Balkan-Handball.com

KOLUMNA ALEKSANDRA BRKOVIĆA: Balkan – Bure baruta

Kabare Balkan ili Bure baruta, čuveni film Gorana Paskaljevića iz devedesetih godina prošlog veka, uvek je aktuelan i u sportu na ovim našim prostorima. Iz ležerne i dobre priče, za čas se može uleteti u neku vrlo nelagodnu situaciju da ne kažem nešto teže i to zahvaljujući jednoj reči, pogledu, komentaru, kritici pa čak i zahvaljujući dobroj nameri. Bili smo i bićemo svedoci dešavanja u srpskom sportu, neki se sećaju i svađa reprezentativaca SFRJ zbog neke tamo tojote tokom utakmice za medalju, peticija protiv selektora (trenera), izostavljanja igrača sa spiskova zbog razno-raznih razloga i tako bi mogao do sutra.

Ono što me isprovociralo da ovako nešto napišem su čudna dešavanja u makedonskoj reprezentaciji i to u toku prvenstva što do sada nije bilo svojstveno za njih. Uvek su bili selekcija za primer, barem na oko spoljnjeg sveta, borbena, vatrena i ono što je najvažnije jedinstvena. Pisao sam pre dve godine, onako u šali da imaju Bo Mekejleba i njegove uspehe sa MKD košarkaškom reprezentacijom tada, da im budu motiv za EP u Srbiji. Verujem zahvaljujući tom iskustvu slično su mislili i ljudi iz rukometa , naturalizovavši dvojicu odličnih igrača, eks Srbina Pribaka i eks Slovenca Vugrineca, od kojih Renato još nema pravo nastupa za novu repku, dok je Pribak debitovao pre nekoliko dana kada su mu istekle tri godine od igranja za prethodnu reprezentaciju.

Uz sve dobre namere koje je neko imao, sa strancima u rukometnoj reprezentaciji nije pogođeno. Zašto je tako znaju oni unutar tima, ali deluje mi da su najnezadovoljniji igrači pa tu veličina problema počinje da raste. U nameri da se poveća broj kvalitetnih igrača na bekovskim pozicijama nema ničeg nelegitimnog samo to možda kod igrača stvara određeni otpor. Ako je Mekejleb nosilac igre MKD tima u košarci onda to u rukometu pomenuta dvojica svakako nisu i neće biti. Ne zbog svog kvaliteta nego jednostavno zbog podele karata. I Mojsovski, trenutno povređen i Mirkulovski, slični sa Pribakom su ispred njega i u javnosti i po nacionalnom rejtingu, dok da poredim Vugrineca sa Kirilom Lazarovim u očima Makedonaca bi bilo smešno.

Opet kažem, taktički, nekome je bolji ovaj ili onaj, ali realnost je ovakva. Javni nastupi Angelovskog i Kirila Lazarova govore da u atmosferi tu nešto ne štima. Makedonija je prošlo EP bila peta, delom zahvaljujući i sjajnoj publici, sada će biti deveta, deseta, gore – dole jedno mesto. Ovaj tim bi sigurno i bez Pribaka došao do ovih pozicija pa sa te strane rizik je bio nepotreban. Opet sa druge strane, bez Naumčeta i Filipa Lazarova objektivno je premalo bekova u rotaciji za nešto više. Kod ovakvih javnih istupa može se reći vedeta, svašta može da se nasluti. Ili neki odlazak nekog igrača ili nepoverenje prema treneru koje onda eskalira u nešto ozbiljnije. Makedonski rukomet doživljava zlatnu eru. Skoplje je jedini grad u Evropi sa tri učesnika u Ligi šampiona i sva tri kluba igraju ozbiljnu ulogu. Privatnici ulažu veliki novac, na krilima toga reprezentacija godinama ima jedan kontinuitet i svi makedonski rukometni radnici su cenjeni u Evropi.

Zbog svega pomenutog, siguran sam da ono što je najmanje potrebno su trzavice koje na bilo koji način mogu doneti štetu makedonskom rukometu, zato pamet u glavu, ovo je bure baruta, za čas može da pukne.

One Comment

  1. falanga

    22/01/2014 at 17:04

    Ako je Mekejleb nosilac igre MKD tima u košarci onda to u rukometu pomenuta dvojica svakako nisu i neće biti. Ne zbog svog kvaliteta nego jednostavno zbog podele karata. I Mojsovski, trenutno povređen i Mirkulovski, slični sa Pribakom su ispred njega i u javnosti i po nacionalnom rejtingu, dok da poredim Vugrineca sa Kirilom Lazarovim u očima Makedonaca bi bilo smešno. od kolumnata na Brkovic, se vi e kazamo moi Makedonci, tie od strana gledaat podobro od nas ovde zaslepeni so Lino, Vujo, Vugrinec Obrvan…

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *