Balkan Handball

Ivan Lapčević : "Osećam se mlađe nego pre pet godina"!

Prosečnim poznavaocima rukometne igre, sigurno je odavno iz svesti isčilelo
ime Ivana Lapčevića (32), nekadašnjeg stuba odbrane jugoslovenske
reprezentacije s kraja devedesetih i igrača niškog Železničara, Barselone,
Gumersbaha i mađarskog Foteksa. Nije ni čudo, budući da ga je teška povreda
kolena odvojila od terena na čak godinu dana. Pre tri nedelje se vratio
rukometu, i zauzeo svoje mesto u MKB-u iz Vesprema, sa kojim juriša na sve
ovosezonske trofeje.

Zdravo, Ivane. Danski Kolding je već prošlost za Vesprem? Kakvi su bili
mečevi, s obzirom da ste dobili obe utakmice sa malom razlikom?

– Rezultat nije pravo merilo onoga šta se dešavalo. Kolding je jaka ekipa,
igra odličnu odbranu, kompaktno. Vesprem je u dobroj formi, igra najbolje od
početka sezone, tako da su obe utakmice bile lepe i interesantne. Razlika od
tih 4-5 golova u oba susreta je prava slika, za koiliko smo mi trenutno bolji
od Danaca.

U polufinalu ste dobili švajcarski Kadeten Šafhauzen? Čini se da ste imali
sreće, budući da drugo polufinale igraju Rajn Loven Nekar i Valjadolid?

– Nisam ih gledao. Potajno smo ih priželjkivali, mada sam siguran da u
polufinalu nema slabog protivnika. Spremićemo dobro 6:0 odbranu da sprečimo
njihov napad. Naš cilj je da osvojimo Kup Kupova, tako da bilo ko da nam je
protivnik, moramo da idemo na pobedu.

Koga priželjkuješ u finalu?

– Neko moje ranije iskustvo sa Mađarima, jeste da oni imaju strah od
nemačkih ekipa. Mada, to kod nas iz Srbije ne važi. Ko god da nam padne,
igraćemo i ići na pobedu.

Posle godinu dana pauze zbog teške povrede kolena, vratio si na teren
početkom marta? Kako se osećaš?

– Potpuno sam spreman. Godinu dana sam svakodnevno trenirao, spremao se.
Trenirao sam čak i više nego što bi sa ekipom, po 5-6 sati dnevno. U zadnjoj
fazi oporavka, dobro sam trenirao sa Jugovićem i celo telo mi je potpuno spremno
za najveće napore. Vesprem me zvao, jer su imali dva-tri povređena igrača. Meni
se nije žurilo. Razmišljao sam da od nove sezone krenem iz početka. Ipak, prihvatio
sam, jer igraju tri polufinala (prvenstvo, kup i Evropa) i to je lepa šansa da
osvojimo i neke titule.

Dokle imaš ugovor i šta posle?

– Ugovor mi je do kraja maja. Dok sam bio povređen, javljali su mi se razni
klubovi, naročito oni gde su naši treneri. Zahvalan sam im što nisam bio
zaboravljen i to što su cenili ono što sam do tada pokazao. Velika mi je želja
da uzmem neki trofej i ovu sezonu trijumfalno završim. Od avgusta ću izabrati
neku sredinu na naredne dve, tri godine.

Imaš 32 godine i ogromno reprezentativno iskustvo (preko 100 nastupa), još
iz vremena generacije Peruničića i Škrbića. Da li je za tebe reprezentacija
Srbije završena priča?

– Imam 32 godine, ali mi je ova pauza vratila želju za igrom. Osećam se mlađe
nego sa 25-26. Iskustvo mi puno znači, jer mnogo manje energije trošim na
utakmicama, a dajem veći efekat. Što se tiče reprezentacije, uvek ću biti na
raspolaganju. To za mene nije fraza, reprezentacija je svetinja. Logično je da
se mlađima da šansa, da se stvori novi tim, ali ako bude trebalo, u bilo kom
segmentu, u odbrani ili napadu, uvek ću biti tu. Planiram još dugo da igram.

U tvom klubu igraju i mladi reprezentativci, Šešum i Vujin. Kako ti se
sviđa njihov napredak?

– Prijatno sam iznenađen koliko su napredovali za kratko vreme. Imaju sreće
da rade sa dobrim trenerom, a nadam se da je tako i sa ostalim mladim
reprezentativcima. Mislim da imamo
sjajnu budućnost, bez obzira što smo u nekom malom padu. Zadovoljan sam
razvojem mlađih igrača.

ŽIKA BOGDANOVIĆ

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *