Veselin Vujović zaključio priču o SP 2019: Neverovatno! Nikada lošiji plasman Balkanaca, a svi zadovoljni!

Pre par dana pala je zavesa na Svetsko prvenstvo 2019 u Nemačkoj i Danskoj. Tokom turnira imali ste priliku da čitate kolumne Veselina Vujovića na Balkan-Handball.com, a po završetku, rešili smo i da popričamo sa selektorom Slovenije i trenerom niškog Železničara o onome što smo videli u šest gradova širom najrazvijenih rukometni zemalja Evrope.

Nekada najbolji rukometaš planete, kao trener bronzani sa SP 2017 i četvrtoplasirani sa Olimpijskih Igara u Sidneju 2000. godine, govorio je na razne teme.

Počeli smo od turbulentne jeseni u niškom Železničaru, finansijskih problema, promena u igračkom sastavu (posebna vest)…

• U svim lošim trenucima imali smo podršku Grada. Jedino što je gradski budžet za prošlu godinu bio potrošen i nismo imali veliku pomoć sa te strane. Od nove godine će se grad uključiti, i zajedno sa sponzorom, napravili smo dobru konstrukciju. Što se toga tiče, ali i sastava, bićemo spremni za početak plej-ofa. Biće jako interesantno. Dinamo ima jako dobar sastav, a Vojvodina je pokazala svojim nastupima u SEHA ligi kakav je tim. Metlaoplastika ima par mladih reprezentativaca i gaji jedan moderan način igre. Biće jedan od interesantnijih plej-of takmičenja u poslednjih nekoliko godina.

Da li vas je iznenadila Vojvodina sa trenerom Rojevićem, praktično početnikom u seniorskom rukometu, i novim sastavom koji je pravljen na startu ove sezone?

• Kada gledaš jednu ekipu, ona je ogledalo svog trenera. Igraju jako osmišljene napade i dobru odbranu. Bez obzira što je trener mlad, a igrači iskusni, on ima dovoljno autoriteta da ih podredi ekipi, da ih uklopi. Rojević je napravio odličan sastav, kompoziciju najboljih talentovanih mladih igračau zemlji i iskusne pojedince poput Čelice, Verkića, Prodanovića, Mirkovića. Imaju kvalitet da ponovo budu prvi favoriti za osvajanje titule.

Vojvodina ima na golu Verkića, vi niste pogodili na startu sezone što se golmana tiče. Dolazak Kocića menja stvari, s obzirom da je to čuvar mreže koji je i Vojvodini donosio titule ranijih godina…

• Kroz SEHA ligu probali smo da afirmišemo neke igrače koji mogu i imaju kvalitet da iznesu teret rezultata koji je pred njima. Gubili smo utakmice u trenucima kada naši golmani odbrane 5,6 lopti, a protivnički 15,16. Trener u takvom odnosu ne može da napravi razliku na terenu u igri 6 na 6. Golman je bio prevaga u mnogim našim porazima. Doveli smo iskusnog i kvalitetnog golmana koji je za respekt. To je veliki psihološki momenat, ali naravno da on to treba da pokaže na terenu uz pomoć stručnog štaba i svoje ekipe.

Prelazimo na SP 2019. Kakav vam je generalni utisak, da li vas je nešto posebno iznenadilo, impresioniralo?

• Možda nekim ekipama nije mesto na SP, ali takav je sistem takmičenja. Neke reprezentacije gube vreme pobeđujući 15,20 razlike, ali to je SP. Problem je što je takmičenje u januaru, kada su igrači umorni od Lige šampiona, dolazi do velikog broja povreda zbog velikog broja utakmica. Trebalo bi da Prvenstva budu u septembru mesecu. Ne bi bilo loše razmišljati u tom pravcu. OK, gledate komercijalno, beži se od košarke ili odbojke, ali čoveče, treba razmišljati o tvojim igračima. Zato nije ni čudo što se puno klubova buni. To je osnov svega. Igrači. Oni privlače publiku i donose rezultat.

Šta ćemo sa tehnologijom u rukometu?

