Sezona u Francuskoj samo što je počela, a Balkan-Handball se potrudio da jednu ligu u razvoju, koja je po svojim ekonomskim i rukometnim gabaritima prešla španski ASOBAl i ispred sebe ima samo Nemačku, predstavi na najbolji mogući način, kroz razgovor sa Draganom Zovkom, trenerom koji već više od dve decenije živi i uspešno radi u zemlji “Galskih petlova”.
Prvo i osnovno, ono što je verovatno opšte poznato da Monpelje nema takmaca u borbi za titulu?
– Izvesno je da u narednih pet godina neće biti kluba, koji bi ih mogao ugroziti. Njihov cilj je jasan, a to je ponovno osvajanje Lige šampiona. Dobili su dvoranu od 10.000 mesta, doveli igrače poput Karabatića, Kavtičnika, kao i Omejera od 2013. godine, za koga bi se moglo desiti i da se već sledeće leto vrati, što je dokaz da ozbiljno i strpljivo rade na ostvarenju tog cilja. Ono što je veoma bitno, odnos državnog novca od grada i regije, sve je manji u odnosu na ono što klub zarađuje od sponzora i marketinških aktivnosti, sve je više u korist ovog drugog, što govori o tome da rukomet postaje proizvod…
Ko je po kvalitetu najbliži šampionu?
– Chambery, Dunkerque, Saint Raphael, Tremblay-en-France i Nantes su klubovi koji ce se boriti za drugo mesto. Chambery je najozbiljniji za drugo mesto u svakom pogledu, međutim, uvek postoji opasnost da se jedan takav tim raspline igrajući Ligu šampiona. Toulouse bi trebalo da predvodi ekipe iz drugog dela tabele. Iako posle dovođenja Žeroma Fernandeza, uz Karabuea (drugi golman reprezentacije), Kabengelea, Anđelkovića, Ayada, igrački izgledaju jače od Nanta, Nant ima iskusnijeg trenea i razliku će napraviti u tom delu. Ivri je dovođenjem Dominikovića (prošle sezone bio ključni čovek Pariza) i Argentinaca, braće Simonet, uprkos lošim relacijama između trenera i igrača, napravio dobar tim, i ako ih posluži zdravlje, mogu biti iznenađenje. U tom timu igraju i Inđić, Samilagić, Marjanović…
I Kretej, koga ste prošle sezone vratili u elitu, ima čemu da se nada…
– Kretej ima lepu ekipu, koja može da iznenadi. Ove godine je stigao i Ivan Stanković, uz bivšeg reprezentativca, Fabrisa Žilberta, a tu su i Dragan Jerković na golu, Olivier Nyokas, koji već ima ugovor sa Monpeljeom u džepu, pa Marko Koljanin, koga smo doveli prošle godine. Iznad svega, tu je Uroš Mitrović, koji je proglašen najboljim igračem i srednjim bekom Druge lige, za koga očekujem da se konačno ustali u reprezentaciji Srbije. Iako nije lepo da pričam o tome, i tu se postavlja pitanje iskustva trenera sa samo godinu dana iskustva u D2.
Što se tiče borbe za opstanak, naš sagovornik nema dilemu…
– Paris (Praznik, Kozomara), Nimes, Istres, Cesson i Selestat (Ivezić, Ostarčević, Pešić, Petrenko, Folup) su najozbiljniji kandidati za ispadanje. Ispadanje znači ogromne problem za bilo koju ekipu, jer od ove godine, samo prvak ulazi u D1, a od sledeće, četiri najbolje igraju Play Off i samo najbolja ulazi u elitu…
U LNH naredne sezone igraće 57 stranaca od kojije 24 sa Ex-Yu prostora, što govori da je Francuska “Meka” za naše igrače…
– I ne samo za naše. Finansijska stabilnost klubova i Zakon o sportu, koji vam garantuje apsolutnu socijalnu zaštitu, po kojem je profesionalni rukometaš – zanimanje. Tu je i prestiž igranja u zemlji olimpijskih šampiona, stručni rad po klubovima, mogućnost napredovanja i “podizanja cene” su neki od faktora zašto igrači žele da dođu ovde. Naravno, tu je nezaobilazan i kvalitet života.
SA BALKANSKOG STANOVIŠTA FRANCUSKA ĆE UVEK “KASKATI” ZA NEMAČKOM
– Tu pre svega mislim na ekspanziju plata, pravljenje biznisa i spektakla od rukometnih utakmica. Ne sme se zanemariti da postoje kulturološke razlike između Nemaca i Francuza. S tim u vezi, razlikuju se i zakoni. U Nemačkoj je normalno da se toči pivo za vreme utakmice, dok je to u Francuskoj nezamislivo. Sa čašom piva se ne može na tribine. Doprinosi na neto plate su u Francuskoj mnogo veći nego u drugim zemljama i idu čak i do 107%. Po Zakonu, klubovi ne smeju plaćati poreze umesto igrača, a takozvana “crna lova” ne postoji. Klubovi su u vlasništvu gradova u većini slučajeva. Kontrola finansija je nezavisna od Federacije ili Lige. Postoje i garantovane minimalne zarade, a one su 3.300 Eura za trenere, odnosno, 1200 EUR-a za igrače, neto na 12 meseci.
Da li Francuzi na pravi način koriste sjajne uspehe svoje reprezentacije za promociju i ekspanziju našeg sporta, odnosno, bolji status među sportovima?
– Što se tiče organizacije i obnavljanja igračke elite, sistem je jako dobro organizovan, a ove godine će otprilike 2500 dečaka biti selektirano u jednoj generaciji, kako bi se na kraju izabralo njih dvadesetak. Danas Francuzi selektiraju i traže igrače za Olimpijske Igre 2024 i 2028, što je neverovatno, ali istinito. Klupski rukomet malo kasni i nikad se ne zna, šta bi se desilo da reprezentacija omane na nekom takmičenju, ali radi se na vraćanju vrhunskih zvezda, koje su spremne i za manji novac da se vrate kući…
VELIKA KONKURENCIJA SPORTOVA
Mislim da rukomet nije iskoristio rezultate reprezentacije na pravi način u strašnoj konkurenciji sportova, kao što su košarka i odbojka, a da ne spominjem fudbal i ragbi, gde se pametnije radi. Istini za volju, bolje je nego kada sam došao pre 22 godine. Jugoslovenski igrači imaju veliki doprinos svemu tome. Neki čelnici smatraju da su oni platili one koji su radili da se tu priča završava, a to im se može vratiti kao b
oomerang. Od 28 profi trenera u D1 i D2, samo je jedan stranac, i to Marokanac, dok nas je pre desetak godina bilo 7-8 (Hasanefendić, Magdincev, Golić, Krizanović, Isaković, Voina). Mislim da su u drugim sportovima pametniji jer koriste trenerske kompetencije stranaca, dok u rukometu postoji taj sindrom Yugo. Na kraju krajeva, svi smo mi za njih Yugo…
Uveli ste Kretej u elitu prošle sezone, što vam je treći put u karijeri da sa ekipama ulazite u D1, a sada ste slobodni u izboru nove sredine…
– Planovi trenera su uvek jednostavni i svode se na pronalaženje angažmana, što se mene tiče, u Francuskoj ili negde drugde. Nažalost, danas nisu dovoljni samo rezultati, koje sam, ne želim biti neskroman, svugde imao, radeći i sa muškarcima i sa ženama. Ali, c'est la vie, to je život, kažu Francuzi. Treba nastaviti živeti i raditi, ne spuštati ruke i boriti se…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
