INTERVJU NEDELJE – Kristijan Pilipović: Ohrid može mnogo – Želim da branim u Ligi šampiona

Proleće 2026 doneće veoma interesantne i neizvesne borbe za trofeje u makedonskom rukometu, a jedan od glavnih aduta GRK Ohrid u sezoni u okviru koje su već pomerili granice pod vođstvom Borisa Rojevića, hrvatski je reprezentativac Kristijan Pilipović. Tridesetjednogodišnji čuvar mreže koji je rukometni odrastao u Austriji, čiji je i član reprezentacije bio pre odluke da nastupa za zemlju svojih korena, stigao je na jezero u sred sezone iz Kadetena iz Šafhauzena. U razgovoru za Balkan-Handball.com, najavljuje dvomeč u okviru EHF Kupa sa češkom Duklom iz Praga, ali govori i o odluci da dođe u Ohrid, i svemu onome što je prošao u karijeri…

Čeka vas prvi meč sa Duklom u subotu u Ohridu. Kakva je stanje u ekipi?

• Jako se dobro trenira. Rojević je jako studiozan, ima crte Ćavija Sabatea što se tiče taktike i spremanja. To prepoznajem kod njega i mislim da ćemo biti maksimalno spremni, pogotovo u evropskom takmičenju. Malo ekipa ima takav fokus i trenažni proces u EHF Kupu, kao što ga mi imamo. Dobili smo puno sa Borozanom. To na treningu izgleda strašno. Ogroman kvalitet, a ekipa je bila jako dobra i do sada. Sa Pribetićem smo dobili jaku kariku na crti. Ova ekipa ima velike mogućnosti da napravi dobar rezultat u budućnosti. Mene će Roja sigurno kritikovati, ali favoriti smo protiv Dukle i to moramo da opravdamo.

Da li hendikep može da bude to što ste pred evropske mečeve imali praktično turnir u Beogradu i dve slabe provere u domaćoj ligi?

• Mislim da ne, turnir u Beogradu je bio taj rang Dukle. Imaju tog Jonasa, najboljeg igrača koji verovatno neće igrati, izvrnuo je nogu i drugog koga znam iz Švajcarske, ali ako smo mi pravi, a verujem da ćemo biti, izdominiraćemo ova dva susreta i neće se postavljati pitanje ko će biti pobednik. Imamo takav nivo na treningu, tako da nam izostanak jakih mečeva u ovom period neće praviti problem.

Je l’ si zadovoljan u Ohridu?

• Jesam, jesam, jako sam zadovoljan. Idem sa osmehom na trening, rado idem na utakmice. Dobio sam ono što sam tražio. Imao sam neko zasićenje, trebalo mi je nešto drugačije, neki novi motiv, sredina, nešto ambiciozno. Ljudi su ovde gladni uspeha, prvenstveno Roja to želi, non-stop je u kontaktu sa upravom, traže igrače, prave system, ekipu da to bude dobro u naredne dve-tri godine. Verujem da će tako i biti, iako će se naši putevi razići na leto, idem u Kriens…

OHRID ĆE MOĆI DA OSVOJI TITULU

Da li ti je žao što duže nećeš ostati?

• Sportski, možda ove ne, ali verujem da se može uzeti sledeće godine prvenstvo i igrati Liga prvaka ako se nastavi ovim putem. To sam siguran da će se desiti, jer Alkaloid ne znam koliko će dugo držati ovako kvalitetnu ekipu na okupu ako ne igra Evropu. Čini mi se da je Pelister u laganom padu, da više nisu tako moćni iako imaju strava domaći teren. Vardar ima kult, institucija je, ali Ohrid će igrati ozbiljnu ulogu. Žao mi je da neću biti tu kada se bude osvajala titula, a nadam se da ćemo osvojiti Čelendž Kup i Kup ove sezone, s tim bih bio prezadovoljan.

Ko je prvi favorit za titulu u Makedoniji, a šta je maksimum Ohrida u ovom trenutku?

