Porto je stigao u Skoplje na duel petog kola EHF Lige šampiona. Po dve pobede i poraza na kontu su portugalskih šampiona koji od ove sezone imaju u svojim redovima i povremenog hrvatskog reprezentativca, nekada levog beka Nexe-a, Celja PL, Vesprema i Gepingena, Ivana Sliškovića (29).
Po dolasku u Skoplje i odrađenom treningu, momak iz Splita se javio kako bi za Balkan-Handball.com najavio meč od 20.45 u hali „Jane Sandanski“.
- Imamo jedan dobar miks mladih i iskusnijih igrača. Ovo je tim sa devet portugalskih reprezentativaca. Momci su već prošle godine pokazali da mogu napraviti dosta, da sa svakim možemo igrati. Ukoliko odigramo na granici svojih najviših mogućnosti, možemo ostvariti dosta pozitivan rezultat u Skoplju.
Imali ste turbulentan početak, poraz od Elveruma kod kuće, pobeda nad Meškovom i oslabljenim Pik Segedom, poraz u Flensburgu. Da li je sve što smo videli prema vašim očekivanjima?
- Niko nije očekivao da ćemo izgubiti od Elveruma. Morali smo da pobedimo, poveli smo 4-5 razlike u drugom delu i kao da je u glavi bilo „gotovo je, lako ćemo“. Oni su se vratili, počeli trčati malo više i došlo je do kraja kakav jeste. Dobili smo Meškov, dobro smo se držali sa Flensburgom 45 minuta, a onda smo krenuli da grešimo, oni su nas iskontrirali i dobili kako inače dobijaju. Seged smo trebali da dobijemo u onakvom sastavu u kakvom je bio, to smo i napravili. Bilo bi puno teže da su bili kompletni.
Kakav je Vardar? Malo utakmica je odigrano do sada, može li se napraviti prava analiza?
- To je i najveći problem ovog trenutka korone, jer ne možeš analizirati nikoga, malo je utakmica. Kada gledaš, ne znaš da li je realna slika ili ne. Promenili su sastav, ali su za mene i dalje dobra ekipa, imaju dobre igrače. Nije mala stvar, pobedili su Flensburg kod kuće, bili blizu pobede u Brestu. To sve govori o njima. Neće biti ni malo laka utakmica, to je sigurno.
Koja ti je rola u Portu, šta Magnus Anderson očekuje od tebe?
- Teško je reći, pokušava da mu doslovno svi igrači igraju. To nekako prliagođava iz utakmice u utakmicu. Nisam igrao zadnje dve-tri utakmice zbog neke sitne povrede, ali standardno počinjemo Gomez ili ja. On to miksa, gleda protivnika i po tome pravi postavu koja će više pasovati u zavisnosti da li je odbrana zatvorenija ili otvorenija. Naravno, druga je stvar kada igramo 7 na 6. On pokušava da svi budu zadovoljni, da svi osete igru, da svi budemo u ritmu, da ne mogu dve povrede da nas poremete.
Rano je za ocenu da li je odlazak u Porto iz Gepingena bio pravi potez, ali kakav je osećaj za ovih par meseci?
- Za sada je jako dobro. Sve je čudno sa ovom koronom. Dobra je atmosfera u klubu, momci su stvarno dobri, dobra je tamosfera, dobro se trenira. Klub je dobro organizovan, to je normalno, deo je nogometnog, na većem je nivou nego što su rukometni klubovi. Grad je super, sličan mentalitet. Kako će se stvari razvijati, videćemo. Došao sam igrati rukomet, videćemo kako će biti, za sada sam jako zadovoljan.
Karijera ti je imala ogroman uzlet do Rija 2016. godine. Bio si standardan član reprezentacije Hrvatske, u Vespremu si polako počeo da preuzimaš glavnu rolu od Momira Ilića, smešile su se uspešne sezone u dresu jednog od najboljih klubova Evrope, a onda problem sa mononukleozom, preduga pauza, vraćanje sportu od početka. Da li su Ivan Slišković pre i posle Olimpijskih Igara u Riju dva ista lika i kako si uopšte sve arhivirao u glavi?
- Puno stvari sam naučio, spoznao, sigurno gledam drugačije na život, a onda i na rukomet. Pre sam bio u nekoj mladosti gde sam video samo rukomet, a sada i druge stvari. Tu su žena i dete, normalno je da rukomet ne može da bude usamljen na prvom mestu kao i ranije. Pokušavam da pružim sve od sebe, ali porodica je na prvom mestu. To je normalno.
Nadam se da ćeš imati priliku da osvojiš Ligu šampiona koja ti je izmakla u onom ludom finalu sa Kielceom 2016…
- Nemoj podsećati (smeh). Nadam se i ja, ali šta će biti, videćemo – jasan je Slija.
