Ako krenemo u
čitanje forumaških komentara, stekao bi se utisak, da ga mnogi ne vole, ali
samo oni koji ga lično poznaju, znaju o kakvom je čoveku reč. O igračkim
kvalitetima, govore titule i klubovi u kojima je igrao. Mladen Bojinović(31),
čovek zanimljivog duha i još zanimljivije karijere. Iz ratnog vihora Banjaluke,
preko Jagodine, beogradskog „Partizana“, Bidasoe, Ademar Leona i Barselone,
koju je „dobrovoljno“ morao da napusti, jer je njegov gol izbacio Španiju sa
SP-a 2001. godine, sve do Monpeljea, sa kojim je uzeo Ligu šampiona 2003.
godine. Već šestu sezonu je u centru francuskog rukometa.
Pre mesec dana
si potpisao novi četvorogodišnji ugovor sa Monpeljeom. Pominjala se Bundesliga,
kao opcija Flensburg?
– Pominjali su
se Flensburg, Lemgo i Magdeburg. Flensburg najuporniji, i igrački, i finansijski
najzanimljiviji. Međutim, Monpelje! Ja sam građanin Monpeljea. Glavnu ulogu u
pregovorima je odigrao bivši gradonačelnik Monpeljea, sada predsednik cele
regije Langedo Krasupoljo, na jugu Francuske. To je jedan gospodin, Istoričar, koji
zna mnogo o istoriji Srba i voli naš narod. Mene obožava, kao čoveka i igrača,
tako da je njegova uloga u mom ostanku u Monpeljeu, presudna. Sa njegove strane
je potekla finansijska podrška za izjednačenje ugovora sa Flensburgom, kako bih
ostao u klubu.
Da li je to
veći ugovor od prethodnog?
– Naravno. Kod
Bojinovića je svaki naredni uvek veći(smeh).
Čini se da
ste u klubu splasli sa ambicijama? Kil vas je „odrao“ u Ligi šampiona?
– Pa nisu nas
odrali, kako odrali? Izgubili smo dve razlike kod kuće, a na strani sedam.
Dobro, „odrali“
ste vi njih. Imate specijalistu za odbranu u ekipi, Teza, koji je na jednoj
utakmici uspeo da teško povredi Karabatića i Andersona?
– To je
internetska igranka. Napravljena je farsa od toga.
Pa je l’ bilo
ozbiljno?
– Pa bilo je
ozbiljno na kraju, ali Nikola dobija toliko batina u Bundesligi i ima mnogo
gorih startova o kojima se ne priča. To je bila farsa. Istina je da ga je
povredio, ali kažem da ima mnogo gorih startova u Nemačkoj.
Braća Žil su
ga prebili na utakmici Bundeslige (Hamburg-Kil). Čini se da je njihov stil
prefinjeniji?
– Tačno. O
tome ništa niko nije pričao. Ulazili su mu u vrat, u glavu, ali ništa.
Da se vratimo
ambicijama Monpeljea?
– Nisu splasle, kako splasle. Sve smo dobili u prvenstvu, kod
kuće i na strani , i u Ligi šampiona, osim Kila.
U drugoj fazi
Lige šampiona, čekaju vas Siudad Real, Gumersbah i Gorenje?
– Svoju šansu
ćemo tražiti i boriti se do kraja. Svima će teško biti u Monpeljeu. Kil nas je
dobio u jednom teškom trenutku. Stigli smo na nerešeno u toj utakmici, hteli
više da pobedimo, nego da zadržimo nerešeno. Izgubili smo. Pre toga je Kil
slavio poslednji put u Monpeljeu 1999.godine. Sedam godina pre toga niko nije
pobedio u Monpeljeu, i nadam se da neće u budućnosti.
Znači, Siudad
Real neće da slavi?
– Neće. Nikada
nije, pa neće ni sada.
Posle deset
godina ste izgubili titulu u Francuskoj?
– Tako se
podesilo. Monpelje je dosadio celoj Francuskoj, a i mi smo im malo pomogli sa
nekim glupim utakmicama. Odigrali smo dve nerešene kod kuće, kada je Ivri prešao u
vođstvo na tabeli i onda je do kraja sve utakmice lako dobio, skoro
dogovoreno. Dobili su devet utakmica zaredom i čestitam im na velikom uspehu.
Ko je najveći
konkurent ove sezone?
– Ivri i
Šamberi, kao i pre.
Monpelje,
idealno mesto za život?
– Idealno
mesto za život. Studentski grad, 350 hiljada stanovnika, kraj Azurne Obale,
Mediteran. Uživam, iskreno uživam.