• Vardar igra sada sa Alkaloidom, to će puno toga reći. Za Ohrid drugo-treće mesto. Fali još uvek ovom timu da se podrazumeva da će sve pobediti na domaćem terenu. Još uvek to spada u domen da je to velika stvar. A ako želiš da budeš šampion, to mora da se podrazumeva kod kuće, a onda u gostima ideš po brejk i to nosiš u plej-of. Najzdravije za projekat je da budemo drugi ili treći. To je realna priča. Za četvrto mesto, mislim da mora puno toga da se dogodi jer imamo jako dobar domaći teren. Prve četiri ekipe u makedonskoj ligi su na jako ozbiljnom nivou, vrući domaći tereni, sve je moguće. Isto tako, Vardaru da se ozledi Horiha, mogu da uđu u problem, a onda se i šanse menjaju.

Borisa Rojevića često “bije glas” da je zahtevan, ali i neretko ga igrači javno hvale…

– Mogu se priključiti što se tiče njega. U idealnim sam godinama da ispratim neke njegove zahteve i da imamo dobru saradnju. Što se tiče mene, ja sam prezadovoljan, kakvu ulogu mi je dao, poverenje i kako me tretira. Jako je studiozan, ambiciozan, ništa ne prepušta slučaju što ja jako cenim. Doživeo sam trenere koji su bili takvi i onda ne napraviš rezultat koji si mogao. On ne prepušta ništa slučaju, nije džabe Ohrid tu gde jeste i što igrači iz Bundeslige dolaze u klub. Treninzi su mu dobro osmišljeni, sluša igrača, ako treba oko putovanja, šta, kako. Prezadovoljan sam viđenim. Samo reči pohvale što se tiče spremanja utakmice i protivnika. Završi se jedna utakmica, nisi se ni istuširao, on je već poslao šta se igra narednu. Zahtevno je, nekome to treba, nekome ne, ali pristup je ozbiljan i kvalitetan.

Kako se živi u Ohridu? Dok smo se dogovarali za intervju, otišlo se i do Albanije na ručak. Ko bi rekao gde ćete rukomet sve odvesti…

• Da, da (smeh). Odmah čim smo prešli granicu, bili smo u Podgradecu. Hteli smo do grada, zove me Đuka (Darko Đukić), hajde do Albanije, ima jedan dobar restoran. Fino smo jeli i porodično se družili. Ima puno mesta svuda na jezeru. Život je dobar, i kada je kiša i oblačno, imaš dva-tri sata sunca. To jako cenim, jer u Švajcarskoj nekada po 2-3 nedelje ne vidiš sunce. Veliki upgrade što se tiče klime.

DA JE KADETEN IGRAO LŠ OSTAO BIH ZAUVEK

Zašto ponovo Švajcarska, Kriens umesto Kadetena. Koji su motivi?

• Ne znam kako bih ti to opisao. U Kadetenu sam mogao ostati narednih 10 godina da sam hteo. Stvarno sam imao dobar status. Kada sam se vraćao iz Visle, rekli su mi uradićemo sve što treba, produžiti Rikardsona, Pietrašika, sve da igramo Ligu prvaka. To mi je uvek bio san, da igram Ligu prvaka. To je nešto najveće. Meni Bundes nikada nije bio ta neka želja, već Liga prvaka kao najveći prestiž u našem sportu. To se nije ispunjavalo, prva godina ne, druga, ne, ulaze Kolstad, Elverum, nismo imali lobi, Đorđo Ber se zasitio rukometa, a ja gledam, imam 27-28, taman sam liznuo Ligu prvaka u Visli. To sam hteo da osetim. Mislim da imam kvalitet da branim na tom nivou, samo mi treba projekat. To se tamo nije dešavalo i verujem da se u Kadetenu neće dešavati narednih 5-6 godina, osim ako na godinu ne uđu zbog proširenja sa 16 na 24 kluba. To sam video u Ohridu, da postoji ideja, projekat da se može daleko, da se uzme Prvenstvo i igra Liga prvaka, ali me moj dobri prijatelj Nik Tominec zvao i rekao “Pipo, treba mi golman koji zna kako se osvaja švajcarsko prvenstvo”. Onaj koji neće doći kao zvezda kome je preko one stvari da brani Cirihu i sličnim ekipama po 15 lopti, nego da stane na gol i odradi svoj posao. Moj rukometni otac Mihael Drača, koji je kum mojoj deci, u Lucernu je. Jako smo bliski. Bilik je potpisao, Herburger, Šelker, sa Šipom (Marin Šipić) sam bio cimer u Nexe-u. Nik mi je bio saigrač. Pravi se neka priča. Kadeten da je igrao Ligu prvaka svake godine, nikada ga ne bih napustio, verujem mi, nikada. Igrači su, međutim, odlazili iz tog razloga, tako da smo se svi sada skupili u Luzernu da skinemo Kadeten i igramo Ligu prvaka. To je glavni motiv. Da uzmem bivšoj ljubavi trofej i ostvarim svoj san.

Da li je taj Kriens koji je u procesu stvaranja dovoljno jak da dominacija trajno pređe iz Šafhauzena u Lucern?

• Mi smo u Kadetenu imali taj neki osećaj da kada kreneš sezonu znaš i da ćeš je osvojiti. Oni su doveli Šmida, ali stav je bio, nema veze, jači smo. Imali smo taj gard, mi smo ta ekipa. Poznavajući Bilika, Herburgera, Šipića, mislim da ćemo i mi imati taj stav prema Kadetenu. To sam siguran, to je moj zadatak da donesem u celu priču. Što se tiče individualne kvalitete, Bilik je najjači igrač koji je ikada potpisao za klub u Švajcarskoj, ako bude svežiji posle ovog ceđenja u Bundesligi, biče najbolji igrač lige. Šipa kad se vrati biće to na visokom nivou u napadu. Od Marka (Milosavljevića) nisam video ništa, a nadam se da će se vratiti u formu posle operacije i priključiti svemu. To što sam čuo o njemu da može da bude TOP klasa i verujem da će uspeti da dođe na taj nivo. Ako imaš njega i Bilika, to je velika klasa. Fali jedan plejmejker za tu celu priču da bi se u naredne tri godine uzelo prvenstvo. Plej koji može doneti mirnoću u crunch time, to fali. Šelker je veliki potencijal, igrali smo zajedno, ali nije igrao tri godine. Imao je epizodu u Veclaru, pa dva puta križni lgiamenti, to je rizik, možda će Bilik to pokriti, ali fali nam taj i desni bek, zavisi od toga da li Orbović ostaje. Ako dobiješ ta pojačanja, onda Kadeten više nema šansu, nema kvalitet na toj liniji, pogotovo na beku i pivotu. Imaju Rikardsona, ali mora da ima loptu u rukama da bi nešto napravio.

Šta igrač formata Rikardsona još uvek radi van Lige šampiona i najvećih klubova?

• U kratkim crtama, ima jako dobar ugovor, 5-6 igrača imaju tamo jako dobre ugovore. Njegova žena radi, to su jako dobri uslovi za život, lep grad. Zvao ga je Berlin, lično Gidsel da preuzme od Lindberga to mesto, igrali su zajedno u GOG-u, ali ne. Ovde može sve da radi, može 100 puta da šutne iza leđa. Kao da je na Loto-u dobio narednih 10 godina dobro plaćen posao i može svoj cirkus da nastavi bezuslovno. Znam ga jako dobro, napadački je TOP 3 krila na svetu. Baš sam mu napisao poruku tokom Prvenstva “brate, hvala Bogu što ne pucaš penale, jer bi Island dobio obe utakmice protiv Hrvatske”. Bolje puca od Magnusona, takvu ruku nema niko u Evropi. Kako igra, kako se sprema, “kiler” je, ali problem mu je konkurencija. Ne bi prihvatio da igra 45 minuta u Berlinu. Mora biti 60, mora da puca penale, da se pita na terenu. Svake godine ga zovu, zvao ga je i Seged, ali uvek nešto fali. Čak je bio i blizu dogovora sa Berlinom, ali na kraju su uzeli Teiguma, koji je koštao tri puta manje.

Kako su reagovali iz Kadetena na odlazak u Kriens? U Makedoniji zviždanje ne bi prestalo najmanje godinu-dve…

• Bile su neke špekulacije kada sam odlazio, a onda se javio Nik Tominec. Pričao sam sa Đorđom Berom i Graubnerom, to su korektno prihvatili. Znali su ranije da uzimaju to lično, zašto ide tamo, ali ovo su prihvatili bez problema. Biznis je biznis, otišao si u Ohrid, oni su potpisali drugog golmana. I dalje pravim kamp u BBC Areni, gazdi kluba je to fantastična stvar za mlade golmane. Dobio sam podršku da nastavim da radim pod istim uslovima, ništa se ne menja. No hard feelings, biznismeni su što se toga tiče.

PRERANO U VISLU

Došao si u poljsku Vislu u leto 2022. godine i zadržao se samo šest meseci do povratka u Kadeten. Da li je to bila greška, s obzirom na sastav i ambicije koje je Visla podigla u prethodnih par sezona?

• Dve greške sam napravio u karijeri. Nisam bio spreman u tom trenutku za taj korak u Visli. Meni je bilo teško, nama je bilo teško. Da mi je bilo dobro na terenu, verovatno bi i kući bile neke stvari lakše, vukao bih na drugu stranu pozitivnošću. Nekako se skupilo. Kadeten je načuo, bio nezadovoljan svojim golmanima u tom trenutku i napravljena je ziheraška odluka. Mene je tada Sporting zvao i pre nego sam odlazio u Vislu i nakon toga. Svi su mi savetovali idu u Vislu, treneri, žena, ljudi iz repke. Hteo sam u Sporting, ali nisam poslušao sebe. Veliki je pritisak u Visli na golmanima i nisam bio spreman za to. Možda bih sada bio spreman da se nosim s tim i gledam neke stvari drugačije. I pre i posle mene malo je golmana imalo 8-10 odbrana u proseku. I jača imena od mene, Halgrimson, Bergerud, po dve-tri odbrane, a dolaze iz ekipa gde su branili po 15. To treba posmatrati i možda zaštiti golmane od nekih kritika ili neznanja šire publike. Drugačija je odbrana, Sabateova odbrana, jako puno iz kontakta, kroz sredinu, dugo se igra defanziva i teško je držati koncentraciju kada ti dođe pod faulom ili kroz sredinu. Mirko (Alilović) se najbolje snašao. Zna koje su lopte njegove na tu odbranu, koje nisu. Ako Bergerud izdrži psihički još polusezonu, sezonu, doći će na svoju razinu 10-12 odbrana. Meni je Ivan Stevanović rekao “ako odbraniš 10-12 to ti je kao da si dao 10 golova”. Konstantno je kontakt, ti odbraniš, sudija ti vrati na deveterac, penal. To je jako specifična odbrana. Kao što kažu da Mandić i Kuzmanović nisu imali neki turnir statistički, igrali smo 5-1 odbranu, kada se vide šutevi imali su najteži posao na turniru. Teško je da kroz neku analizu, spremanje i tehniku odbraniš loptu. Baš sam sa Bandom (Dejan Milosavljev) pričao, složili smo se oko toga.

Da imaš pravo govore i spekulacije oko Bergeruda, već su ga svi videli u Berlinu, nije mu leglo u prvih šest meseci…

• I Halgrimson je imao neku ulogu, jednu dve dobre utakmice i to je to. Da mi je tada bila ova glava, uspeo bih da opstanem u Visli. Možda bih sada bio na drugom nivou da sam izdržao, ali treba za to čvrsta glava i vera u sebe, podrška trenera i trenera golmana da bi se to prebrodilo. Da sam uspeo da pokažem ful potencijal u Plocku, bio bi hi u reprezentaciji kroz igranje u Ligi prvaka, a sada taj put tražim izokola, na drugačiji način. U najboljim sam godinama kao golman, videćemo šta će doneti Lucern i gde vode rukometni putevi.

VELIKA ŽELJA JE BILA DA ZAIGRAM ZA HRVATSKU – ŽAL ZA MOJOM AUSTRIJSKOM GENERACIJOM

Reprezentativni dres Austrije u kojoj si porastao zamenio si hrvatskim, za koju si debitovao na EHF EURO 2022. Kako sada gledaš na tu odluku i da li se nadaš pozivu u eri dvojca Kuzmanović-Mandić?

• Ne možeš da znaš da će se dva takva monstruma pojaviti u takvim godinama. Stvarno su u tim godinama odlični, svaka čast. Zagreb i Nexe su to pravili i projektirali. Iznenađen sam koliko su zreli na golu u tim godinama. Baš ne zanima kako će za 6-7 godina izgledati kada dođe zrelost i iskustvo. Svi su mi golmani rekli, “videćeš posle 30, sve je lakše” i stvarno je to tako. Želim im da budu zdravi da mogu ceo potencijal da pokažu. Odluka da zaigram za Hrvatsku je bila moja. I sam znaš iz života, nešto za šta si mislio da je ispravno, sada nije. U tom momentu imao sam veliku želju da zaigram za reprezentaciju Hrvatske, da ispunim taj deo sa “bucket liste”. Počeo sam da igram rukomet gledajući Balića, Metličića, hrvatsku reprezentaciju, kao što će novi klinci krenuti kroz naše momke koji su uzeli bronzu. Hteo sam to da osetim i preponosan sam. Imam 6 nastupa za Hrvatsku i stvarno sam ponosan što sam u tome uspeo bez da sam prošao kroz kadetsku i juniorsku reprezentaciju, sa samo 10 meseci koje sam proveo u Nexe-u. Biću najiskreniji, iako to neće svakome leći ko bude čitao. Iz nekih socijalnih razloga, siguran sam da nisam trebao promeniti reprezentaciju. Svi prijatelji, Herburger, Bilik, Frimel, Huteček, svi su sada zajedno, a znam da bih tu bio u grupi, da bi moja karijera drugačije tekla. Postoji to zajedništvo koje potiče iz Fajversa. Mi smo svi jedna generacija koja je uzela prvenstvo i polako ulazila u reprezentaciju, za tu generaciju 1994 Red Bull je bio sponzor. Njima je do jaja u reprezentaciji, igraju bez pritiska, ako uspeju nekome da skinu skalp, super, ako ne, nikome ništa. Zbog toga mi je žao. Rukometno, to što su bili 7-8 na Evropskom, to je jedinstven uspeh, ne znam kada će to uspeti ponovo, ali sa svima njima zajedno igrati, to je jedno lepo okruženje i ono, rukomet sa prijateljima, koji su underdog, ali svima spremni da podmetnu nogu….

To je taj Fajvers đir…prirodno okruženje iz koga si izašao…

• Stvarno sam ponosan na to što sam postao hrvatski reprezentativac. Slušati himnu pred 20.000 ljudi, svi koji su me videli u hrvatskom dresu, ma, bilo je posebno. Kada bih vratio vreme, verovatno bih isto odlučio. ali da mogu promeniti nešto igrao bih za Austriju. Tako nekako. Uvek imaš neku nadu da te pozovu, bio sam jednom sa Dagurom na olimpijskim kvalifikacijama. Zvao me Sigurdson, branio sam korektno protiv Alžira. Rekao mi je da ćemo biti na vezi, ali više nisam bio ni na jednom širem spisku. Bilo je raznih imena, tako da prepostavljam da se na mene ne računa u njegovoj eri. Vidim se u ulozi tog starijeg golmana, kao što je bio Pešić, sada Slavić. Ako je neko povređen ili ima temperaturu od ove dvojice, da uleti na 15-20 minuta i prihvati tu ulogu. Treba im još godinu-dve taj neki golman pored njih, ali realno je da će njih dvojica biti samo jači i jači.

Da li ta fabrika Fajversa i dalje radi?

