Lepo je pogledati statistiku najboljih golmana najjače lige Evrope i tamo videti reprezentativku Srbije i golmanku Team Esbjerga, Katarinu Tomašević(24). I posle osmog, kao i posle prvog kola, u leđa joj i dalje gledaju najbolje među najboljima: Leganger, Mortensen, Vojčić, Masson, Pedersen i još 18 golmanki danskog prvenstva. Nekadašnja igračica beogradskih klubova(Slodes, Hummel, Radnički) i austrijskog Hipa, pronašla je u danskoj ligi profesionalni izazov koji je tražila. Igrati sa najboljima i tako sam postati najbolji. Na okupljanju reprezentacije razgovarali smo sa Katarinom o aktuelnim rukometnim temama.
Sjajan početak sezone, imaš odličnu statistiku. Drugi najuspešniji golman lige, 121 odbrana na 8 utakmica, najviše odbranjenih penala i nalaziš se među najkorisnijim igračicama čitavog prvenstva u zaista strašnoj konkurenciji.
-Hvala ti što si mi rekla, uopšte nisam bila upućena(smeh), ali drago mi je naravno. Prezadovoljna sam početkom sezone. Startovala sam jako dobro, čak odlično i nastavila tako i nadam se da ću do kraja sezone odigrati u ovom ritmu.
Esbjerg se prošle sezone spasio od borbe za opstanak u zadnji čas, a sada ste se umešali u borbu za gornji deo tabele sa pet pobeda u osam utakmica. Kakve su ambicije kluba u ovoj sezoni?
– Došao nam je novi trener, otišlo je osam igračica, a došle su samo dve. Ekipa nije ništa bolja nego prošle sezone, tako da dobar deo zasluga za trenutni plasman sigurno idu na račun trenera jer smo prošle sezone igrali za opstanak, a sada smo na mestu koje vodi u plej-of. Prošle godine su ambicije bile opstanak u ligi, sada su se sigurno povećale. Danska liga je takva da, sa izuzetkom Viborga svako svakog može da pobedi. U svaku utakmicu se ulazi maksimalno i verujem da ako nastavimo ovako možemo u prvih pet ekipa.
Uspeli ste i da iznenadite favorizovani FCK u Kupu Danske?
-Izbacili smo FCK iz Kupa i to je bila prava senzacija, niko nije odmah poverovao, ali sam osetila da je svima bilo drago što smo ih izbacili. Nismo imali sreće u daljem žrebu jer smo odmah naleteli na Viborg i tu je bio kraj, šteta.
Bila si među najboljim golmanima Srbije kada si otišla iz zemlje u Austriju. Posle odlaska iz Hipa, izgubio ti se svaki trag i najednom si se pojavila u Danskoj?
– Jednu sezonu sam bila u Austriji, u Hipu i bez obzira na neka loša iskustva puno mi je značilo, zna se kakav je to klub u evropskim okvirima. Čekala sam dansku radnu vizu dosta dugo i došla sam u Esbjerg tri utakmice pred kraj prošle polusezone. Nije bilo lako tih prvih dana, ali brzo sam se uklopila, uostalom prvu utakmicu sam odigrala bukvalno dan posle dolaska. U nastavku sezone bilo je dobro, dobro sam branila i dešavalo se da izgubimo, a ja budem igrač utakmice. Ne znam na koju foru(smeh).
A na koju foru si ti uopšte postala golman? Znam da mnogo voliš da daješ golove svojim koleginicama na golu.
-Pre svega ja sam bila bek. Na jednom treningu dok sam još bila u Slodesu nismo imali golmana, trener Riči je tražio dobrovoljca i naravno ja prva dotrčim, kao hoću da branim. Šutirali su penale i od 17 ja odbranim 16! Šta misliš da se desilo?! Trener je rekao da ne dolazim više ako neću da branim. Nije pomoglo ni što sam plakala i molila da ne branim. Ipak, nekako su me drugarice nagovorile i ostala sam na golu. Naterali su me da postanem golman, ali sada sam im zahvalna na tome jer se konačno isplatilo.
Koje šuteve najbolje braniš i pamtiš li neku igračicu sa nezgodnim šutem?
– Volim da branim situacije jedan na jedan. Šut sa šest metara i kontre, ali ne sad da bude 15 kontri na utakmici. Kažu da dobro branim šuteve sa krila. Našoj Tanji Milanović je teško braniti. Nema ona da tako kažem nezgodan šut, ali zato preskoči celu odbranu i bira gde će da ubaci loptu. Tu su i Jurak, Skov, Bojana… ima ih.
Kako vidiš svoju budućnost, kakve su tvoje lične ambicije?
– Što se profesionalnih ambicija tiče želim da osvojim neki trofej jer do sada nisam imala priliku da osvojim nešto bitno. Sigurno da želim da igram Ligu šampiona i osvojim je jednog dana. Moj sadašnji klub je ne igra, ali postoje i drugi klubovi(smeh). Ugovor mi ističe na kraju sezone, ostaje mi se u Danskoj. Nema dalje. Najviše vrhunskih igrača je upravo ovde, ne bez razloga. Odgovara mi i sistem treninga tako da ne razmišljam o odlasku u neku drugu ligu, možda klub promenim, ali zemlju ne. Što se tiče mojih ličnih ambicija, želim da dobijem bebu i postanem majka. To mi je privatno najveća želja i to što je skorije moguće.
Koji deo karijere ti je najdraži?
-Dok sam igrala u Beogradu, bilo je jako puno druženja i svega drugog. To je najlepši period karijere. Svega se sećam, sve pamtim. Kad se setim svega… Od Ljube Obradovića mnogo ima da se nauči. Mnogo se radilo, nije da nije, ali u naučilo se. Stalno sam pravila probleme, kao neću da branim za prvu ekipu ako ne igram beka za drugi tim i sećam se Ljuba je „ludeo“ zbog mene, ali me naravno nikad nije pustio da igram beka. I onda sam ja rešila taj problem tako što sam godinu dana igrala drugu ligu za Bajnu Baštu i putovala na utakmice samo da bih igrala i davala golove.
Bliži se Evropsko prvenstvo, koliko reprezentacija Srbije može da postigne na toj smotri najboljih?
– Sam plasman na Evropsko prvenstvo je bio zaista veliki uspeh za ovu mladu i novu ekipu. Grupa nam nije toliko teška koliko je mogla da bude, ali nije ni laka. Mislim da možemo da se nosimo i igramo ravnopravno i sa Hrvatskom i Makedonijom. Nemačka je uvek Nemačka i imaju to breme favorita grupe, ali to na terenu ne mora ništa da
znači. Optimista sam i verujem u našu ekipu. Imaćemo dosta vremena za rad u Vrnjačkoj Banji za sklapanje svih kockica. Radićemo sigurno dobro i sigurno možemo u drugi krug. To je realno.
A kako vidiš svoje igre u nacionalnom timu?
-Ne opterećujem se minutažom u reprezentaciji. Mislim i nadam se da zaslužujem da pokažem šta i koliko mogu, sad i ako bude drugačije čekam svoju šansu i mojih pet minuta mora da dođe. Bitno je da sam ja zadovoljna onim što pružam i očekujem da nastavim sa dobrim odbranama. Sve će doći na svoje. Za sve treba vremena.
Dan ti ne prolazi bez smeha. Bila si posebno inspirisana na pripremama reprezentacije u Vrnjačkoj Banji?
-Uvek imam inspiracije na pretek. Znam i da preteram, ali to je jače od mene. Te pripreme u Vrnjačkoj Banji su bile stvano fenomenalne. Bilo je nas nekoliko u apartmanu sa dve spavaće sobe i dnevnim boravkom. Nisam mogla danima da spavam popodne od neprestane priče u dnevnom boravku i morala sam nešto da uradim. Otišla sam do pijace i kupila ona dva plastična, dosadna, mala sata za buđenje. Jedan sam navila u tri, drugi malo kasnije stavila ih ispod kreveta u susednoj sobi. Kada smo krenuli na spavanje zaključala sam našu sobu. Kad je tu noć zazvonio prvi sat u tri ujutru, sve što sam čula onako kroz san bilo je vikanje i strašno lupanje na vrata naše sobe(smeh). Onaj drugi sat kasnije nije zvonio jer mu je ispala baterija, a zamisli da je zazvonio, pa razvalile bi vrata i ne znam šta bi bilo sa mnom(smeh).
ZORICA RADOJKOVIĆ
