Intervju nedelje - Vukašin Stojanović!

Za njega je malo ljudi čulo u njegovoj zemlji. Ipak, spletom okolnosti, Vukašin Stojanović (27), dete Sintelona iz Bačke Palanke, obreo se u Bosni i Hercegovini, i postao standardno levo krilo najbolje ekipe u državi, sarajevske Bosne, a odmah zatim, i standardni reprezentativac BiH, koja se konačno, posle mnogo godina može nazvati reprezentacijom za respekt. O njegovom trnovitom rukometnom putu i netipičnom životu profesionalca, koji uskoro dobija diplomu Ekonomskog fakulteta, možete pročitati u novom "Intervjuu nedelje".

Zdravo, Vukašine. Čini se da igrate slabiju sezonu od prošlogodišnje, iako su ambicije kluba bile puno veće nego ranijih godina? Na to su se nadovezale promene trenera, afera oko Harmandića?

- Ne bih rekao da je baš toliko lošije nego prošle godine. Bili smo treći u grupi Lige šampiona i otišli u Kup kupova, gde nismo imali sreće, jer smo izvukli Kolding, koji je jedna sjajna ekipa.

Posle epizode Jovice Elezovića na klupi, stigao je Gregor Cvijič. Priča se da je to rešenje na duže staze?

- Došao je Cvijič, koji je popravio atmosferu u klubu i uneo dosta toga dobroga među nas.

Početak LŠ se poklopio sa tvojom bolešću. Zakačio si žuticu.

- Odsustvovao sam tri meseca. Totalno sam bio van rukometa. Doktori su najavljivali mnogo duži oporavak, ali je na kraju bilo kraće. Verovatno sam negde pojeo nešto ili popio neku vodu i to je to.

Reklo bi se da je u BiH šampionatu ove godine veoma zanimljivo. Ko su vam glavni konkurenti u borbi za titulu?

- Mislim da ćemo uzeti titulu, jer smo daleko kvalitetniji od svih ekipa. Imali smo taj poraz od Izviđača, kući, koji nismo smeli da dozvolimo nikako. Možda može malo da nam pripreti Bosna iz Visokog, ali zato, svi ostali nisu blizu nas.

Izgubili ste i od banjalučkog Borca?

- Tada sam odsustvovao, tako da ne znam sve detalje. Drago mi je da imamo zanimljivo prvenstvo i više kvalitetnih ekipa.

Da se vratimo na Ligu šampiona. Bili ste u grupi sa Segedom, Gorenjem i beloruskim Meškovom. Svi u klubu su bili zadovoljni žrebom, puni optimizma. Šta se desilo?

- Bilo smo zadovoljni i teško da će nam se ovakav žreb potrefiti u skorije vreme. Gorenje je imalo i dosta povređenih igrača. Nisam kompetentan da pričam, ali mislim da smo morali da prođemo u osminu finala. Šta je tu je.

Posle kraja Lige šampiona, dolazi do rastanka sa trenerom Elezovićem. Na odlasku, Jovica Elezović se oglasio saopštenjem u kome je za nedostatak rezultata naveo i bojkot igrača. U toj grupi imena se našlo i tvoje ime?

- Ja bih na to odgovorio pitanjem - Kako čovek koji je 500 km daleko od Sarajeva može da opstruiše rad trenera? Ja sam bio kući u Bačkoj Palanci, ne znam kako sam mogao da ga opstruišem? Ne bih to više da komentarišem.

Kraj evropske sezone je označio poslednji sudijski zvižduk u dvomeču protiv Koldinga. Osmina finala Kupa kupova je ove godine bila krajnji domet?

- Dobili smo ih kući. Nije da nije bilo šanse u revanšu. U prvom meču smo ispoštovali odbranu, ali u revanšu smo pali. Jaka su ekipa.

Iz Bosne je prošlog leta otišao Tahirović, zimus Harmandić, a evo, i Toromanović- odlazi na kraju sezone. Da li to Bosna gubi na kvalitetu, budući da se jedna generacija rastura? Da li se i pored odlazaka može zadržati neki nivo ekipe i ambicija?

- Bosna je ozbiljan klub. Naći će se zamene, a klub će biti još bolji i jači. To što su otišli Enid i Harmandić, mnogo nam fali, ali sada recimo, imamo sjajan par golmana, Šabanovića i Grahovca. Oni obavljaju svoj deo posla na vrhunskom nivou. Došlo je mnogo novih igrača, i to je razlog oscilacija, dok se sve to ukomponuje. Mislim da je Cvijić napravio lepu atmosferu za dobar rezultat.

Kakva je tvoja budućnost? Leva krila se teško prodaju na Zapadu.

- Meni ugovor ističe na leto. Prvu ozbiljnu ponudu sam dobio od kluba. Još uvek nisam odgovorio. Želeo bih ozbiljniju ligu, ali znam da je peh, što sam levo krilo.

Levo krilo i ekonomi se najteže prodaju?

- (smeh) U 90% ekipa svako ima svoje krilo, retko dovode strance. Teško je, ali moraš biti konstantan u igri i onda se nađe rešenje.

Kako si došao u Bosnu? Malo javnost zna za tebe. Ispričaj nam svoj put do Sarajeva.

- Krenuo sam u Sintelonu, a onda sam sa 19 došao u Novi Sad na studije i zaigrao za drugoligaša, Milicionar. Onda sam sledeće godine otišao u Fidelinku iz Subotice (2001.), i tu sam, verovao ili ne, napustio rukomet. Nisam mogao da podnesem nepravdu, da sam bolji, a da sedim na klupi. Razočarao sam se u rukomet, napustio ga i posvetio fakultetu. Vratio sam se u Novi Sad na studije. Onda sam posle nekog vremena na nagovor drugara, počeo da igram za Metalac Milna Vidak, drugoligaša. I onda, kao što znaš, čim se malo izdvojiš, odmah te zapaze. Došao sam na probu u Bosnu. Trebao sam da sedim na klupi, ali sam izabrao da odem u Doboj, gde je trener bio Vojislav Rađa. Tada je Rađa bio i selektor. Onda je stigao i poziv da igram za bosanskohercegovačku reprezentaciju.

Posle Doboja, stigao si u Sarajevo?

- Da, ovde sam već dve godine.

Netipičan put za jednog rukometnog profesionalca?

- Da, upravo pišem diplomski. Treba da diplomiram na Ekonomskom fakultetu.

Kako je biti rukometaš u Sarajevu? Znamo da je rukomet u ekspanziji. Gledali smo veoma impresivne scene iz susreta sa Hamburgom prošle sezone, punu halu. Eto, Enid Tahirović je bio najpopularniji sportista u BiH u 2007. godini.

- Lepo je. Nekada su košarka i fudbal bili pre nas, ali smo ga mi rezultatima stavili na prvo mesto. Možda smo ga ponovo ove sezone vratili malo unazad (smeh). Sarajevo je lep grad, i ljudi su me dobro prihvatili, i u klubu, i van terena. Slobodno vreme provodim sa ljudima iz kluba, uglavnom na kafici, a svaki slobodni trenutak koristim da odem do Doboja, gde mi živi devojka.

Reprezentacija BiH? Čini se da ste konačno sazreli u jednu ozbiljnu ekipu?

- Dobro je. Ljudi su shvatili ozbiljno reprezentaciju i sada se ozbiljno radi. Dovođenjem Demirovića na mesto selektora napravljen je dobar potez. Duže vreme smo zjaedno, stalno se okupljamo, imamo kostur tima, jaki smo i nadam se da smo zaslužili da se plasiramo na neko veliko takmičenje. Neće biti lako protiv Mađara.

Kakva je atmosfera, druženje između reprezentativaca? Kostur tima čine igrači Bosne?

- Super je druženje. Kad dođu „stranci“, ovo im dođe kao relaksacija, tako da ima dosta smeha.

Pomenuo si Mađare, koji su vam poslednja prepreka pred SP u Hrvatskoj. Tebe u baražu čeka Puljezević, kažu, najbolji golman na planeti, kada su u pitanju šutevi sa krila?

- I ovde je protiv nas u Ligi šampiona branio kao lud (smeh). Nisam imao prilike da se sretnem sa njim, ali se nadam da ću bolje proći nego moje klupske kolege.

Bilo bi zanimljivo da se 4-5 reprezentacija sa prostora bivše Jugoslavije nađe u Hrvatskoj?

- Bilo bi super. Blizu je, bilo bi puno navijača.

Da li znaš za podatak da četiri Stojanovića igraju za četiri različite reprezentacije sa prostora EX-Yu?

- Interesantno. Niko nikome nije rod (smeh).

Nisi imao dvojbe da zaigraš za reprezentaciju BiH, budući da si rodom iz Bačke Palanke?

- Nisam. Znam kako sam prošao u Srbiji, tako da nisam očekvao da tamo može nešto da se desi, da me neko pozove.

Pratiš li srpsku Superligu? Čini se da nijedan klub ne bi mogao da se suprostavi Bosni?

- I ja tako mislim. Dosta smo kvalitetniji od bilo koje ekipe tu. Bilo je primera da Partizan i Vojvodinu pobeđujemo na turniru u Doboju sa po deset razlike. Ko god nešto vredi u Srbiji, samo gleda da ide preko, a ovde ljudi pokušavaju da zadrže igrače. Međutim, i ovde je kvaltiet skoncentrisan u par klubova, tako da imamo pet jakih utakmica u sezoni.

Onda je Regionalna liga pravo rešenje? Žene su se organizovale, a kod muškaraca, izgleda da smo sve dalje od takvog rešenja?

- To zvuči super. Šteta što se ne priča o tome. Bilo bi sjajno i za publiku i za sponzore.

Pratiš li svoj matični klub, Sintelon, danas Tarkett?

- Pratim, pratim i zbog mojih koji rade u klubu. Ima uvek dobrih klinaca u Bačkoj Palanci. Odlaskom Šešuma su puno izgubili, ali evo, sada su iskočili Marković i Kekezović. To su dobri momci i igrači.

I na kraju, omiljeno pitanje svih naših sagovornika (smeh). Kako ti se sviđa Balkan-Handball.com?

- Stalno sam na internetu. Televizor skoro i ne palim. Pratim sajt redovno. Dobri ste. Moram da vas pohvalim, ažurni ste i kvalitetni. Vidim, svi vas hvale (smeh).