PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ
Uve, Uve, Uve! Ne znam šta bih radio da sam TV komentator, ali posle onakvog poluvremena Uvea Genshajmera protiv Danijela Šarića (a za sve nas) sigurno bih ostao promukao, mokar do gole kože i sluđen! Mačka, Božja ruka, tihi ubica, “tomahavk”, hirurg, Šinobi, birajte! Sve su to varijacije na temu, ali suština je ista. Krvav zna da bude taj lebac kada treba da objasniš nešto što je neobjašnjivo i prepričaš nešto što rečima možeš samo pokvariti. Nisam slušao uvek spremnog Irca, dragog kolegu Toma Branagaina, ali verovatno je bio našpanovan do daske radeći sa lica mesta i trebaće mu dva dana da vrati glas i sebe u kolosek po povratku u svoju zelenu otadžbinu. Nije lako bilo ni Stevanu i Sretenu (Arena). Pa stvarno, šta reći, kada povisiti glas, šta je vrhunac, kako tom monstrumu od igrača reći javno: “Aaalo dečko, ti si luuud, šta radiš to??? To su mu verovatno saigrači govorili gurajući ga i lupajući po potiljku na odmoru u svlačionici, a on “ladan”, i dalje kao dečačić sa rumenim obrazima i onom šiškicom što mu leti preko čela, a u stvari, “Božja ruka”, mačka, hirurg, tihi ubica, “tomahavk”, Šinobi, birajte…
Lepo bi bilo znati tok misli golmana koji preživi ovakvu “traumu”. Da li kroz zube kaže “kapa dole majstore” ili se grize svaljujući svu genijalnost onog drugog na sopstvene greške? Kako se izvlače pouke kada neko u zglobu ima daljinski upravljač? Mučio je Šarića Genshajmer i 2011. godine na F4 u Kelnu, isto mu je zujalo oko glave, ali je na kraju ipak Dobojlija bio junak završnog turnira i heroj Katalonaca koji su te godine osvojili pehar. Ovo je bilo tek prvo poluvreme. “Blaugrana” krije istinu, a Šarić će imati vremena da se sredi do tada, ako streptomicin nije već pronađen u Arpadu Šterbiku, koji je “golmansko čudovište” i čiju će sliku Ćavi Paskval, ako prođe, morati da nosi u novčaniku do Kelna…
Kako se osećate posle ovakve utakmice? Ovakve utakmice pomeraju granice. Onakvi potezi prelamaju neku decu da život posvete rukometu. To mogu samo “takvi” Balići, Genshajmeri, Kristijanseni, Abalo(i) i slični…
Imali smo sreće da u tri meseca dva puta ostanemo zabezeknuti. Prvi put gledajući Francuze kako gaze Dance u Herningu, a sada ovo u Manhajmu. Blago nama. Daj neka ih bude još do leta.
Nema taj Uve sreće što nije sa naših prostora. Da je kojim slučajem ovo radio u nekom velikom finalu televizori bi nam pucali od “blago majci koja te zadojila”, a za njom bi išla i replika – Šta to radiš Uve? (Ništa kume, vežbamo. I ti ćeš to da radiš, samo sutra).
Deco, nastavite da vežbate…
