Sa Tanjom Medved u ekipi, reprezentacija Srbije je dobila u svakom pogledu. Jedna od najiskusnijih igračica ne sumnja u plasman Srbije na Evropsko prvenstvo koje se u decembru održava u Makedoniji. Tanja Medved, uz Zlatu Paplacko i Biljanu Balać pripada onoj čuvenoj generaciji koja će ostati upamćena po osvojenoj bronzanoj medalji na Svetskom prvenstvu u Italiji 2001. Iskoristili smo priliku da kratko popričamo sa Tanjom posle utakmice sa Makedonijom jer ona dobro zna kojim putem se mora proći da bi se došlo do uspeha. I kada kaže da sigurno prolazimo Holandiju, onda joj treba verovati!
Počeli ste jako dobro, imali prednost koja je u dva navrata bila i sedam golova, ali ubrzo je usledio pad u igri i Makedonke su se vratile u meč?
-Mislim da je to bio i logičan pad u igri. Na prošloj utakmici, a ako računam i one dve predhodne od pre mesec i po dana u Makedoniji, od jedne totalne nule smo nekako uspeli da složimo kockice i igru da to sad liči na nešto dobro. Ličimo na jednu ekipu. Po meni je taj pad posledica čiste euforije(smeh). Usled 20 minuta igre bez praktično ijedne greške moralo je da dođe do opuštanja. Međutim, sad je to upravo ono što treba da se iskontroliše na treninzima pre Holandije i ja se zaista nadam da je ovo generacija koja ima taj karakter.
Utisak je da se oseća sigurnost u igri i samom činjenicom da su pored tebe, sa reprezentacijom i Paplacko i Balać. Spoj iskustva i mladosti se po ko zna koji put pokazao kao dobar. U pojedinim trenutcima delovali ste kao idealno uigran tim?
-Sigurno je malo vremena iza nas da sad pričamo o nekoj uigranosti ili da već sad znamo kako će sve to izgledati. Najbitnije da se ekipa oseća, kako u odbrani tako i u napadu i mislim da smo došli do toga u onoj neophodnoj meri. U principu mlađe igračice su tu u glavnoj ulozi, one treba da nose igru kao što je to bilo danas. Rekla sam im već i stalno ponavljam, da strah proizilazi iz nesigurnosti. One moraju biti sigurne u sebe, moraju biti odlučne. Tu sam da im pomognem u svakom pogledu u svakom trenutku.
Kako u perspektivi vidiš igračice koje sada nose dres reprezentacije? Napredak u igri u odnosu na ranija okupljanja je vidno primetan.
-Mislim da su devojke počele da veruju u sebe, da veruju u ovu reprezentaciju, u grb, u taj dres koji nose. Da imaju takav osećaj, da ovde moraju da daju sebe više nego u klubovima u kojima igraju. Onog trenutka kad se zaista osete samouverenim i odlučnim shvatiće da nema ničega što može da ih zaustavi. Nema tog igrača koji može da stane ispred Andree Lekić ili Sanje Damjanović, a da one ne mogu da ga isfintiraju i daju gol. Da ne pričam o Slađi Đerić i Kaći Tomašević koje su vrhunski golmani. Odlično brane. Ovde su imale padove jer odbrana nije funkcionisala, ali kada se sastavi odbrana to stvarno izgleda kako treba. A Zlatu na golu namerno ne pominjem, njene odbrane se odavno podrazumevaju(smeh).
Putujete u petak u Holandiju, kakva su tvoja očekivanja pred prvu utakmicu kvalifikacija?
-Uvek sam bila optimista. Prolazimo Holandiju, to potpisujem! Ono što sam sigurna, mislim daj Bože, ali ako sam realna, ne možemo ih pobediti u Holandiji 10 razlike niti ćemo ih dobiti 12 razlike kod nas u Zaječaru. Ali, da možda sa gustim porazom prođemo u Holandiji i da ih dobijemo ovde, to je već neka realna situacija koja je i naše ogledalo u sadašnjem trenutku.
ZORICA RADOJKOVIC