• Tako su se zvezde poklopile, imali smo vanserijsku generaciju. Bilik je govorio “samo da ste nam ti i Martinović tu,igrali bismo polufinale svake godine”. To je zdrav klub, zna se system, vredno se radi, uče te nekim vrednostima koje su jako bitne. Nisam 5-6 godina u kontaktu, izgubilo se to malo pošto su moji svi otišli. Bio je Anatolij Jevtušenko, legendarni sovjetski selektor, svetski i olimpijski šampion, preminuo je mesec dana. On je napravio koncept nakon rada u Hipu, stvorio Petra Ekla koji je 20 godina trener prve ekipe. Deca su im na prvom mestu. Daju ti šansu do besvesti, planiraju i kažu za dve godine si u repki moraš da radiš. Tamo neka nikakvog guranja kao na Balkanu. Jesi ili nisi. Stvorio se kult, bila je to zlatna generacija, Bilik, Vagner, probili smo led. Bilik je otišao čak u Kil. Klinci su dobili nadu da se u Fajversima stvaraju igrači za evropsku scenu. Huteček, Martinović, Stevanović Nikola, pa Leon Bergman u Kadeten. Ima ih još, ne toliko kao u ranijem periodu, ali stvaraju se igrači. U ligi svaka ekipa ima 3-4 Fajvers igrača, najkvalitetniji klinci dolaze odatle. Anatolij je to počeo, Miha Drača je veliki fanatik za rukomet. Sergej Bilik i Žura su imali ruski, sovjetski naboj, da se ne predaješ, da je disciplina, da se potučeš. Nismo imali respekta ni prema kome. Sećam se generacije Doknić, Kozina, Krsmančić, Tanasković iz Harda, uspeli smo da ih srušimo, a onda se sve rasprodalo. Drača pravi golmane, ali radi i sa igračima. Ja sam taj prvi, prototip, a posle je imao Mestla u Vest Vinu, pa Oena Bergmana. I sada ima jedan megatalenat Sergej Novaković, koji je prošao kroz njegove ruke. Ima taj neki tač za golmane, ali radio je i sa Bilikom, Vagnerom, bio prvi trener Ivana Martinovića. I dalje se dobro radi, ali nema para da bi pružili tim klincima nekoga pored njih da im pokaže put. Mi smo imali dva-tri starija igrača, oni su kult prenosili uvek, s kolena na koleno.

Jevtušenko je bio jedan od najtrofejnijih trenera svih vremena…

• Da ga nisam imao u toj dvorani, ne bih znao ko je ovaj što matori što se dere na tebe. Kod njega nije smelo da se stoji na treningu. Nema stajanja na obe noge, uvek cupkanje da bi bio u pokretu. Bio je dosta ispred svog vremena. Oni su imali u SSSR 1.500 istraživača koji su tražili najbolje metode za određene sportove, među njima i rukomet. To je naučna fantastika bila. Žao mi je da neko nije knjigu napisao o tom čoveku.

Austrija ne mora da brine za gol…

• Dva različita golmana po karakteru. Mestl vuče na Perez de Vargasa, sličan stil, tehnika, brani na osećaj. Prijatno me iznenadio, jer je bio ispod radara, a sada je prvi golman Lemga. Bergman je veliki radnik, dugački ekstremiteti, u dobrim je rukama, kod Pavelića u Šafhazeunu. Ako izdrži njega biće veliki. ima svetlu budućnost na golu. Drača mi kaže da je Sergej sa 17 godina bolji od svih nas duplo. Video sam, fantastičan je, ali polako, neka se prvo dokaže u Fajversima i neka nastavi da radi.

Da li si očekivao da Austrija savlada Srbiju na EHF EURO 2026?

• Očekivao sam poznavajući oba mentaliteta. Srbija se potrošila protiv Nemačke praveći nenormalan rezultat na 120%. Tu se videlo gde je plafon za Srbiju, a Austrijanci igraju bez obzira da li su u turniru ili ne, iako su imali još uvek šanse da prođu. Igraju zbog sebe, zbog dobre atmosphere koju imaju. Nije me iznenadio rezultat. Srbija ima jako kvalitetnu ekipu, samo treba to u kontinuitetu pokazati. Imaš Dansku i Nemačku, a sve od trećeg do 12. mesta ti je na gol-dva – jasan je na kraju intervjua za Balkan-Handball.com, Kristijan Pilipović.