Balkan-Handball.com

Marta Bon(Krim): "Insistiram na dobroj odbrani!"

 Da je Regionalna liga zaista dobra priprema za iskušenja u Ligi šampiona uverili smo se na utakmici između Budućnosti i Krima u Podgorici. Dva odlična tima otvorenih karata, odmerili su snage i trenutnu formu koja je u ovom trenutku daleko na strani Podgoričanki. Kasnije, u opuštenom ambijentu hotela “Crna Gora” dotakli smo više zanimljivih tema u razgovoru sa Martom Bon. I pored ubedljivog poraza, trener ekipe sa najboljim učinkom u dosadašnjem delu Lige šampiona, nije bila previše zabrinuta zbog bledog izdanja na početku nove godine.

Budućnost je apsolutno dominirala večeras na parketu “Morače”, gde se izgubio Krim koji smo gledali ne tako davno u prošloj godini?

-Da, nije to pravi Krim, ali tu imamo dve važne stvari. Prva je da smo mi spustili formu jer planiramo da vratimo "top" izdanje kada počne drugi deo Lige šampiona. Tako smo planirali, i u ovom predhodnom periodu radili smo mnogo na fizičkoj pripremi i nismo još “našpanani”, kako ja obično kažem. Na drugoj strani mislim da je Budućnost upravo sada u top formi. Nama je ova utakmica dobro došla, sve što se dešavalo na terenu dobro ćemo izanalizirati i uklopiti u naše dalje pripreme.

Liga šampiona naravno ostaje u fokusu, prošle sezone stali ste u četvrtfinalu, dok ste ove sezone odredili kao cilj korak više?

-Prošle sezone je bila drugačija situacija jer smo početkom januara svi bili stegnuti pošto smo u Mecu rešavali sve i spašavali svoju kožu. Cilj ove sezone je stvarno visoko postavljen i mi to znamo. Verujem u to da ako želiš biti uspešan moraš postavljati visoke ciljeve i pokazati sebi i drugima da su dostižni.

Ko je prvi favorit?

-Mislim da Valčea ima super ekipu i individualno veliki igrački kvalitet. I baš me čudi kako oni ne uspevaju da ostvare rezultat u skladu sa potencijalom koji imaju. Sigurno da je tu i Viborg koji ima dobar tim, tradiciju i sigurno zna kako se osvajaju velike stvari. Vratila se i Bojana Popović što će im puno značiti u drugom delu. Tu negde je i Budućnost, mislim da imaju jako dobro složenu ekipu i ako sada izdrže pritisak tokom januara, imaju velike šanse.

A ruske ekipe?

-Nisam ih zaboravila, tu su one uvek. Vraćaju se, stekle su puno vere u sebe sada na Svetskom prvenstvu i imaće važnu ulogu.

Pratili ste šta se dešavalo u Kini, kakav je utisak generalno ostavio šampionat?

-Rusija je dokazala svoju snagu. Norveška je pokazala da je uvek tu sa svojim modelom igre, bez obzira što nisu bile top, njihov kvalitet je neosporan. One daju poseban ton rukometu i dobro je što su uvek u vrhu. Francuska me nije iznenadila, ima dobre pojedince. Španija igra drugačiji rukomet sa ovim niskim igračicama. U Makedoniji su izašle na veliku scenu i sada su znale kako da to ponove. Ako tako gledam, drago mi je što su različiti stilovi igre došli do izražaja jer mislim da je to dobro za rukomet.

Nažalost, nije bilo nijedne selekcije sa Balkana.

-To je na drugoj strani gubitak za rukomet uopšte i za sve nas. To nikako nije dobro i moramo to okrenuti u našu korist. Možda tako što ćemo na klupskom nivou napraviti više, ali mislim da ćemo se brzo vratiti.

Za koju selekciju sa naših prostora mislite da će se najbrže uključiti u ravnopravnu borbu sa “velikim” reprezentacijama?

-Crna Gora stvara reprezentaciju kroz Budućnost, glavni deo igračica je tu, tako da imaju dobre šanse. Možda je Hrvatska najbliža, mada mislim da ni Srbiji neće treba puno vremena da vrati prepoznatljiv kvalitet na reprezentativnom nivou. I Slovenija je dobro počela kvalifikacije, imamo dobru situaciju u grupi. Inače mislim da klupski i reprezentativni rukomet moraju ići napred zajedno. Evo sada u Krimu posle krize imamo situaciju da igra više Slovenki nego ranije.

Ove sezone Krim ponovo igra domaću ligu, da li je to plus ili minus za slovenački rukomet?

