Posle meča Makedonije i Srbije emocije su bile pomešane. Rezigniranost, sreća, tuga, ushićenost, suze i smeh. Srpske devojke su ka svlačionici odlazile uplakanih lica, skrhane nakon tri solidne utakmice i dva tesna poraza, gde je sreća pretegnula na stranu protivnika. Makedonke, srećne, jer su ispunile osnovni cilj, obradovale naciju i nastavile da sanjaju san o polufinalu.
Na konferenciji za štampu, medijima se obratio selektor Srbije, Časlav Dinčić:
– Razočaran sam u sport. EHF organizuje ovakva takmičenja sve češće i uvek domaćin mora da prođe u drugi krug. Tako je bilo na poslednjih nekoliko takmičenja, u Francuskoj, u Nemačkoj. Gospodu iz EHF ne interesuje da li će neka igračica da se povredi, da li će neka da plače, njih interesuju pare. Oni su hteli da nas ili Hrvatsku izbace i vrate kući, a to nisu smeli sa Nemicama, jer je ovde sve vreme bio Urlih Štrombah, nemački predsednik Saveza. Strašno sam razočaran. Pokušavali smo da igramo rukomet, ali nam sudije nisu dozvoljavale. Znali smo da ako sudi neko iz istočnog bloka da će biti malo drugačije. To je moje mišljenje. Možda nisam trebao da kažem ovo, ali to je istina. Reprezentacija Makedonije je bila borbena, ali tu nije bilo rukometa, s obzirom da je dala četiri gola sa bekovskih pozicija, a sve ostalo su bili neka ubacivanja, između dva igrača, pivoa, tako da ne idu zasluženo, jer nisu bolja ekipa.
Jednu od junakinja makedonske reprezentacije, golmana Tanju Andrejevu, novinari su pitali o velikoj razlici u kvalitetu njenih igara između kluba, Kikinde i reprezentacije.
– To ne zavisi od mene, već i od ekipe. Ja sam u Kikindi tri meseca, a u reprezentaciji sam deset godina. Mislim da je to velika razlika.
Pored Andrejeve, veliki doprinos uspehu makedonske selekcije, dala je i Dragica Kresoja, devojka koja je do pre par godina nosila dres srpskih (srpsko-crnogorskih) selekcija.
– Osećam se fenomenalno. Ne samo zato što smo prošli u drugi krug, već i zato što smo dobili Srbiju. Želim da čestitam mojim devojkama, kao i reprezentaciji Srbiji na fer i korektnoj igri. Idemo dalje.
Dokle?
– Ja mislim do medalje. Posle ovoga, sastajemo se sa Rusijom, Švedskom i Belorusijom. Protiv Beloruskinja i Šveđanki smo favoriti, a sa Ruskinjama ćemo se boriti do kraja. Verujem u svoje saigračice.
Tanja Medved nije sakrivala suze na rastanku od Evropskog prvenstva i najverovatnije, kraju reprezentativne karijere…
– Žao mi je zbog devojaka. Svaka im čast na svemu što su ovde pokazale. Na pravom su putu. Glavu gore, na greškama se uči. I ja prva na greškama učim.
Ž.B