Pored tebe je
u klubu odrastao Nikola Karabatić, najbolji igrač Evrope? Imao si prilike da ga
pratiš od ulaska u prvim tim Monpeljea?
– Nikola je
jedan dobar momak i igrač. Sama njegova upornost i htenje, dovela ga je do toga
da sa 22 godine bude najbolji igrač Evrope. Ja sam igrao srednjeg, a on levog,
kada je ušao u prvi tim. Kulturan momak, sve reči hvale imam za njega. Želim mu
puno sreće i zdravlja, da se teže ne povredi, jer igra strašno rizičan rukomet.
Non stop je u kontaktu, duelu. To provocira odbrambene igrače. Retki su igrači koji
tako igraju. Nadam se da neće imati problema do kraja karijere.
Da se okrenemo
malo reprezentaciji. Selektor hvali atmosferu koju imate. Imaš iskustva sa
reprezentacijom još od 2000. godine. Bio si sa različitim generacijama u
selekciji. Kako ti se čini ova?
– Bio sam
svugde i sa svakim. Za sada, ovde je najbolje. Videćemo kako će biti dalje.
Nadam se da ćemo što pre da se vratimo na velika takmičenja, jer ova ekipa
zaslužuje to. Sve bolje igramo. Potencijal imamo, ambijent je dobar, Savez vodi
veću brigu o reprezentaciji i ja im na tome čestitam. Omogućili su nam dobre
uslove, sve se pravi za jedan cilj – uspeh. Cilj nije samo otići na Svetsko
prvenstvo, već napadati evropsku i svetsku titulu, a ja mislim da za to ima
kvaliteta. Mora pakleno da se radi. Nivo koncentracije i mentalne pripreme
treba da bude mnogo veći, nego što je.
Razloge smo
odavno čuli – mladi igrači, nema puno zajedničkih utakmica u reprezentaciji?
– Nisu bitne
utakmice, bitan je pristup svakog pojedinca. Nije bitno da li si igrao protiv
Kila, Barselone, pa si sada tu, kao neka zvezda. Moraš biti mentalno spreman da
budeš u timu koji želi da bude najbolji, da napada titule! Kao individua, moraš
biti spreman da izdržiš sve. Samo tako možemo uspeti. Ja mogu imati 300
utakmica protiv velikih ekipa, ali ako nisam mentalno spreman, daću 10 golova ,
a mi izgubiti 19 razlike. Kao ja sam iskusan, a mi izgubili.
Kako ti se
čini generacija 86’? Šešum, Nenadić, Prodanović, svi ih hvale?
– To je dobra
generacija, samo mora da se radi sa njima. Svaka čast, osvojili su to u
kadetskoj konkurenciji, ali su Danci to osvajali deset godina, pa ništa nisu
uradili kao seniori. Oni moraju da potvrde kvalitet u seniorskoj kategoriji, da
bi bilo sve kako treba. Mnogo je bila perspektivnija generacija 80’, koja je
osvojila juniorsko u Atini, pa eto, nema ih nigde.
Znam da ti je
san da igraš na Olimpijskim igrama. Da li ćeš biti spreman, mentalno i fizički za
London 2012. godine?
– Jeste,
neostvarena želja, za sada. Ako ne budem imao težih povreda, nadam se. Živim
sportski, osećam se dobro, imam dobar rad u vrhunskom klubu. Potpisao sam
ugovor na četiri godine, znači do Londona. Monpelje ima velike ambicije samnom,
automatski, ja imam velike ambicije sa klubom i sa reprezentacijom.
Posle
karijere?
– Rano je da
razmišljam. Dok god budem lepo zarađivao i mogao lepo da živim i igram bez
poteškoća, biću na terenu. Kad sve prestane, skinuću dres.
Kako koristiš
slobodno vreme? Relacija Banjaluka-Beograd?
– Da, tu sam
na relaciji. Žao mi je što ne mogu da odem do Jagodine, koja mi je bila
odskočna daska za dalju karijeru, kada sam 94’ u jeku ratnog vihora otišao iz
Banjaluke. Tamo smo uz jednog ambicioznog trenera, Zorana Bogdanovića, osvojili
juniorsku titulu Srbije i Jugoslavije. Opet, sve su to juniorske titule, i
moraš da se potvrdiš i u seniorskoj konkurenciji. Iz te sjajne generacije, niko
nije više napravio veliku karijeru. Opet se vraćamo na onaj mentalni problem o
zadovoljavanju sitnicama. Ja se nisam zadovoljavao, čekao sam svoju šansu. Posle
Jagodine, proveo sam u Partizanu četiri godine i posle Španije, evo na kraju,
šest godina u Monpeljeu, plus ove četiri, deset.
Srećno,
majstore.
