Intervju nedelje - Danijel Šarić

Dugo mu je trebalo da izbije u sam vrh. Ali to je još jedan dokaz da floskula po kojoj “ kvalitet uvek izbije na površinu” ipak jeste tačna. Krenuo je iz rodnog Doboja, pa preko Crvene zvezde i Sintelona, stigao u Španiju. Posle nekoliko godina dokazivanja, postao je simbol Ademar Leona, po kome protivnici prepoznaju ekipu, člana “velike četvorke” španskog rukometa. Već sledeće godine, čeka ga novi izazov, Portland San Antonio. Očigledno, Danijel Šarić(30), tek će imati šta da pokaže svetskom rukometu. Mi smo tu da ga čujemo.

Danijele, čestitam! Najbolji si golman u ASOBAL-u po procentu odbrana (40%). Da li si zadovoljan? Kako ocenjuješ start Ademar Leona u Španiji(peti na tabeli) i Evropi?

- Malo smo kiksali kod kuće protiv Torevijehe. Razlog je što igramo Ligu šampiona, a naša klupa nije toliko duga da možemo da menjamo taj ritam. Prevashodno, teško se sređujemo sa glavom. Igraš sa Zagrebom za vikend, a posle Torevijeha u sredu. Teško je fokusirati se. Ipak,vratili smo se, u mečevima sa Portlandom i Barselonom, kada smo pokazali da ekipa ima kvaliteta. Svojim odbranama sam zadovoljan. Imam pad kad i ekipa. Non-stop san na golu, Teško je izdržati. Meni nije problem da igram utakmice svaki dan, ali me ubiše putovanja, u ovom ritmu, sreda-subota.

Igrate u čudnoj grupi Lige šampiona. Vardar je pokazao zube, Zagreb podbacio, dok vam je Kadeten otkinuo bod u Švajcarskoj. Kakav rasplet očekuješ?

- Očekujemo prvo mesto, treba nam pobeda protiv Kadetena i jedan bod sa gostovanja u Skopju ili Zagrebu. Za sam prolazak nam treba pobeda protiv Kadetena. Bilo bi jako dobro uzeti bod na ova dva gostovanja.

Zagreb je bio glavni favorit?

- Zagreb me iznenadio. Nije se još uigrala ekipa, treba im vremena. Imaju jako dobre igrače i super je to ukomponovano sve sa klubom. Treba im vremena. Verujem u njih.

Čini se da im treba više posvećenosti? Javnost je ogorčena startom sezone, pa i klupski čelnici. Traži se da se trener “vrati iz kampanje”, a da igrači “prestanu sa pokazivanjem frizure”?

- Mislim da im treba trener željan dokazivanja. Neko ko ima glad da osvaja sa tim momcima. Neću da kažem da Lino nema glad, ali ponovo, mislim da ovo shvata kao hobi i da je puno vezaniji za politiku. Treba im neko ko više želi, da sa tim momcima koji su izuzetni, napravi veliki rezultat.

Bilo je ponude da braniš za hrvatsku reprezentaciju? Ti si to javno izjavio, a onda se na kraju balade pojavila izjava predsednika HRS-a, Željka Kavrana, koji je rekao da ti “takvim izjavama dižeš sebi cenu”.

- Da ti iskreno kažem, mislim da sam sa 30 godina stekao ime i prezime. Ja ću ga samo podsetiti pred SP u Nemačkoj, da su me zvali i nudili državljanstvo, da igram za Hrvatsku. Meni to nije palo napamet, jer ako ne igram za Srbiju, koja mi je dala puno toga, onda neću ni za jednu drugu repku. Ne pada mi napamet da se pravdam i dižem sebi cenu. Tim izjavama oni hoće da se pravdaju! Ne želim dizati nikakvu prašinu, zvali su me, nisam prihvatio i to je to.

Gde je Leon u Evropi? Koliko daleko možete da gurate?

- Uspeh je plasirati se uz malo sreće u 8, 10 ekipa. To bi bio lep rezultat. Leon se više bazira na prvenstvo, jer tu nam je baza svega, da pobeđujemo sve kod kuće, a ove velike ekipe u ASOBALU(Barsa, Siudad, Portland) iznenađujemo, kako bi izborili LŠ za narednu sezonu. Evropa je prevashodno bitna zbog sponzora.

