Posle 12 godina u pečalbi, u srpski rukomet se vraća Marko Krsmančić (32). Nekadašnji povremeni reprezentativac Srbije, koji je afirmaciju na domaćoj sceni stekao igrajući za kaćki Jugović u eri Vladana Jordovića na čelu nekada najorganizovanije škole u domaćim okvirima, od naredne sezone nosiće dres beogradske Crvene zvezde.
Slavni klub, devetostruki šampion Jugoslavije i Srbije, želi da napravi iskorak na domaćoj sceni, pre svega, vraćanjem u “gornji dom” posle sezone okončane u plej-autu. Na tom putu, iskusni Zaječarac koji je nastupao i za nemački Dormagen, mađarsku Tatabanju i Dabaš, odnosno, turski Bešiktaš, biće od velike pomoći timu koji predvodi Žikica Milosavljević.
Krsmančić se prošle nedelje po peti put okitio titulom šampiona Austrije kao član Alple Hard. Viđeno je neizvesno finale i dva trijumfa nad Fajversima. U razgovoru za Balkan-Handball.com, govorio je o sezoni, ali i odluci da se vrati na domaće parkete.
- Došli smo do titule u jednoj izjednačenoj sezoni gde je svaka ekipa mogla da dobije svaku na bilo kom terenu. Do 2015. godine, kada sam otišao iz Austrije, liga je bila kvalitetnija, više se ulagalo i bilo je boljih stranaca. Fajvers ima jako dobru školu i odličnu strategiju. Taman kada prodaju igrače, misliš da nema nikoga posle njih, a oni izbace nova imena. Hutećek izrasta u odličnog igrača, Stevanović ide u Balingen. Nije to slučajno – kaže Krsmančić i dodaje.
- Imali smo čudnu sezonu. Trebalo nam je šest meseci da uđemo u ritam. Nije bilo sjajno, ali nekako je došlo na svoje. Puno nam je značio dolazak Marića iz Metalurga. Kada sumiram sezonu, to je bila prevaga da titula ponovo dođe u naše ruke. Mnogo nam je pomogao u odbrani, tamo gde Horvat i ja nismo igrali, odradio je strašan posao. Golub (Doknić) je imao strašnu sezonu, nosio je ekipu, a kada smo u ritam ušli Horvat i ja, krenulo je kako treba. Imali smo dobru bonus rundu, praktično sve pobedili. U četvrtfinalu smo dobili Bermbah sa 2:1, dok smo polufinale i finale rešili sa 2:0. U polufinalu smo dva puta pobeđivali Švac u produžecima, ali imao sam osećaj da ne možemo da izgubimo. U finalu smo okrenuli prvu utakmicu i rešili je, dok smo u drugom u 45. minutu vodili devet golova. Ne pamtim kada se to desilo Fajversima. Kada se sve sumira, teška sezona, naporna, sa koronom i sve što ona nosi. Srećni smo da smo tako završili.
Neki načelan plan je bio da se duže zadržiš u klubu gde si već igrao četiri godine posle dolaska iz Nemačke.
- Takav je bio plan, zato sam se i vratio, međutim, neke stvari se nisu poklopile. Već sam se ranije dogovorio sa suprugom da je ovo poslednja stanica u inostranstvu. U ovom trenutku mi je važno da se podredim porodici i donesem neke važne odluke. Deca polako kreću u školu i za mene je povratak u Srbiju logičan korak. Mnogo ljudi se čudi, na neki način i osuđuje, jer sam mlad i mogu još da igram u inostranstvu, ali mislim da je povratak kući najbolje rešenje. Radujem se.
Stižeš u „Šumice“, oblačiš dres Crvene zvezde…
- Poklopili su nam se ciljevi i ambicije. Žele da naprave respektabilnu ekipu koja će biti daleko od plej-auta. Videćemo kako će sve da izgleda. Postoji projekat, ljudi žele da vrate brend Zvezde u rukometu. Sve što sam čuo zvučalo mi je dobro. Brzo smo se dogovorili oko svega. Igraću za klub za koji navijam od malena. I moja deca su odgajana u tom duhu. Igraćemo svi zajedno.
Dokle Zvezda može, rano je govoriti…
- Gde god da sam igrao, igrao sam u klubovima koji su se borili za najviše ciljeve. Imam osam titula nacionalnog šampiona u Austriji i Turskoj. Uvek sam težio da rezultati budu što bolji mogu gde god da sam igrao. Verujem da će Žikica sve to dobro uklopiti, koji god sastav imao na raspolaganju. Ognjen Kajganić mi je pomogao određenim savetima. Nemam razloga da ne verujem da će to biti dobra priča.
Koliko si upućen u dešavanja na klupskoj sceni?
- Pratio sam ovu sezonu pomno, pogotovo kada sam odlučio da se vratim. Vojvodina je pokazala da je daleko iznad svih ostalih klubova u ovom trenutku. Sjajna ekipa, odličan trener, dobra strategija, stabilan klub, nema puno takvih da traju u kontinuitetu. Partizan se vraća i to je generalno dobro za rukomet. Zvezdi rastu ambicije, biće to kvalitetnije takmičenje. To su dobre stvari za rukomet, da se vratimo na nivo na kome smo nekada bili.
Istakao si zadovoljstvo i viđenim na kraju sezone…
- Oduševio sam se završnicom sezone, dodelom priznanja i celim hepeningom u Novom Sadu. Ne sećam se da smo tako nešto imali u srpskom rukometu unazad 15-20 godine. To su male stvari koje prave razliku. Video sam i studijsko slikanje po ugledu na Ligu šampiona. To je nivo koji mnogi nemaju i to me raduje. Samo napred – jasan je Marko Krsmančić.
