ARKUS na SKENERU: Vojvodina i ostali koji "nemaju šta da izgube" - Balkan-Handball.com
Naslovna Analize ARKUS na SKENERU: Vojvodina i ostali koji „nemaju šta da izgube“

ARKUS na SKENERU: Vojvodina i ostali koji „nemaju šta da izgube“

zika.bogdanovic
0 komentar

PIŠE: Žika Bogdanović

Pala je zavesa na regularni deo srpske ARKUS lige. Ono što smo imali na papiru s početka jeseni gledajući sastave timova, vidi se i na krajnjem rezultatu koji je već mesecima išao ka tome da će četiri najbolja tima doigravati za titulu šampiona. Sezona povratka plej-ofa u sistem takmičenja, kao i odluka da iz lige ispadaju četiri kluba, učinili su ove meseci i zanimljivim, i specifičnim.

Dominantna je i u ovih 26 kola bila novosadska Vojvodina. Klub koji je uspostavio dominaciju u domaćim okvirima kakva se ne pamti ni u vreme SFRJ, čini se, još ubedljivije bi mogao da završi posao u sezoni 2022/2023 i proslavi desetu uzastopnu titulu. Boris Rojević je znalački namestio sastav koji se formirao u hodu, a zaokružio dolascima Pušice, Aziza i Milića, čime je Vojvodina stvorila najjači roster u istoriji kluba uz budžet koji je svakako probio sve granice, kako je to sada popularno da se kaže, u novijoj istoriji domaćeg rukometa. I kako to obično biva u srpskom sportu, Voša je u samo 12 meseci prošla filmsku priču, pa se tako prošlog proleća sa Slane bare bežalo glavom bez obzira zbog finansijskog kolapsa, a godinu dana kasnije to je klub sa novom strukturom, ozbiljnim budžetom, podrškom jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji, šansom da se ispiše istorija trijumfom u Čelendž Kupu i planovima da se već naredne sezone igra ozbiljna uloga u EHF Ligi Evrope. Samo neka potraje na radost i sreću svih kojima je dosta tavorenja i brukanja srpskih klubova na međunarodnoj sceni, a koje smo gledali deceniju unazad.

Najveća pretnja Novosađanima kratkoročno i dugoročno može biti Partizan. Crno-beli su pružali dobre partije ove sezone, izbacili nekoliko reprezentativaca, igrali dopadljiv rukomet uz trenera „autsajdera“ Dario Krželja kome je retko ko predviđao ovakav mandat, punili Banjicu i pokazali kolektivno mnogo više energije nego prethodnih sezona kada je klub utonuo maltene u amaterizam po svakom pitanju, ostao bez škole rukometa, odgovornosti prema medijima, itd. Glavno pitanje budućnosti Partizana koje bi trebalo da se reši jeste to ko će voditi klub i na koji način u narednom periodu? Da li postojeća garnitura na čelu sa Željkom Perkunićem, koji je prošao kroz svojevrsnog rukometno-medijskog „toplog zeca“ nakon incidenta sa uvredom na račun predsednika države, može da nadogradi priču oko talentovanog mladog i lepo selektiranog sastava i napravi pravi i realan iskorak ili će to uraditi neko drugi, bliži i političkim i ekonomskim strukturama, a samim tim i potentniji kada je organizaciono osnaživanje kluba u pitanju? U svakom slučaju, tim iz Humske je tačno 10 godina bez trofeja (koje nije osvajala samo Vojvodina, već i Metaloplastika, Železničar i Crvena zvezda), poslednji Kup je osvojen 2013. godine, a za to bi neko trebalo i da snosi objektivnu i subjektivnu odgovornost. Tržište neće čekati punu konsolidaciju crno-belih, tačnije, već ne čeka, već grabi sve što može da se ugrabi od kvaliteta i talenta sa Banjice, a neke vesti će navijače crno-belih baš zaboleti. Pitanje je da li se sme dozvoliti da se i ovaj voz propusti?

I pre borbe za finale plej-ofa, Metaloplastika je ove sezone „ugrabila“ trofej u Super Kupu i tako sezonu učinila uspešnom. Plasman u finale plej-ofa bio bi vredan rezultat, kao i u slučaju njenog rivala Partizana, iako se od tima Vladana Matića očekivala sezona sa manje oscilacija. No, mrtvi i ranjeni se broje na kraju, a realnost je da svako ko završi u finalu, a tamo za rivala dobije Vojvodinu, može da odigra sa devizom „nemamo šta da izgubimo“. Finansijski gabariti Šapčana uslovljavaju nekakve šampionske ambicije i dalji iskorak na međunarodnoj sceni, ali tim sa Matićem na klupi i građen oko povratnika Milana Jovanovića, momka čiji se reprezentativni potencijal vidi iz aviona, mogao bi u kontinuitetu da pruža odlične partije. Metaloplastika je bila i biće standard za srpski rukomet i klub koji uvek razmišlja o trofejima.

