Dug put do punih golgeterskih kolona prošao je povremeni srpski reprezentativac Milan Milić (1998) od leta 2020. godine, kada je otišao u francuski Nant. Levoruki dvometraš iz Župe prošao je dvogodišnju školu u jednom od najboljih klubova na svetu, gde se nije naigrao, ali je imao priliku da igra sa igračima svetske klase poput Lazarova, Rivere, Balagera, Pešmalbeka, Nilsena. Epizoda u Zagrebu prošle jeseni brzo je završena, a nekada desni bek šabačke Metaloplastike koji je za reprezentaciju debitovao na Svetskom prvenstvu 2019 u Nemačkoj, našao se i pronašao u dresu šampiona Vojvodine.
To se najbolje videlo u pobedi Novosađana nad Arendalom 42:29 u prvom meču osmine finala EHF Kupa, u kojoj je bio najefikasniji sa osam golova.
- Nismo očekivali da ćemo pobediti Norvežane ovako ubedljivo. Gledali smo par njihovih utakmica, izgubili su od Elveruma samo za gol. Puno šutiraju, klasična skandinavska građa, tanke noge i top u ruci. Očekivao sam da će biti utakmica na gol-dva i tako je bilo sve do 15. minuta kada su vodili 10:9. Jako je teško juriti ih i praviti faulove na 12-13 metara, znaju da igraju, brzo puste loptu. Spustili smo odbranu, otišli na +4, a u drugom poluvremenu zategli u defanzivi još više i napravili ogromnu prednost. Ubedljivo smo pobedili, ali ništa nije gotovo. Moramo da razmišljamo kao da je 0:0 i da se ne opuštamo. Da probamo ponovo da pobedimo jer bi to bilo jako dobro za samopouzdanje ekipe i ceo klub.
Pri kraju si „sleteo sa trećeg sprata“. Prilikom jednog šuta Norvežanin te faulirao u skoku i dobio direktan crveni karton.
- Dobro je sve, hvala Bogu. Pad je bio težak, pao mi je mrak na oči. Kada je Grozdanić prišao da me pita kako sam, nisam mogao ni reč da izgovorim. Odmarao sam u ponedeljak. Biću spreman do petka.
Kakve su ambicije Vojvodine do kraja sezone?
- Kada smo pobedili u Kremsu već je tada počelo da se priča i razmišlja da ova ekipa može daleko ove sezone. Da se ne zadovoljavamo uspehom u Srbiji, već i da u Evropi napravimo nešto. Ambicije su porasle i kada smo videli da možemo da odigramo onako dobro protiv Pelistera i Nexe-a dva ozbiljna kluba iz Lige Evrope. Uz malo sreće u žrebu, da ne naletimo odmah na Gorenje ili Alingsos, mislim da možemo do same završnice, polufinala, finala. Ekipa se formirala tokom prve polusezone. Prioritet je titula u ARKUS ligi, a da u Evropi guramo što više možemo. Direktor Darko Jevtić i potpredsednik Marko Vujin stalno govore da je vreme za evropsku Vojvodinu i verujem da ovakav klub sa ovakvim igračkim kadrom to zaslužuje. Nadam se da će ova sezona biti podloga za rezultate u budućnosti, da se u Novom Sadu uskoro može igrati grupna faza EHF Lige Evrope.
Vratio si se posle dve i po sezone u srpski rukomet. Šta se promenilo? Ko je glavni konkurent Vojvodini za titulu?
- Liga je 50% jača nego kada sam otišao. Nama je primaran cilj da budemo prvi u regularnom delu i imamo prednost domaćeg terena u polufinalu i finalu plej-ofa. Prijatno sam iznenađen kvalitetom ekipa. Najveći rivali su nam Dinamo, Zvezda, Partizan i Metaloplastika. Svi su složili ekipe, svi žele da skinu Vojvodinu. Metaloplastika je osvojila prvi trofej sa dobrim trenerom i mladim igračima. Mi smo svima dodatni motiv. Zato jedva čekam da počne plej-of.
Dve sezone si proveo u dresu Nanta. Kakvo je bilo to iskustvo?
- Nisam puno igrao, ali sam stekao jedno dobro iskustvo. Imao sam lep ugovor, igrao u vrhunskom klubu sa igračima top klase poput Lazarova, Balagera, Rivere, Mina, Njokasa, itd. I kroz trening sa takvim igračima sam napredovao. Pogotovo mi je značio rad sa Kiretom Lazarovim, koji mi je puno pomogao s obzirom da smo na istoj poziciji. Sleglo se sve to polako, sada tek vidim koliko mi je značilo učestvovanje u tom procesu. Napredovao sam u igri sa pivotmenom. Trener Rojević me koristi u odbrani i to mi je jako drago jer vidimo u šta se pretvorio savremeni rukomet. Moraš da trčiš u oba pravca. Za defanzivu mi puno pomaže Miljan Pušica, šta, kako, stalno govori, veoma sam mu zahvalan.
U Zagrebu si se zadržao tek par meseci…
- I to je neko novo iskustvo, da vidiš šta i kako kada stvari ne krenu kako treba. U Nantu je sve bilo sjajno od finansija i sređenosti kluba. Vrhunski nivo, taj klub može da se poredi sa Barselonom i Vespremom. U Zagrebu je bilo drugačije. Prolaze kroz težak period, kasni se sa novcem, smena trenera, odlasci igrača, nisam dobio šansu da igram. Razgovarao sam sa Vujinom i mislim da sam napravio dobar potez što sam prihvatio njegovu ponudu da se vratim. Sve je došlo na svoje. Zahvalan sam mu što je verovao u mene.
Kakva je uloga Marka Vujina trenutno na „Slanoj bari“?
- Stvarno se trudi i podigao je sve na viši nivo. Samo kao pojava, kada dođe na trening, dolazi neko ko je 13 godina igrao u Kilu i Vespremu. Pun je iskustva, posle svake utakmice pozove, kaže šta je bilo dobro, a šta ne. Nađe se igračima u raznim situacijama i to tako treba veliki klubovi da rade. Potrebna su takva imena jer znaju koji je nivo potreban za stvaranje vrhunske priče i rezultata.
Bio si na Mediteranskim igrama u Oranu, na širem spisku za Svetsko prvenstvo i sada pred utakmice sa Norveškom u martu. Kako vidiš reprezentaciju i ono što je očekuje?
- Oduševljen sam onim što sam video na Svetskom prvenstvu. Veliki napredak se vidi u našoj igri. Igrao sam prošlog leta na MI i znam da ono što Toni zahteva to je rukomet koji se danas igra svuda u Evropi. Potrebno je vreme. Raduje me što dolazi dosta igrača moje generacije i još mlađih. Imamo reprezentaciju u dobrim godinama, samo je Abutović 88. godište. Drago mi je da Đerona ostaje, to je pravi potez RSS. Uz kontinuitet i još dve tri godine rada moći ćemo da pariramo Norvežanima i sličnim selekcijama. Ako ne sledeće, onda one tamo sigurno smo kandidati za TOP 8. Norveška je pravi test u martu. Potrebne su nam jake utakmice. Nije problem pobediti Alžir 15 razlike, ali nam trebaju jake utakmice da rastemo kao tim – jasan je Milan Milić.
