45
Rukometne sudije, često ljudi sa metom na čelu i različitim percepcijama drugih stakeholdera u našem sportu. Preduslov za dobro suđenje jesu jasnija pravila igre, ali pre svega, jačina sudijske organizacije, odnosno, njena masovnost. Tim problemom pozabavili su se u Zajednici rukometnih sudija Beograda, koja je organizovala besplatan kurs za nova lica koja žele da dele pravdu na 40×20 terenima, a odziv je bio odličan.
- Imali smo 28 polaznika prvog dana i oni su na kraju i položili. Već su krenuli da sude Mini ligu, a čekamo papirološki da se završi sve, da se krene i sa Ligom mlađih kategorija. Početak je, to je prva stepenica i lista na kojoj e nalaze. Minimum je da dve godine budeš na svakoj listi. S obzirom da nemamo drugu, treću ligu, već posle dve godine bi sudili Prvu ligu, a posle zavisi od kvaliteta i ocena. Početak je vezan za LMK i mini ligu. Imamo jednu devojčicu koja još uvek nema ličnu kartu pa ćemo je kasnije licencirati. Od polaznika kursa 90% je aktivnih igrača i igračica. Moraćemo da uklapamo sa njihovim utakmicama, ali svima se sviđa ono što su videli na početku. Svima je utisak bio da je super, generacijski su bliski od 17 do 22 godine. Imamo jednog sudiju sa 24, a u Vojvodini jednog koji ima 34 godine. – kaže naša sudijska internacionalka Vanja Antić, koja je u paru sa Jelenom Jakovljević sudila prošlo finale EHF EURO 2024 u Beču.
- Ideja je bila da napravimo malo drugačiju priču nego do sada kada nam se prijavljivalo po dvoje-troje na kurs. To ničemu nije vodilo. Napravili smo drugačiji poziv, naglasili da je besplatno, da se dobija oprema, lekarski pregled, da je prva članarina plaćena, a da za najbolje postoji mogućnost da već narednog leta se oprobaju na poznatom turniru mlađih kategorija Eurofestu u Koperu. Videćemo još koliko parova ili pojedinaca će tamo ići.
Zašto kuburimo sa brojem sudija?
- Imamo i dalje neki taj problem da ubedimo trenere da nam dozvole da njihovi igrači i igračice dođu na kurs i krenu da sude. Kod nas 99% klubova funkcioniše po principu članarine, pa kada neko krene tokom vikenda da ima neki džeparac, često se odluči da radi to nego da nastavi da plaća članarinu. To naravno nije pravilo. Igračka karijera ne mora da stane ako se započne sudijska. Imamo primer Petkovićke sudije sude Super ligu, a igraju u Partizanu. Nisu prestale da igraju, kombinuju jedno sa drugim. Idealno je da sudija igra rukomet, ne da ga učimo sve nanovo. Negde Savezi uslove klubove da im obezbede sudijske parove iz svojih redova. Negde se zbog toga i bodovi oduzimaju. Uslov za licencu može da bude i da klub obezbedi jedan par koji će da pohađa kurs ukoliko želi da se takmiči. Tako bismo imali neku konstantnost. Da ih bude dovoljan broj, a onda će kvalitet da ispliva.
Kako motivisati mlade ljude da se bave suđenjem?
- Pokušavamo jednim novim pristupom. Želimo da im pokažemo da suđenje može da bude zanimljivo. Odlazak na Eurofest pokazuje da kroz suđenje može i da se putuje, da se upoznaju novi ljudi. Najviše nam sudija odustane kada sude LMK i onda dožive roditelje koji im govore ko zna šta. Svake dve nedelje imamo nekoga ko dođe i kaže nam „ja ne mogu više da izdržim. Psuju me, vređaju…“. To da trpi neko za 200,500 dinara dnevnice, to stvarno mora da bude neko ko ovo zavoli. To je glavni razlog zašto odustaju. Neophodno je da se promeni kultura na tribinama, sve jedno drugo povlači. Finansije su jedan deo priče, taksa je u Super ligi ista 15 godina, a onda je teško i pričati o nižim rangovima. Pre smo na mini-ligi imali 200 dinara, sada se sudi besplatno. Organizujemo se, kupujemo vodu, sendviče, da početnici barem nešto imaju, a često se sudi od osam ujutru do četiri popodne. Onda se pitamo zašto nema sudija? Znate koliko taj neko treba da voli i hoće da bi došao do tog nekog nivoa ozbiljnog suđenja. Koliko sam samo puta čula komentar „njima je lako, dođu na sat vremena i uzmu 12.000 dinara“. Da, super, ali neko je sudio godinama i decenijama da bi došao u situaciju da dođe do tog honorara. To niko ne gleda na taj način, već kolika ti je satnica posle svega – jasna je Vanja Antić.
