Trenerima je najlakše da vode utakmicu. Igrači vole da su na terenu, a novinari pored njega, malo da mudruju, malo da prenose. Najlepše je kada svako radi svoj posao. Nesuglasice nastaju, kada jedni misle da mogu bolje od drugih da rade, ono što ne znaju. Najbolje mu dođe, kada svako proba da se nađe u ulozi onog drugog.
Upravo zato, mi smo u želji da napravimo nešto dobro, da uradimo ono što je na Zapadu najnormalnije, da omogućimo igračima i trenerima da budu bliže ljudima koji ih gledaju, vole ili kritikuju, napravili ovu opciju "blogiranja". Verovali smo da će to biti interesantno, i za čitaoce, i za same blogere. Nažalost, nismo daleko odmakli. Osim par pojedinaca, koji su se odazvali našem pozivu da iznesu svoju stranu priče, uglavnom smo nailazili na zid uplašenosti, nezainteresovanosti i opterećnosti onim "šta će neko da kaže" posle toga.
Tako je ovaj blog ostao novinarima. Igrači i dalje ostaju "glupi i neobrazovani", a treneri "političari, koji ne žele da se zamere". Tako stvari stoje, a pozitivne primere nastavljamo da tražimo…
