Novi „Policajci“ u Kataru su Mario Vuglač i Uroš Elezović. Hrvatski desni bek i srpski levi-srednji bek zamenili su u timu Lahvije Renata Vugrineca i Naumčeta Mojsovskog, koji su isti dres nosili prošle sezone. Pred sezonu koja počinje tek krajem kalendarske godine, a posle par nedelja trenažnog procesa, za Balkan-Handball.com govori bivši levoruki šuter PPD Zagreb, koji je u Dohi dobio ugovor kakav bi mogli poželeti i mnogo iskusniji igrači u velikim evropskim timovima.
– Bila je to ponuda koja se ne odbija. Doneo sam dobru odluku. Ovo je na neki način ugovor karijere. Dobio sam ugovor na tri godine. U Zagrebu su kasnile plate. Nikada ne znate kada će doći do neke povrede ili nečega, pa je tako ovo bila najbolja opcija za mene – kaže Mario (23), koji je tokom svoje relativno kratke karijere, često mučio muku sa teškim povredama.
– Treninzi su dosta teški, gazi nas trener sa fizikalijama, ali dobro, s obzirom da nam je prvo takmičenje Azijska liga šampiona tek u decembru, imamo puno lufta. Malo je pripremnih utakmica, tako da je dosta vremena za pripremu. Trener je inače Tunišanin, bivši pomoćnik Seada Hasanefendića. Vidi se da zna rukomet, forsira dosta odbranu.
Da li ostaje žal zbog odlaska iz Zagreba? Ima li ste lepu sezonu iza vas…
– To mi je najlepše iskustvo u dosadašnjoj karijeri igrati pred 15.000 ljudi protiv Kila, Pariza, Barselone. To je i pravo životno iskustvo. Naravno da mi je žao, pre svega zbog saigrača. To što sam tamo doživeo, verovatno nikada više neću doživeti u karijeri. Svi smo bili kao jedna porodica, bukvalno po cele dane bili zajedno. Sve moguće stvari smo radili zajedno. Setim se i sada tu i tamo tih trenutaka. To je ono što mi fali, ali takav je profesionalizam.
Šta je Vujović doneo, promenio? Očigledno je da je napravio efekat kakav je želeo, da od dobrih momaka napravi ratnike…
– Psiha je imala veliki uticaj. Vuja nas je uverio da vredimo. To je prvo. Recimo, primer, pre utakmice sa Kilom krenuli smo da gledamo video, koji je ugasio posle pet minuta i rekao da nemamo šta da ih gledamo više. Neka oni gledaju nas. Rekao je da se neće više baviti ovim poslom ako ne dobijemo. Na kraju smo dobili Kil u Zagrebu. Uneo nam je sportsku drskost. Ne samo na utakmicama, tražio je agresivnost i na treninzima. Nije bilo lagano. Treninzi su bili žestoki, čvrsta odbrana, jak kontakt. Izvrstan je taktičar. Svaku utakmicu priprema zasebno. Pre svega, psiha je uticala da napravimo takvu sezonu. Posle Kila i Pariza, kada smo videli da možemo, počeli smo da pripremamo utakmice da pobedimo, a ne da izgubimo što manje, pet umesto deset razlike..
Tri zlatne jabuke, tako je Vujović zvao svoja tri desna beka – Stepančića, Vuglača i Šebetića. Sada je otpala jedna. Kako je bilo u toj konkurenciji, kako vas je držao fokusirane svo vreme?
– Vuja ima svoje metode, ne brinite se (smeh). Trudio se svakome da da priliku. Svakom je ukazivao na neke greške, i svako, kada je ulazio, znao je šta treba da uradi i koji je njegov doprinos ekipi. Bio sam posvećen igri u odbrani i često sam znao odmarati Stepančića pogoto kada bi se igrale duboke odbrane. Nisam imao ništa protiv toga. Naravno, voleo bih da sam više igrao napad, ali sve u skladu sa prednostima i nedostacima ove trojice. Previše je tri igrača na svakoj poziciji. Dvojica uvek ispaštaju, ne mogu da uđu u pravi ritam, da imaju prostora i da pogreše. Za Stepančića i Šebetića je bolje nakon mog odlaska, jer će imati puno više prostora da igraju.
Dokle će Zagreb ove sezone?
– Nadam se do Kelna.
A da zanemarimo emocije…
– Videćemo. Da ne spominjem sebe, otišao je Brozović, koji je bio užasno bitna karika u oba pravca. Ako odbrana bude dobro posložena, ako Tonči Valčić bude to držao kao do sada, onda mislim da mogu ponoviti rezultat od prošle godine – četvrtfinale. Opet, novi je format, grupa nije laka ni malo, svaki bod će biti bitan, pogotovo kod kuće – jasan je i rečit Mario Vuglač iz „fake Venecije“, tržnog centra Vilađio u Dohi.