-Već na početku sezone sam pričala to nije dobro i da je model koji smo imali prošle sezone bio najbolji za slovenski rukomet i za sve nas. Mlade igračice koje smo recimo imali prošle sezone, otišle su i igrale u drugim klubovima, tamo imale dobre role i značajne uloge. Sada mi moramo imati veliki broj igrača, što je opterećenje, ne samo finansijsko već i sa više drugih aspekata. Nijedan trener ne može raditi jednako kvalitetno sa toliko igrača, neki optimalan broj je 18, a sada imamo više od 20. Takođe, najblaže što mogu da kažem je da nije u redu to što Krim, koji ima ekipu profesionalnog nivoa, igra sa ekipom koja je skoro na školskom nivou. U takvim i sličnim utakmicama koje igramo i dobijemo sa po 30, 40 razlike, ja ne mogu da slavim, nije mi to užitak i ne osećam se lepo. Ne znam koja je to propaganda za rukomet, čak suprotno.

Prošle sezone vam je Olimpija bila jako blizu i teško ste izašli na kraj sa njima u finalu?

-To je tako bilo prošle godine. Odigrali smo Ligu šampiona na nivou u kojem smo maksimalno dali i uložili sebe. Pripremali smo se jako puno i odigrali više nego stoprocentno par utakmica. Stigao nas je umor i onda smo stvarno pali. U tim utakmicama sa Olimpijom nismo bili ni pola onoga što jesmo. Olimpija se na drugoj strani dobro pripremila za nas, to se videlo, ali smo mi opet pobedili.

 Krim prima puno golova ove sezone i pored odličnog učinka golmana. Odbrana nije na nivou na kom sigurno može da bude i stiče se utisak da vam odbrana nije toliko važna koliko napad?

-Ja baš insistiram na dobroj odbrani. Mislim da je glavna stvar razlika koja se stvara pa se zbog toga stiče takav utisak. Mi igramo brzo, na te brze prolaze i brzu realizaciju, tu baš ne taktiziramo praktično ništa. Bar do sada u grupi je tako bilo. Nije toliko bitna razlika kojom Krim pobeđuje koliko je važna igra. Baš mislim da ove sezone igramo puno bolje, imamo više mogućnosti u napadu, imamo više kvalitetnih igračica koje odbranu mogu odigrati na jednom visokom nivou. Znam naravno da nam puno, puno toga još fali, ima tu dosta novih, mladih igračica. Radimo na tom delu igre, usavršavamo ga i dalje.

Na proslavi 60.godina Rokometne Zveze Slovenije dobili ste specijalno priznanje za zasluge i izabrani ste među najbolje igračice Slovenije svih vremena.  

-To priznanje mi stvarno puno znači. Setiš se onih vremena kada si igrao, bio mlad i to mi baš onako “paše”. Evo upravo sada kada igramo ovu Regionalnu ligu setim se kako smo mi nekad igrali Jugoslovensku…lepa vremena.

Jedna ste od retkih žena trenera u najelitnijem takmičenju. Kako se snalazite u tom svetu tradicionalno rezervisanom za “jači” pol?

-Uvek kažem da nema veze da li si muški ili ženski trener, već da li ti ovaj posao znaš ili ne znaš da radiš. Da imaš veštine vođenja i da umeš da od igrača izvučeš potencijal koji ima, što je puno važnije od taktičkih detalja i tu nema veze šta si ti, već kako i šta umeš da radiš. Inače, verujem da je kombinacija ženske i muške energije dobitna, i mislim da ja u svom stručnom štabu imam baš takvu kombinaciju energije. Ne vidim tu nikakav problem, možda ga neko i ima, ali ja ne.

Već dugo radite kao profesor na Univerzitetu u Ljubljani. Zanima nas šta prvo kažete onim studentima koji će jednog dana verovatno sesti na vruću trenersku klupu?

-Volim da radim sa studentima iako je to sada u smanjenom opsegu. Imam tu sreću da mogu kombinovati nauku kroz praksu i to je tek tada jedna zaokružena celina. Studentima kažem da je trenerski posao jedno prelepo zanimanje koje je ujedno puno teško i zahtevno. Moraju da budu svesni koliko je teško učiti, voditi ljude i usmeravati ih. To da znaš tehniku i taktiku, to je samo jedan mali deo mnogo veće celine. Glavna stvar je uklopiti te sve mlade ljude koje vodiš, da su jedna funkcionalna celina, jedan tim. Da svakome pronađeš pravo mesto za njega, da se svako dobro oseća i da bude zadovoljan, a da su kritični i teški momenti put koji se jednostavno mora proći kroz razvoj.  Dok sam još bila igrač mislila sam da znam sve o rukometu, ali sada znam da nikada nije kraj i da se uvek mogu naučiti nove stvari.  

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *