1
- Zadovoljan sam jako, samo opet ne bih želeo da se to sada nas proglasi… Sad smo mi ne znam nešto. Mislim da treba tu još puno rada. Moramo biti ponizni. Jednostavno, da je tako kao što smo u prvom poluvremenu igrali. Bila je velika koncentracija, ako si primetio. Publika se čak digla i bilo je to lepo videti. Međutim, opet kažem, naučile su me i moje godine da moramo biti trezveni. Ne treba mi sad previše dizati se tu. I drugi rade, i drugi imaju ekipu. Biće to teško prvenstvo. Ono što govoriš, u pravu si da je to na Balkanu najjača liga. I imaš tu četiri ekipe koje su vrlo nezgodne. Prema tome, davati neke zaključke sada, mislim da nije momenat, nego raditi. Mi treba još da radimo, spremamo se. Bilo je dobro, čak prvo je bilo jako dobro. Iznenađujuće dobro, mislim da niko nije očekivao baš tako. Ali pokušali smo malo drugačije igrati.To se dobro uklopilo i Filip, koji je dobro vodio momčad. I ovi su uz njega dobri bili realizatori. Tako da je bilo prvo vreme jako teško ponoviti samo tako. Ali kažem, opet, moramo biti skromni i idemo dalje.
Filip Kuzmanovski, strelac 15 golova, dođe kao vaša desna ruka na terenu?
- Da, to je moj bivši igrač. Jednom, kad je došao, sećam se, u Skoplje, bio je u kožnoj jakni. Spustio se s tribina, rekao: „Došao sam, šefe, da me nešto naučite.“ I tako. Eto to, vidiš, opet se da susretnemo i tako. Bio je kod mene, i on i mali Taleski koji je sada u Ohridu. Drago mi je da se opet nađem s tim ljudima i igračima koje sam trenirao.
Kako vidite konkurenciju u makedonskoj ligi?
- Samo čestitke mogu dati. Vardar se dokazao, osvojio je prvenstvo, kup. I drago mi je da je tu opet moj igrač, koji je isto dao veliki doprinos u sportskoj organizaciji, Čupić, tako da ja njemu želim sve najbolje. Rojević me isto iznenadio. Jako veliki uspeh je napravio sa ekipom. Volim pobeđivati u životu, ali nisam ja neprijatelj. Ja moram reći ono što jeste. I stvarno, čestitam im. Dobro je za rukomet, za interes i sve. Ja mogu, znači, jedno i drugo samo pohvalu dati za njihov klub. Isto tako Alkaloid. Moram, tu mi je Kiro. Znači, ja sam opet dosta među ljudima koji su obeležili moju karijeru.
Da li osećate tu specifičnu atmosferu rukometne Bitole?
- Pa jeste, na svakom koraku. Drago mi je, koliko me ti jako puno poznaš,. mislim da sam dao, osim obitelji koja mi je broj jedan, rukomet mi je sve. Hteo sam da dam jednu poruku, možda, da i ovi koji bi mogli još da rade, neka rade. Ja neću još dugo, ali mislim da, ako se opraštam od rukometa, to se opraštam u mojoj drugoj domovini, koja me je jako dobro prihvatila. Koja mi je omogućila da radim, a za razliku od moje zemlje, koja me je naterala da ja radim u tuđoj zemlji. Tako da, to, malo emocija jeste, ali, opet, ja nikoga ne mrzim, opraštam svima. Dao sam koliko sam mogao i dajem i sad koliko mogu.
Posle utakmice pričali ste i sa Kasimom Kamenicom, koji je tek par godina mlađi od vas…
- Rekao sam, pa ti se možeš aktivirati, a on kaže „pa ti si mi sada dao snagu“. Siguran sam da ću pokrenuti, možda, neke ljude koji misle da više ne treba da rade. Ali, mislim da, po meni, starost počinje onog trenutka kada se izgubi entuzijazam. Meni još jako plamti unutra. I još i dan-danas, evo, idem kući, opet ću večeras analizirati puno. I sve, i raditi na sebi. To me drži. Ja mislim, kada toga ne bude bilo, onda ću stvarno morati da odem u krevet. Mislim, kako da ti kažem. Ne zavaravam se, vrlo sam realan. Ali mi je drago da dam drugima podsticaj da istraju. I mladima isto, da i oni moraju ulagati u sebe. Mislim da je to jako bitna poruka. Da ulažu u sebe – jasan je 76-godišnji Červar.
