Balkan Handball

KOMENTAR Vladana Jordovića o finalu SP: Andersenova rukometna bajka

PIŠE – VLADAN JORDOVIĆ

Ma koliko da smo svi mi, iščekujući finale, priželjkivali utakmicu u kojoj će neizvesnost podići nivo našeg adrenalina, danski reprezentativci nam to nisu dozvolili. Partijom koju su pružili, predvođeni sjajnim Landinom (mada iskreno rečeno, nije bilo igrača koji nije bio na vrhunskom nivou u ovoj nestvarnoj danskoj partiji), pretvorili su završnu predstavu u meč u kome se pobednik znao mnogo pre kraja utakmice, pa smo u poslednjoj četvrtini videli sve aktere iz oba sastava kako prikupljaju svoje minute slave.

Krajnji ishod smo mogli pretpostaviti i predvideti već posle prve četvrtine meča. Videli smo taktičke detalje koje su reprezentacije Danske i Norveške već prezentovale tokom šampionata, kao i neke prepoznatljive odrednice koje već duži period determinišu igru večerašnjih finalista. Reprezentacija Norveške je konstantno pokušavala da kroz kontranapad i brzi centar napada povratak Mikel Hansena sa desnog beka na dijagonalnu odbrambenu stranu, kao i izmenu odbrana-napad sa Melgardom. Baza danskog napada bilo je tzv. „usko odvlačenje“ – ukrštanje bez lopte, sa pivotmenom postavljenim između odbrambenih igrača na poziciji 4 i 5, a to je nešto što vidimo u njihovoj igri već desetak godina (nekada sa Sondergjardom, a danas sa desnorukim igračima na poziciji desnog beka – ne sećam ga se po dobru iz finala EURO 2012). To je ona poznata kretnja koja se u većini zemalja sveta naziva „Jugo“, kao taktički patent sa ovih prostora. U tako savršeno razrađenom sistemu i sa takvim individualnim kvalitetom igrača, nedostatak levorukog desnog beka se nije ni osetio.

Najslabiji deo norveškog tima večeras su bili desni bekovi, pogotovo u fazi odbrane. Čak i one situacije koje su se završile golom danske reprezentacije sa desnog beka ili desnog krila, bile su posledica izgubljenih duela na odbrambenoj poziciji broj 2, gde su igrali norveški desni bekovi. Kada je faza odbrane u pitanju, selektor Danske je postavio igru tako da je akcenat bio na kontroli kretanja Mirhola. Na strani gde se sjajni pivotmen nalazio, danski igrači su igrali „gusto“ i sprečavali njegovo utrčavanje iza leđa odbrambenih igrača koji su igrali dublje prema bekovima kod kojih je lopta. Rezultat takve igre je samo jedna izgrađena situacija u prvom poluvremenu za Mirhola i njegov prvi gol iz odbijene lopte u 32. minutu, pri rezultatu 20-12!

Reprezentacija Danske odigrala je briljantno periode igre sa igračem manje i u fazi odbrane i u fazi napada, pa im je to omogućilo da odigraju još agresivnije i čvršće u duelima jedan na jedan. Pri rezultatu 10:6, svestan ovog problema, selektor Norveške koristi recept viđen pre dve godine protiv reprezentacije Hrvatske u Francuskoj, a to je igra „7 na 5“. To je dalo očekivani efekat u stvaranju izglednih pozicija, ali je večaras Landin u većini slučajeva dobio bitku sa norveškim krilnim igračima.

Početkom drugog poluvremena, videli smo nekoliko norveških napada sa ulaskom krilnih igrača na poziciju drugog pivotmena, kao taktički pokušaj nadigravanja sjajne danske odbrane, no to nije dalo očekivani rezultat i prednost novog svetskog šampiona je rasla iz minuta u minut.

Za kraj, videli smo u finalu potvrdu dominacije Danaca, koji su u istom ritmu odigrali čitav turnir i večerašnjeg suparnika pobedili dva puta. Što se reprezentacije Norveške tiče, kao da su u onoj impresivnoj pobedi nad drugim domaćinom, Nemačkom, potrošili i energiju i emocije. Iako nismo uživali u rezultatskoj neizvesnosti, bilo je individualnih majstorija i pojedinačnih elemenata, koji rukometnu igru čine spektakularnom.

*Autor je nekadašnji član stručnog štaba reprezentacije Srbije u periodu 2010-2013, selektor mediteranske reprezentacije Srbije, trener kaćkog Jugovića , šabačke Metaloplastike, mađarske Orošhaze i izraelskog Ramat Hašarona

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *