Hrvatski reprezentativni as, Filip Ivić (24), biće deo tima koji će pokušati da izbori četvrte Olimpijske Igre u nizu za hrvatski rukomet. “Karate Kid” govorio je za Balkan-Handball.com o svom golmanskom odrastanju, uticaju saigrača, svojoj zagrebačkoj generaciji i reprezentativnim usponima i padovima. Logično, temu prelaska u Vive Tauron Kielce, morali smo da zaobiđemo, s obzirom da se klub još uvek nije zvanično oglasio povodom toga.
Zagreb je SEHA GAZPROM Final4 završio na trećem mestu, ponovivši uspeh iz Vesprema prošle godine. Da li je uzlet i naboj posle velike pobede u Manhajmu nad Rajn Nekar Levenom u EHF Ligi šampiona, sada smanjen nakon poraza od Vardara…
- Ne mogu reći da je došlo do spuštanja. Do pre godinu, dve, sa svim tim ekipama smo igrali na “trudite se, pa šta bude”. Od prošle sezone, sa najboljima smo na “tu negde”. Podigli smo nivo igre u napadu i odbranu, kao i samopouzdanje. Vujović nam je doneo to nešto da smatramo da svakoga možemo da pobedimo. Za godinu smo iskusniji, sada vidimo da možemo sa svima. Poraz od Vardara nije nam naneo problem što se tiče samopouzdanja. Treće mesto je velika nagrada za trud tokom čitave sezone. To je super rezultat. Zagreb je veliki klub, uvek ide na pobedu. Idemo dalje.
Kakva je bila priprema za pobedu na Lavovima u Manhajmu? Kako ste izašli na teren…
- Morali smo puno bolje odigrati u Zagrebu, međutim, i da smo pobedili, morali bi u Manhajmu igrati na nož. Otišli smo za Nemačku, ni previše opušteni, ni u grču. Znali smo da je pobeda veliki rezultat. Ušli smo agresivno. Na početku to nije delovalo dobro u odbrani, ali nismo popustili, i ispalo je neverovatno sa tih par odbrana Stevanovića i golova Markovića na kraju. Prošle godine smo imali sličnu utakmicu u Koldingu, samo što smo kod kuće to mnogo lakše rešili…
Da si trener RNL-a, šta bi rekao Borku, kako da brani poslednji šut?
- Mene su učili, to je ta balkanska škola, pogotovo kada je manji ugao, da ostanem miran, da čekam, ali eto. Marković je super krilo. Borko je verovatno išao logikom da će baciti neki frk, ali to je bio sjajan suvi list. Na njegovom mestu bih ostao miran.
NEĆE SE PONOVITI BARSA
Opet ste u sličnoj poziciji kao protiv Barselone prošle godine. Čeka vas PSŽ, opet Karabatić, opet drim u borbi za Keln…
- Igrali smo odlično kući protiv Barse, dobili gol-dva, ali u Blaugrani se ne volim sećati tih 22 razlike. Nadam se da se neće ponoviti. To su TOP 3 ekipe u svetu. Verovatno će se i Karabatić oporaviti. Imaćemo spektakl u Areni. Nadam se da ćemo ga obeležiti na najbolji mogući način. Samo da ostanemo zdravi posle reprezentacije.
Kako ocenjuješ svoju sezonu od 1 do 5?
- Prošla je bila 4-4.5. Ajmo reći, navučena trojka. Ima još dosta toga da se igra ove sezone. Ovim drugim delom nisam zadovoljan. BIlo je dobro Kil, Vesprem, Celje, na startu. Od priprema za EURO 2016 u Poljskoj je krenulo na dole. Imao sam problema sa leđima, bilo mi je sve teško, nisam se mogao skoncentrisati. Mlad sam, još imam puno da učim. Puno sam napredovao i siguran sam da ću dostići viši nivo. Ovo mi je četvrta godina Lige šampiona. Drago mi je da je Stivi eksplodirao nakon povratka iz Poljske. Dobar smo tandem, nadopunjujemo se. Mogao sam bolje u ovoj polusezoni, ali šta je, tu je.
STIVI KAO BRAT I TATA
Ko je više uticao na koga. Ti na Stevanovića ili obratno?
- Jedan na drugog. Kada sam se vratio iz Katara sa SP prošle godine, bio sam miran, nisam leteo po golu, dobro mi je išlo, bio sam pun samopouzdanja. Imao sam mir i zadovoljstvo. Ove godine je Stivi u toj situaciji. Dobri smo, dobro se slažemo, prijatelji smo. Nema ljubomore. Stariji je 10 godina. Baš smo komentarisali, kao stariji brat ili tata, izveo me je na put. Uz njega sam ostao skroman dečko. Neke stvari u životu sam naučio i zahvalan sam na tome. Puno mi je lakše uz njega trenirati i opustiti se. I kada mi je teško, i kada mi je dobro, uvek smo u kontaktu. Nadam se da će tako ostati. Voleo bih uvek imati takvog cimera i golmana u karijeri.
Ko te najviše iznenadio iz tvoje generacije?
- Domagoj Pavlović. On je došao iz Dubrave, igrao, pa nije igrao prve godine. Imao je puno problema sa povredama, ali je eksplodirao od druge polusezone prošle godine i cele ove sezone. Ima neverovatnu fintu i šut. Pametno igra. Vrlo zanimljiv igrač. Ima nas dosta, cela ta moja generacija 1992, Stipe, Sandro, veliki potencijal, Šušnja, Šebetić, Vujić koji nije dve godine igrao zbog povreda u Francuskoj i pokazao se kao jako dobar igrač. Horvata i Valčića neću ni spominjati…
Da li prodaje Horvat one lobove sa sedmerca i na treningu ili je to samo rezervisano za Šterbika?
- Ne puca ih mnogo, valjda neće statistiku da kvari (smeh). Zlaja je čudo dečko, kapiten. Zagreb je životna škola. Jedna zanimljiva priča.
Norveška i Danska vas čekaju u Herningu…
- Norvežani su nas iznenadili u Poljskoj, a posle smo ih dobili za bronzu. Biče jako teško proći na Olimpijske Igre. Danska je domaćin, imaće ogromnu podršku sa tribina.
Hrvatska je ostala za neko vreme bez Mirka Alilovića koji je prošao kroz linč pojedinih medija. Odavno je problem za izostanak iz finala nađen u slabim nastupima golmana u odlučujućim utakmicama hrvatske reprezentacije. Da li se bojiš da bi mogao isto da prođeš kao Mirko u nekoj budućnosti?
- Nadam se da neću, ali ne znam šta nosi budućnost. Mirku nije bilo lako, to je veliki pritisak. Njegovu odluku ne želim da komentarišem. Dao mi je veliku podršku od mog reprezentativnog početka. Bio sam dete, niko i ništa. Sve te momke sam gledao na TV-u. Bila mi je velika čast deliti sobu sa jednim Alilovićem.
Da li misliš da je do golmana ili nije baš uvek?
- Današnji rukomet dosta zavisi od golmana, ali ne u potpunosti…
Da li se meri samo odbranama…
- Nije, moraš usmeravati odbranu, pričati i bodriti igrače. Kada odbraniš neki težak šut, tako dižeš celu ekipu. Kolektiv donosi sveukupan rezultat.
Neki golmani odbrane tri lopte za poluvreme, a utisak je da su najvažniji akteri na terenu….
- Zato što odbrane najvažnije – ključne lopte. Od golmana se traži da odbrani ono što mora, plus par zicera. Zavisi od golmana. Neko brani ono što treba, neko zicere, ali Omejer, Šterbik, Šarić, oni su klasa za sebe. Kada odu u penziju, biće teško dostići njihov nivo.
Da li si počeo da prepoznaješ strah u očima kod nekih igrača kada ti izađu na crtu?
- Možda u hrvatskoj ligi ili SEHA, ali generalno, ne. Gradim se ko golman, na dobrom sam putu, nadam se da ću i to doživeti.
Zagreb će doživeti promene narednog leta…
- To je moj klub, tu sam od 2003. godine. Uložili su u mene, od najmlađih kategorija do reprezentacije. Ko zna gde put završava. Možda opet u Zagrebu. To je moj klub,voli ga – zaključio je Filip Ivić.