• I najvećoj budali je jasno da nešto mora da se promeni da bi rukomet bio gledaniji i razumljiviji za običnog gledalaca. Šta je probijanje, šta je sedmerac, da postoji video tehnologija koju će pratiti i treneri, jer oni uče te momke, oni su inovatori, a pravila im određuju ljudi koji nemaju dodira sa materijom. Kada se gleda taj neki snimak grubog faula il sporne situacije tokom utakmice, zašto ceo auditorijum ne može da pogleda taj faul? Svi mi da procenimo. Ako ga gledaju samo sudije, ponovo imamo tu slobodnu procenu. Uključite i javnost.

Danske sudije su se založile za uvođenje „čelendža“ nakon greške na meču Nemačka-Hrvatska, zbog koje se digao rukometni svet…

• Ta greška je skupo koštala Nemce. Sav taj pritisak na danske sudije, doveo je do toga da više ni jedan sudijski par nije smeo loptu da da Nemcima. Tako su oni bili, u poslednja dva meča, uskraćeni za tu pomoć koju domaćin često ima. Kada su svirali Genshajmeru faul i dva minuta pri kraju meča sa Francuzima, bilo je prestrogo i pregrubo, ali im se sve vratilo kao bumerang. Upečatljiva slika mi je ostala kada je Vinček dobio crveni karton i seo pored Rogiša na klupu. Kao tata i sin. I Rogiš je igrao tako žestoko i prljavo kada su postali svetski prvaci 2007. I sada su bazirali igru na tom segmentu. Kompozicija ekipe je bilo lošija, puno levorukih i pivotmena. Ne znam da li će Prokop ostati, ali mi se čini da nije zreo da vodi jednu reprezentaciju koja pretenduje da bude svetski ili evropski prvak.

Ko po vama raste, ko pada?

• Neću ništa reći novo, ali evidentno je da Norveška raste. Bez obzira što su poraženi u dva finala, odnos i razmišljanje je vrhunski. Mi pravimo katastrofu zato što jedan igrač zakasni tri minuta na ručak ili doručak, a Jakobsen pusti Hansena da spava kući tokom turnira. To je drugi način razmišljanja, druga kultura. Više od patriotizma nema ništa. To što se neko poziva na to, to je već gadna prevara. Mi smo nekada ovo, nekada ono radili i pravili. To što smo mi nekada radili je već ispričana priča. Španci, Danci, Francuzi, imaju ozbiljne dnevnice za igranje, 300,400 evra. Pa tako igrač na kraju velikog takmičenja dobije 12,14.000 evra, dobra osiguranja koja pokrivaju povrede. Svi će da ispljuju nekog igrača što ne igra za reprezentaciju, ali kada se povredi, obično ga svi zaborave, i Savez, i javnost. To sve mora da se digne na mnogo veći profesionalniji nivo u ovom trenutku.

Francuzi?

• Biće puno bolji u budućnosti. Fenomenalni atletski, mladi igrači Remili, Mem, Ričardson, taktički nisu zreli. Na 5-1 hrvatsku sudarali su se, nisu znali gde idu. Na male taktičke promene imaju ozbiljne probleme. Malo im fali da postanu ozbiljan tim, a imaju neosporan kvalitet. Ako iko zaslužuje da postigne taj gol za medalju, to je Nikola. Nikola se podredio reprezentaciji, došao povređen, ulazi zadnjih 15 minuta, menja Maea u odbrani, takav kralj rukometa je spreman da tako nešto napravi. Mogao bi da bude primer svima, pa i našim igračima koji su često uvređeni, povređeni, smeta im milion stvari, kako se to neko odnosi prema svojoj zemlji i dresu.

Da li je ovo vrhunac Danaca ili mogu još?

• Imaju šest sedam igrača koji su u ozbiljnim godinama. Doći će do smene, ali ostaju Hansen, Lauge i Landin, što znači da će i na narednim takmičenjima biti veliku favoriti. Mađari su me razočarali, teško će to ići bez Lasla Nađa.

Osvojili su zlato praktično bez levorukog desnog beka…

• Neverovatno, svi smo pristalice toga da je desni bek fundamentalan, ali pristalica sam i da bez levog beka nema ozbiljne reprezentacije. Sve reprezentacije koje su imali ozbiljne leve bekove napravile su vrhunski rezultat. Uzmi Nemce i Francuze, koliko hoćeš desnih bekova, ali bez finala. I Danci, i Norvežani su igrali sa dešnjakom na desnom beku, pokazali su da, kada su ljudi kreativni, brzi, nije problem gde igraju.

Reprezentacije sa Balkana?

