Prošla godina je bila ona iz snova za srpski ženski rukomet. Osvojeno je srebro na Svetskom prvenstvu pred 20.000 gledalaca koji su danima punili “Kombank Arenu” i tako ostvaren najveći uspehu svakom smislu. Kapiten reprezentacije Andrea Lekić, došla je i do krune najbolje rukometašice planete u izboru Međunarodne rukometne Federacije, i tako ušla u red najvećih igračica sa ovih prostora, koje su pisale rukometnu istoriju. Clj “Rio 2016” jasno je postavljen, a ni povrede koje su pred EURO 2014 u Hrvatskoj i Mađarskoj zadesile srpski tim, neće promeniti kurs, tvrdi vođa naše selekcije:
– Ne bih želela da se ponavljam. Šta je, tu je. Ne kukamo, ne dižemo tenziju, svesne smo da možemo mnogo. Pritiska nema, jer smo dugo čekale da neke stvari dođu na svoje, da napravimo veliki rezultat. Ne tražimo nikakav alibi u povredama, nećemo ga spominjati, jer razmišljamo samo o dobrom plasmanu. Sve je lakše u društvu, teški momenti vraćanja u prethodne dve, tri nedelje su iza mene. Nisam nikada bila u situaciji da bez ijednog pravog rukometnog treninga, odem na veliko takmićenje, ali kako je tako je.
Nakon Evropskog prvenstva, reprezentacija je odigrala deset zvaničnih utakmica, ostvarila dve pobede, tri remija i pet poraza. Da li taj negativan bilans tokom 2014. godine može predstavljati nekakav balast pred duele u Osijeku?
– Dok nisam dobila ovo pitanje, to mi nije palo na pamet. Eto, otprilike to bi bio i odgovor. Ne bavimo se statistikom, nisam razmišljala o tome. Statistika može ponekad i da prevari.
U situaciji kada su glavne poluge u timu rovite, teško je prognozirati krajnje domete. Šta je ono ispod čega se ne bi smelo? Spominje se 11. mesto, koje garantuje povlašćeni šešir u baražu za SP u Danskoj?
– Upravo tako, ali to je stvarno minimum. Ne želim da razmišljam o tome, da kalkulišem. Minimum ne ne zanima, hoćemo maksimum.
Prvi meč je na programu u ponedeljak protiv Crne Gore od 20.15…
– Kvalitetna reprezentacija, evropske šampionke, igraju u jasnom sistemu postavljenom u Budućnosti sa istim trenerom.
Koliko će Srbiji značiti to što je jedna od najbitnijih igračica u sistemu Dragana Adžića, Dragana Cvijić, jedna od glavih uzdanica Saše Boškovića?
– To je jako bitna stvar. Ona je u Budućnosti jedna od tri glavne igračice oko kojih se mnogo toga vrti. Ona je veliki pivotmen, može da pregradi odbranu, veoma je nezgodna za čuvanje. Verujem da će znati kako treba protiv svojih klupskh saigračica. U svakom slučaju, važna stvar za nas.
Slede Francuskinje…
– One su jako željne uspeha, to znam, jer igram sa nekoliko njih u Vardaru. Znači im reprezentacija, to možete čuti u svakoj priči o državnom timu. Iskusna su ekipa, a mlađe igračice su izuzetno atletski građene. One će ići na medalju po svaku cenu. Samo o tome razmišljaju.
Ovo prvenstvo će biti specifično i po tome što će imati dva domaćina – Hrvatsku i Mađarsku. Ko je, po tvom mišljenju, biliži polufinalu?
– Uh, teško pitanje, dobro pitanje. Šanse su im negde podjednake. I jedne i druge će imati pritisak domaćeg terena. Hrvatska je u sličnoj situaciji u kakvoj smo mi bili. Potreban im je veliki rezultat, kako bi izašle iz senke muškog rukometa, koji je daleko ispred po popularnosti, svuda u regionu, osim u Crnoj Gori. I mi smo sve to prošli.
A da li će i one moći da računaju na punu Arenu, kao vi u Beogradu…
– To se nikada ne zna. I nama je bilo teško prve godine. Mi smo, doduše, imali dve godine, što je prava privilegija. Imali smo dovoljno vremena da nateramo ljude da dođu u halu da nas podrže. Niko ne može da garantuje kako će biti u Zagrebu. Sva ta podrška nekako dođe sa utakmicama. Imamo generacije sličnih godina, želimo u Rio, i jedne i druge.
Ko su reprezentacije po tvom ukusu?
– Ono što sam videla od Danske na Mobelringen Kupu je bilo jako dobro. Svidelo mi se kako igraju, a jasan je sistem koji forsiraju, sa ubacivanjem dve-tri igračice svake godine. Kod njih se vidi da je cilj biti najbolji u Riju. Meni se sviđa i Poljska, kako igra, iako ne mislim da ćemo ih ove godine gledati u polufinalu. Jednostavno, sviđa mi se njihov način igre. Stižu i neke nove mlade Ruskinje, vratio se Trefilov, pa možemo očekivati i od njih neke bolje rezultate u budućnosti.
Za kraj, jedna slika na tvojoj Facebook stranici, na kojoj su se našle Kaća Tomašević, Sanja Damnjanović, Marija Lojpur i ti, dobila je potpis – Moćni rendžeri. Hoće li rendžeri biti spremni za sve što ih očekuje u narednih 10 dana?
– Došla nam je inspiracija, a i Saja (Saša Bošković prim.aut) pomalo liči ni Zordona. Drago mi je da su sve devojke spremne, a Kiki (Kristina Liščević) i ja smo tu negde, ali ne odustajemo od našeg cilja – šaljivo će pred start EURO 2014, Andrea Lekić.
Izvor: Rukometni savez Srbije
