kao i generaciju 2000. Ne možemo uzeti sve. Primer Horvata iz Varaždina, koji je dobar igrač, imali smo ga u razmišljanjima, otišao je u Flensburg. Imamo Pavlovića i Vujića, ne možemo imati i Horvata tu, ne bi igrao. Sada nema Domagoja posle povrede ramena, ali ne može se to predvideti. Kada bih znao predvideti budućnost, ne bih se bavio rukometom, već bih uplatio eurojackpot i rešio sve probleme – u šaljivom tonu završio je razgovor za Balkan-Handball.com, Ante Ančić.
PHOTO: Mandatory Credit ©SEHA/ Uroš Hočevar.
