Šta se promenilo u svetskom rukometu tri godine od Tokija? Ništa. Od osam četvrtfinalista olimpijskog turnira iz japanske prestonice avgusta 2024. godine u borbi za medalje u Lilu gledaćemo sedam. Faliće Bahrein, menja ga Slovenija. Sve ostalo je isto. Favoriti su isti, grupna faza je donela izvesna pomeranja, ali na koncu konca, Danci i Francuzi kao projektovani favoriti se izbegavaju do finala, a domaćin je veči favorit, i pored svega, protiv Nemaca, nego što su to puleni Nikolaja Jakobsena u duelu sa Švedskom.
Van TOP8 ostala je Hrvatska. Ni dolazak Dagura Sigurdsona nije mogao da promeni ono što smo gledali unazad godinama, svejedno ko je sedeo na klupi „kauboja“, Horvat ili Perkovac. Zabrinjava da ni pored solidne igračke baze, ova generacija hrvatskog rukometa ne može da poveže više od jednog poluvremena, parcijala, da je ne krasi pobednički mentalitet, ni karakter prethodnika, koji kada bi igrali za repku, tada bi se planine pomerale.
Hrvatskoj je falilo svega. Malo brzine u napadu, malo pameti u odbrani, neki štos u napadu, neko da odigra preko svakih očekivanja i uđe u istoriju, konstanta forma, mlađi Dule Duvnjak, više bezobrazluka. Kada je bilo stani-pani, na kraju je Srna jurio glavom kroz zid, a srednjeg beka je igrao levoruki igrač, tražio je Dagur do kraja, jurio, kopao, nije iskopao.
Za alibi ima to što je prvo veliko takmičenje pod njegovom palicom. Sledi Svetsko prvenstvo za pet meseci kod kuće. Sve bi bilo gore od ne ispratiti ciklus na dalje sa istim čovekom na klupi.
Jer, sve je proces. Pre samo dve godine slovenački olimpijski ciklus bio je izgubljen u Kragujevcu kada su ostali bez SP 2023 u dvomeču sa Srbijom. Trebalo je vremena, poverenja na duže staze, malo sreće (ono bez čega se u sportu ne može) i love (za wild-card za taj SP) da se namesti sve i krene kako treba. Rasli su Zorman i Slovenija zajedno, i baš kao po čitanki, vrhunac je sada i ovde. Zahtevna grupa u kojoj su na papiru mogli da završe i ispod crte, neki igrači van zenita i neki u njemu, životna forma Aleksa Vlaha, level majstor Blaža Janca koji ne prolazi (forma je prolazna, klasa je večna), golmani na maksimumu, ljudi koji se znaju međusobno.
Norveška u četvrtfinalu, nije moglo bolje. To je ta ekipa protiv koje Slovenija može da odigra i pobedi. A polufinale OI turnira, pa to je najveći uspeh svih vremena, iluzorno je pričati i pisati…
Danska je najbolja. Da li će i osvojiti? Kada vam je sve potaman u životu, stavite neki kamenčić u cipelu da žulja. Ne znam šta žulja Nikolaja Jakobsena osim pto mediji uporno „rokaju“ po Rasmusu Laugeu tvrdeći da više nema kvalitet da bude u 14 u ovoj generaicji, da Anderson, pa Mensah i ko zna hoš ko, može više od njega. Slatke muke. A čeka ih Švedska…uh, može li gore za njih, a bolje za TV gledaoce? Šveđani „nisu ti“, Klar je pod znakom pitanja za nastavak, ali kada su u problemu, oni rasture koga žele i hoće, videli smo.
Videćemo Francuze, zagledaćemo ih dobro. Svaki meč je poslednji za Nikolu. Više nemaju prava na žute minute, sada se svaki gol broji. Kao Đokovićev protiv Alkaraza.
Ako je dozvoljeno u prvom licu da delim simpatije, onda one idu Egiptu. Dva slova K, kvalitet i karakter. Velika nacija, tim koji nije spakovao „belu zastavu“ iz Kaira krenuviši na Igre. Lepo je videti Afriku ponovo u polufinalu…
Uživajte, seli se rukometni karavan, Lil, 27.500 ljudi. Poslednji put se igra u četvrtfinalu SP 2017 kada su Francuzi dobili Šveđane pred 28.010 gledalaca. BIo, prisustvovao…
Uživajmo svi zajedno!
