Sudar svetova. Tako često imamo običaj da nazovemo finala velikih takmičenja. Ovoga puta, sudariće se olimpijski šampioni iz Atine i Pekinga, dva najbolja igrača sveta u proteklih nekoliko godina, Balić i Karabatić, a huk tribina, sirena i zvižduka hrvatskih navijača, udaraće o grudi i leđa francuskih gladijatora. Ovo finale su svi predviđali i čekali. Čini se, nikada lakše i superiornije, neke dve selekcije nisu izborile plasman u finale jednog velikog takmičenja. Hrvatska nošena euforijom nacionalnih razmera, Francuska, dominacijom u svakom delu rukometne igre. Poljska i Danska su služili za zagrevanje, jer nisu mogle ozbiljnije da ugroze dva velika tima, kao ni pre njih, Švedska, Španija, Mađarska, itd.
Francuska deluje kompaktnije i moćnije. Forma selekcije Kloda Oneste se ne gubi još od osvajanja zlata u Pekingu. Opšte je mišljenje da bi na neutralnom terenu, Francuska sigurno odnela pobedu. Ipak, rukomet se ne stvara u tišini laboratorije, već u buci, emociji i povišenom adrenalinu. Tu Hrvatska traži svoju prednost. Na poslednje treningu „Trikolora“, videli smo Didijea Dinara kako istrčava kratke sprinteve pored terena, vukući nogu. Ipak, simulacija duel igre sa kondicionim trenerom, govori da će stastiti stub francuske odbrane, i sa jednom nogom pokušati da osvoji svetsko zlato, posle 2001. godine i pariskog Bersija.
Obe selekcije je do finala vodila odbrana. Šta će im staviti zlatnu medalju oko vrata, imaćete priliku sami da procenite….(nedelja 17,30 časova).