• Ispada da je ovo Prvenstvo sa najlošijim rezultatima, a da su svi zadovoljni. Nikada nisam u životu čuo da je neko zadovoljan, a rezultat katastrofa. Da krenem od Slovenije. Slovenci su zadovoljni, a nisu ni išli na SP, pa nisu morali da igraju protiv Danaca, Nemaca…

Gde biste završili da ste otišli?

• Slovenija bi bila među osam plasirana, to je objektivno. Da smo bili u onoj grupi, teško bismo pobedili Dance i Norvežane, iako bismo mogli da igramo sa njima. Tu je bitan i psihološki momenat, jer Slovenci često izgube utakmicu u svlačionici, pre nego je i počela, kada procene da je sa druge strane neko bolji od njih. Neće ni da probaju. To je borba koju vodim. Oni su zadovoljni i što nisu išli.

Hrvati?

• Neverovatan kriterijum. Goluža je otišao kao neko ko je osvajao medalje, ali to nije dobar rezultat. Babić se vratio u Krakovu, osvojio medalju, zahvaljujući Gospi se slavilo kao nešto neviđeno na Trgu Bana Jelačića, pa je posle četvrtog mesta otišao. Sada je Červar peti na EP i šesti na SP, i to je sada bio cilj, fenomenalan rezultat? Kako to varira od trenera do trenera? Makedonci su prezadovoljni. Kire Lazarov među najboljim strelcima, Hansen pohvalio Raula i oni presrećni. Sve drugo je manje važno, to je najvažnije?

Da li Makedonci i mogu više u uslovima smanjene rotacije, neigranja Mirkulovskog, Pribaka…

• Slažem se, ali Pribak je mogao da igra, a nije pozvan. I Nikola Markovski je mogao, pa nije pozvan. To je pitanje za Raula, „el komandanta“.

Velika polemika se vodi oko toga može li Raul Gonzales sa tolikim obavezama u PSŽ-u da vodi uspešno reprezentaciju? Nikolaj Jakobsen je došao do svetske titule…

• Znam po sebi, kada sam se vratio sa OI iz Rija, bio sam potpuno prazan u Zagrebu. Sada će Nikolaj takav biti u Levenu i mislim da će to Leven platiti, tu njegovu svetsku titulu. Isto tako mislim da će Raul biti prazan, na tako visokom nivou se to plaća. U Nišu, kada je SEHA, kada imaš vremena, to nije tako strašno, ali kada igraš Ligu šampiona i imaš reprezentaciju, onda je strahovit utrošak materijala. Veruj mi da je jako težak zadatak. To može u kratkom periodu da se izdrži, na duže će se posledice osetiti. Raul je pametan, više neće biti seletkor Makedonije.

Srbija?

• Srbija, takođe, zadovoljna. Pokazali borbenost, želju, predsednik je pružio podršku selektoru, selektor je snosio odgovornost, i sada znaju gde su grešili, pa ćemo videti gde će to da ide. Neverovatno prvenstvo. Makedonija 15, Hrvatska šesta, Slovenija nije otišla, a svi zadovoljni! Mi sada možemo da očekujemo da je neuspeh kada budeš zadnji ili se ne plasiraš uopšte, jer su uspesi. To ti je kao brak. Muž i žena se posvađaju, pa uđu komšije, a oni se ponašaju kao da je med i mleko dok ovi ne odu. Onda dođe do razvoda. Videćemo kako će ko odigrati uloge, ko je zadovoljan, a ko nije. Kakve će uloge odigrati selektori, ko će otići, a ko ostati. SEHA nije pravo rešenje za srpske i regionalne klubove. Trebalo bi razmišljati o jednoj jedinstvenoj ligi koja će davati prolazak u Ligu šampiona. Na to neće da se pristane, jer onda neće moći Vardar, Celje i Zagreb, svi da budu u Ligi šampiona. Dobićemo na kvalitetu ako svaka od tih zemalja dobije po tri ekipe i igra se po jedinstvenom sistemu kao ranije u staroj Jugoslaviji. Da plasmanom u ligi dobijamo i učesnike Lige šampiona, i EHF Kupa. Da bude ispadanja iz lige. Ovo sada je zbrda, zdola…

SEHA bi mogla da dobije na važnosti u tom smislu, kada dođe do smanjenja klubova u EHF Ligi šampiona…

• Apsurdno je da neko igra domaću ligu, Evropu i SEHA ligu. Kada Celje ili Vardar, Želja ili Vojvodina ne igraju domaću ligu, ostale ekipe gube kriterijum i interesovanje. Evo publika u Nišu nikako da pohvata kada igramo SEHA ligu, kakav je kalendar, mora da bude sređenije, urednije. Slažem se da je SEHA dobar projekat pod ovakvim uslovima, ali da se napravi EX-YU liga, to bi bilo rešenje da dobiješ kvalitetan rad i klubove, da se nađe pul sponzora koji bi oslobodio troškova timove. Našla bi se po dva sponzora od Srbije do Slovenije, da ta liga bude kvalitetna…

Godinama smo kukali o neophodnosti regionalnoj ligi. Sada je imamo na nekom pristojnom nivou, ali je klubovi ruše. Šalju druge timove, rezerve, treneri ne idu na utakmice. Šta to znači? Osvetiće se to kao bumerang…

• Gubi se i regularnost. Nije isto kada Vardar dođe u Niš kompletan, a u Brest sa juniorima. Nije pošteno. Sami klubovi ruše ligu. Zbog toga će zažaliti,ako ona ne opstane. Ima puno ZA da ta liga postoji i da bude kvalitetna. Možemo da odemo sa Balkana, ali Balkan nikada neće izaći iz nas. U odnosu prema svemu, načinu organizacije klubova, u strategiji koju imamo. Samo me interesuje kada će recimo, govorim o Srbiji, napraviti jedan strateški potez koji će biti krucijalan za razvoj rukometa i reprezentaciju? Zašto se ne napravi ekipa koja će da igra SEHA ligu bez konkurencije, u kojoj će biti Mošić, Kukić. I neka Savez plaća ugovore tih igrača. Tako će Peruničić imati tu ekipu 24 sata 365 dana. Tako može nešto da se napravi. To što će ih Peruničić imati tri ili pet dana pred Prvenstvo, tu nema teoretske šanse da se napravi nešto. Da li će to hapraviti sa nekom juniorskom reprezentacijom. Tako nešto mora da se napravi, da se stvori neki trenažni centar, da se najtalentovanija deca okupljaju, to je jedini način.

Velika polemika, pogotovo u Danskoj, vodila se oko igre bez golmana – 7 na 6. Da li to treba ukinuti?

• Igra sa markerom je bila puno kvlaitetnija nego ova. Isključe ti igrača, ti zameniš igrača, pustiš ga umesto golmana, a taj može da se vrati na gol ili istrči, ali samo taj. Ovo je sačuvaj me Bože. Izgubiš loptu, neko faulira čoveka na drugoj strani terena, svira se sedmerac. Zašto si mi dao mogućnost takvu onda? Loše se interpetira. Evo ga Jakobsen igra sa igračem više u Levenu 90%, a u Danskoj nije probao ni jednom, a ima igrače za takvu igru. Lino je izgubio protiv Brazila, više nije pokušao da igra. Čekajte, jel imate strategiju ili nemate? Ako bekovi ne mogu da dođu do izražaja, uvedi tog jednog igrača da bi spustio tu duboku odbranu, ali onda ti je glavna opcija šut sa beka. A ne kao što je radila Hrvatska, da uvede dva pivotmena i traži prolaz sa šest metara. To je samoubistvo. Onda ti ta dva pivotmena prave još veću gustinu. To treba da se ukine ili da se vrati igra sa markerom. Ovo je neka nedefinisana trka, nisu unapredili, već unazađuju rukomet. Više bi značilo da gol van devet metara ili cepelin vredi dva. BIlo bi puno atraktivnije da su to napravili.

Vremensko ograničenje. Znamo da ste „za“, kao i većina vrhunskih trenera, ali glasovi protiv kažu da je to neizvodljivo.

• Izvodljivo je. Vremensko ograničenje bilo bi lako regulisano. Kod svakog faula štopaš vreme do poslednjih pet sekundi. Poslednjih pet pustiš. Ušao bi u ozbiljan problem, koji sada imaš, ruka, jeste, nije. Agresivnost odbrana bi bila veća, povećavala bi se kreativnost igrača. Puno bolje je da ti vreme odlučuje o sudbini, nego sudija dizanjem ruke, kada si pasivan. Bolji je faktor mašina nego čovek. Čovek se lakše kvari nego mašina.