Da li je budžet glavni problem što ne možete da se umešate u borbu za titulu? Vi jeste deo “velike četvorke” španskog rukometa, ali ste ipak četvrti. Kako pratiti Siudad Real?

- Oni su totalno doneli ludilo u Španiju sa visinama obeštećenja i platama igrača. Leon ne može to da prati, jer ga finansira opština. Nema šanse da se nađe neki privatnik da napravi budžet od 5,6 miliona eura. Naš budžet je između 3 i 4 miliona. Iako je budžet ok, treba nam još jedan vrhunski igrač, koji je zvezda, koji bi nas doveo naš još jedan viši nivo.

Kako ti se sviđa u Leonu? Ovo ti je treća godina tamo? Grad, klub, navijači?

- Grad je super, 200 hiljada stanovnika, studentski. Ja sada imam klinca od mesec dana i jednog od tri godine, za porodicu je ekstra. Puno zelenila, stari deo grada gde je centar, puno parkova za decu.

Kada ste prošle godine izbacili Zagreb u polufinalu Kupa kupova, u izveštaju sam Leon nazvao “evropskim Cetinjem”? Imate baš temperamentne navijače?

- Ljudi su ovde ludi za rukometom. Jako vole klub, uvek nas bodre i kad igramo dobro, i kad igramo loše.

Imaš 30 godina, več si dugo u inostranstvo i na sceni. Braniš konstantno u velikom klubu. Jel’ ovo vrhunac tvoje karijere ili misliš da postoji još neka stepenica više koju možeš da dosegneš?

- Svi ovde u Španiji znaju da prelazim u Pamplonu (Portland San Antonio). Potpisao sam ugovor na 4 godine. Završio sam sve još u januaru. Dobio sam ponudu od njih i oberučke je prihvatio. Mislim da je to stepenica naviše, da sebe još više iskristališem kao igrača. Fali mi titula u karijeri. Gladan sam titula, a mislim da sa njima mogu da postignem nešto više, budući da su sjajan klub.

Ništa novo na spisku selektora Cvetkovića. Nema te u srpskoj reprezentaciji, razloge smo odavno čuli. Jel’ reprezentacija bolna rana ili se trudiš da ostaneš ravnodušan?

- Jako mi je žao. Ja sam stvarno voleo tu reprezentaciju. Uvek sam se vraćao oberučke da branim. Bio sam na spisku za OI u Sidneju, pa sam brisan. Pa za Francusku sam bio na pripremama i nisam otišao. Uvek sam se vraćao i davao 100% sebe. Nažalost, doživeo sam nešto u Švajcarskoj što nije sportski. Posle toga, mislim da mi neki ljudi ne ulivaju sigurnost da mi kažu “Igraj Danijele za reprezentaciju”. Radio sam sa Cvetkovićem u Zvezdi, znam kako radi, nemam ništa protiv čoveka. Ja ga neću ni postavljati, ni ti sam taj koji može da skida selektora. Svi me pitaju zbog čega? Imam gorčinu koja ne prolazi. Ne ulivaju mi poverenje ljudi koji su sada u našem rukometu, pa tako ne mogu da kažem sebi - “Ok Dani, progutaj neke stvari i idi da igraš”.

Predsednik Saveza, Velimir Marjanović je u intervjuu za naš sajt , izjavio da on(njegov tim) nije pravio te greške i da ih ne može pretplatiti?

- Moguće je da se tim ljudima sada obija o glavu. Ipak, kap je prelila čašu. Ne znam na kome će se sve prelomiti. Neke stvari treba da se promene, da se dovedu pravi ljudi koji imaju ime i prezime u Evropi, da se dovedu dobri sponzori. Mi ne zaostajemo puno za ostalim ekipama, treba da nas se omogući jak Savez i trener koji ima evropsko ime, koji će i sam da privuče pažnju drugih reprezentacija.

Da li je to Valero Rivera? Mediji su ga već izbacili u prvi plan.

- Za mene je idealno rešenje, Velja Petković iz Gepingena! Naš je čovek, zna kako dišemo, a zna kako se radi na Zapadu. Imam boljku prema Riveri, da li on može da se prilagodi našem mentalitetu?

Već se priča o tome da bi smetnja njegovom angažmanu bilo to što ima menadžersku agenciju i što konkretno radi sa nekim našim igračima?

- Mislim da bi ljudi koji bi ga doveli razdvojili to od ciljeva reprezentacije. Nadam se da će on to razdvojiti ako dođe. Ako ne dođe, ja bih najviše voleo da to bude Petko, on ipak najbolje razume naš mentalitet i dokazao se u Bundesligi. Ponovo, imam skepsu da bi se Rivera poput Klementea, teško prilagodio našem balkanskom mentalitetu.

U javnosti je odavno priča da Dragan Škrbić želi da postane predsednik RSS-a i dovede neke nove ljude. Kako ti se čini ta ideja?

- Verujem u tu priču. Treba nam neko ime koje poznaje Evropa, i koje još važnije, ima uticaja na nas igrače. Da nas smiri, spusti na zemlju i okupi u jednu grupu.

U jednom intervjuu, Dejana Perića si nazvao “rukometnim ocem”. Beli Stojanović, Paša Đorđić, Šterbik, Perić, ti, Puljezević. Čini se da smo najplodnije golmansko područje?

- Sigurno da je tako. Igramo u velikim klubovima poslednjih deset godina. Beli Stojanović, Paša Đorđić, o Perketu ne treba trošiti reči, Arpad vedri i oblači po Španiji. Od ostalih, dodao bih Omajera, koji brani fantastično. Što se tiče nas Balkanaca, svake godine dajemo neke nove talente. Evo, Hrvatska dobija jednog Mirka Alilovića, koji je protiv Slovenije sada imao 20 odbrana.

Ne može da brani puno pored tebe u Leonu? Tvoje odbrane mu slabo daju šansu?

- Pa to jeste. Daje mu trener mogućnosti. Ipak splet okolnosti, nov trener koji se i sam dokazuje u klubu, trči za rezultatima i nije još uvek spreman za eksperimentisanjem. Daje mu šansu u nekim manje važnim utakmicama ili opet, dozirano. Sigurno je da će Mirko biti glavna uzdanica ovde sledeće sezone.

Šta posle karijere? Negde sam pročitao da bi voleo da se vratiš u rodni Doboj?

- Voleo bih da mi kažeš šta posle karijere(smeh). Od 13 godine sam van grada i svaka Novu godinu i Božić, ja jedva čekam da odem tamo da proslavim. To su neki moji momenti opuštanja, koje ja ne dam nikome. Za sada je opcija Doboj, ali ako se ukaže neka funkcija, tipa trener golmana u Španiji, zašto ne prihvatiti. Nikad ne reci nikad. Videćemo.

Ko zna dokle će trajati karijera?

- Tako je! Ja se nadam što duže. Daj Bože samo da ne bude povreda. Kad smo kod dužine karijere, ne verujem da će današnje generacije moći da izdrže do 38, 39 godine, jer današnji sistem takmičenja, sreda-subota, smrvi čoveka, ma koliko da je spreman. Super bi bilo braniti do neke 39-te. Kada osetim da to više nije to, da nisam više srećan na treningu, neću mučiti sebe. Isto kao sa reprezentacijom. Ako se ne osećam spremnim, onda neću da idem, da ljudi gledaju onog Šarića na koga nisu navikli.

Standardno pitanje za kraj. Kako ti se sviđa naš sajt?

- Super je stvarno. Ne samo da pratiš naš rukomet, već si se proširio na ex-yu. Vidim i iz našeg razgovora da si jako dobro informisan, što je prava stvar za jednog novinara. Ako mogu da pomognem da se sajt još više razvije i dobije na posećenosti, tu sam!

Hvala Danijele na lepim rečima. Pomoć je uvek potrebna. Srećno u nastavku sezone.

ŽIKA BOGDANOVIĆ