Najveća enigma srpskog plej-ofa i generalno sezone je pančevački Dinamo. Koliko je to „od“ do“ performansi tima koji sada vodi Dragan Marković Marka, a koji je ustrojio Nenad Kraljevski, to retko ko može da pogodi. Možda se taj „zlatni dan“ ili izostanak istog video najbolje u dva poslednja duela sa Partizanom, jednim u Prvenstvu, a drugim u Kupu. Pančevci su umeli da razočaravaju ove sezone, ali i da brzo dignu glavu i odigraju neke utakmice maestralno. Dolazak u srpski rukomet trenera profila Markovića, sa iskustvom rada u Bundesligi i vođenjem reprezentacije na velikim takmičenjima, daje novu notu i kompetitivnost takmičenju. A da li je bilo promašaja u izboru nosilaca igre, to ćemo najbolje znati posle minimum četiri meča koliko će Dinamo odigrati sa Vojvodinom. Iako je većina saglasna ko je favorit u plej-ofu i Kupu, i utisak će na kraju imati veliki značaj prilikom ocene sezone Pančevaca.

Ono što smo znali od starta, da će u vrat četvorki disati Crvena zvezda, Radnički i Dubočica, to smo i dobili na papiru. Šta bi bilo kada bi bilo i da je Zvezda imala kontinuitet finansija i sastava tokom cele sezone, to nikada nećemo saznati. Sezona je odrađena uz poteškoće sa osipanjem sastava i na kraju sedmo mesto mu dođe kao zasluženo uz komentar da je Ratko Đurković odradio ono što je mogao u datim okolnostima. Da li će Zvezda uspeti da reši zastoj u sponzorstvu koje bi je učinilo ozbiljnim takmacom za sam vrh, to se u ovom trenutku ne zna, ali dugo leto je pred nama.

Prošle godine je napravio veliki rezultat sa juniorskom reprezentacijom Srbije osvojivši bronzu na EHF EURO 2022, a ove nastavio tamo gde je stao vodeći Metaloplastiku, Železničar i Radnički. Đorđe Teodorović je imao loš izlet u ženski rukomet sa Naisom, ali se brzo prešaltovao na muški rukomet i sa Dubočicom napravio odličan posao u drugoj polusezoni. „Vukovi“ su osvajanjem petog mesta podsetili na dane kada su u velikoj ligi SFRJ igrali važnu ulogu i u par navrata završavali na istom mestu (1973, 1975 i 1980.), a Teodorović je uradio posao na tragu vicešampionske titule sa Metaloplastikom, osvajanjem „bronze“ sa Kragujevčanima ili četvrtog sa Željom. Definitivno, gde god da radi, Teodorović je pretnja kolegama i potez Leskovčana da ga dovedu dugoročno može da donese i izlazak u Evropu što bi bila epohalna stvar za grad sa ogromnom  rukometnom tradicijom.

Stabilnost je ove sezone pokazao i Radnički sa Žikicom Milosavljevićem na klupi. Kragujevac je važna tačka za sve, pa i za rukomet, i uvek je lepo videti da se dobar rukomet igra u centru Šumadije.

Iz donjeg doma, najviše su stupce punili momci iz Kaća. Povratak rukometnog majstora kakav je Vladica Stojanović probudio je duhove u „Hramu“. Ako i upola imao trenerskog šlifa kakve je imao igračke magije, nekadašnji as iz Kaluđerice mogao bi da pomeri Kaćane ka mirnoj luci u budućnosti. I dok sa scene silaze neki stabilni centri srpskog rukometa poput Rudara iz Kostolca, raduje što bismo u narednoj sezoni mogli videti sredine poput Vrnjačke Banje, Kraljeva, Smedereva ili Uba. Dobro je za rukomet da i neki novi centri dobiju na značaju. U svakom slučaju neka pobede najbolji u tom, ne znamo čemu, smišljenom doigravanju Super B lige.

A kakav smo rukomet gledali? Najviše što možemo da očekujemo od domaćeg rukometa je da postoje sredine u kojima će mladi rukometaši moći da se razvijaju, a ne da pošto-poto trče preko granice, ne znajući ni gde idu za 500 evra više. U tom smislu ARKUS liga je napravila iskorak. Uz praćenje mladih igrača, filtriranje kroz „B“ reprezentaciju pod palicom stručnog štaba, sve to može da bude pozitivno i u nizu nelogičnosti kojima smo okruženi. Još jedna stvar koju ne treba zanemariti. Odavno u ligi nismo imali ovakav broj kvalitetnih trenerskih imena ili barem bivših igrača koji to pretenduju da budu. Sve to donosi novi smisao.

Uživajte u finišu sezone. Neka pobedi najbolji.

Možda vam se dopadne

Ostavi komentar


Korisni linkovi

Izbor urednika

Najnovije

Copyright © 2023 Balkan Handball