Rukometna reprezentacija Austrije završila je učešće na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu.
U poslednjem susretu u drugoj fazi takmičenja, Austrijanci su u meču sa velikim brojem golova remizirali sa Holandijom 37:37 (19:17), iako su u poslednjih par sekundi imali prednost od +1 36:37, da bi heroj kao i u pobedi protiv Katara, ponovo bio desni bek Holanđana, Nils Verštajnen koji je pogotkom sa devet metara postavio konačni ishod ovog susreta.
Ukupni bilans Austrije na ovom šampionatu gotovo da je ujednačen nakon što su ostvarili dve pobede, dva poraza i dva nerešena rezultata. Ipak mora se odati priznanje ovoj selekciji da se borila do kraja sa rosterom koji je ostao skraćen nakon povreda najvažnijih igrača ekipe, Nikole Bilika, Janka Božovića te Borisa Živkovića i Lukasa Herburgera…
Stiče se utisak po svemu prikazanom da je Austrija možda mogla i više, ali ispostavilo se da ih je ključni meč sa Mađarskom u kome su poraženi sa 29:26, na kraju koštao potencijalne borbe za četvrtfinale.
Nakon ostvarenih rezultata, selektor Austrije, Aleš Pajovič govorio je za Balkan-Handball:
“Malo sam tužan zbog momaka, koji su stvarno dali sve od sebe na svih šest utakmica. Odigrali smo u Poreču fenomenalno, uzeli dva pobeda sa sobom i onda dobro protiv Makedonije igrali, primili gol u poslednjoj sekundi, nakon čega smo psihički i fizički pali jer nije bilo širine. Protiv Mađarske smo se baš borili, ali pokazala je Mađarska da je bolja i danas šesta utakmica i još mi je Herbi (Lukas Herburger) otpao danas zbog povrede ramena. Uspeo sam da ih motivišem da odigramo i ovu utakmicu kako treba, ali na kraju nije uspelo sve. Da smo dobili ova dva boda onda bi bili dvanaesti, ali svejedno ja sam momcima rekao, da me danas ne zanima rezultat, samo sam hteo da daju sve od sebe i to su mi dali svih šest utakmica, zato sam malo tužan jer nisu dobili onoliko koliko su zaslužili.
Imali smo puno nesreća sa povredama, otpao je Bilik, onda dva dana pred SP i Janko Božović potom i drugi levoruki, tako da na kraju pozitivna stvar u svemu tome da su momci koji su dobili šanse maksimalno iskoristili.
Videli smo na desnom krilu imamo dva mlada koji su super igrači koji su odigrali fenomenalno i pokazali su da su naša budućnost. Na kraju dali smo sve od sebe na ovih šest utakmica time sam zadovoljan, ali tužan zbog momaka jer im se nije vratilo za tu borbu.“
Na pitanje o Nemanji Belošu i njegovim igrama odgovorio je:
“Uvek igramo te utakmice knap i onda je teško dati šanse kada imamo Bilika na levom beku. Nemanja je pokazao da ima taj osećaj u toj igri sedam na šest, zabio je par lepih golova i odigrao mi je vrhunski. Ja sam sa njim trenirao i igrao još u Gracu, tako da dečko ima budućnost i ja sam siguran koga imam na levom beku za naredni period.“
Potom se osvrnuo na svoju trenersku budućnost i eventualni klupski rukomet:
“Ja sam tu, živim u Austriji sa familijom, 10 godina smo već u Gracu, a šest godina sam tu već trener i život je super. Uvek postoji želja da idem korak dalje, tako da sada mi je ovo drugi put gde smo bili blizu četvrtfinala, a ipak si dole. Međutim realna slika Austrije je da smo uvek tu negde, ako se otvori sve, i ako golmani dobro brane, a evo danas smo imali na utakmici 12% i tada je teško dobiti utakmicu onda. Ja kao trener naravno imam ambicije i želeo bih da razvijem svoj sistem svoju filozofiju sa nekim dobrim klubom, ali za sada još imam ovde ugovor, ukoliko dođe nešto razmislićemo, ali ambicije su mi još da idem dalje“, zaključio je u razgovoru za Balkan-Handball, Aleš Pajovič.
