Pomalo me grize savest :), što ponekad ne stižem da ispunim obećanje dato u prošlom blogu, da ću povremeno pisati šta ima novo kod mene i kako prolaze rukometni dani u ovoj sezoni. Pretpostavljam da ljubitelji rukometa, rado čitaju nove informacije, posebno od sportista koji žive i treniraju u drugim zemljama, ali obaveza i umora je puno, kako u klubu, tako i u reprezentaciji. Imamo vrlo malo slobodnog vremena, posebno u vreme kada počne Liga šampiona, i evo opet :) obećavam da ću se malo "popraviti".
Gledajući unazad, setim se paklenog avgusta, i ovo je period kada svi očekujemo dobre rezultate kao satisfakciju tog velikog rada. Zadovoljna sam, posle prvog dela Lige šampiona. Ostvarile smo četiri pobede i dva poraza. Primarni cilj je ostvaren, plasirali smo se u drugi krug. Povremeno je u našoj igri bilo i oscilacija, ali to je normalno jer se u prvom krugu još uvek uigravamo. Dobili smo nove igračice i potrebno je vremena da stvorimo konstantu u igri. Najbitnije je da osvajamo bodove, a nivo igre ćemo podići do početka drugog dela.
U ovom momentu, moje misli, i misli rukometnog sveta su usmerene na predstojeće Evropsko prvenstvo u Danskoj i Norveškoj. Želimo u drugi krug. Postojala je šala u reprezentaciji da se ne vratimo sa tanjirima i sa trećeg prvenstva, posle prvog kruga. Verujte, naša velika želja je da ove godine napravimo korak više. Mnogo je lakše doći na okupljanje kada si zadovoljan onim što je već uradjeno. Želja svih reprezentativki, bila je, da za početak dođemo sve zdrave na okupljanje , jer tako imamo najveće šanse da napravimo dobar rezultat. Nažalost, i ovoga puta nismo kompletne. Igraćemo bez Dragane Cvijić, koja je jedan od stubova naše igre i trebaće mnogo truda i borbenosti da se taj nedostatak bar ublaži. Igraćemo i za Cviju.
Svi sportisti teže i nadaju se velikom uspehu dok karijera traje i za to treniramo i borimo se. Za mene lično, kruna moje karijere bi bila medalja sa našom reprezentacijom. To se jednostavno mora desiti. Možda već 2013.godine. Srećna sam i oduševljena što je našoj zemlji poverena organizacija Svetskog prvenstva 2013.godine.
Što se Evropskog prvenstva tiče, nismo baš imale sreće. Dobile smo jako tešku grupu. Svesne smo, da je svaka ekipa izuzetno kvalitetna. Dodatni motiv je sigurno taj, što je Danska kolevka rukometa i što prvenstvo otvaramo baš mi sa reprezentacijom domaćina. Njihov teren, puna hala… mene to oduševljava i dodatno inspiriše. Danska je izuzetno kvalitetna reprezentacija, i sigurno će biti pod određenim pritiskom velikog rezultata, jer igraju pred svojom publikom. Mi vidimo i tu našu šansu, i želimo taj drugi krug.
Španija nam je stari znanac iz kvalifikacija. Nažalost, zbog povrede nisam bila u mogućnosti da pomognem saigračicama, i za nijansu su bile bolje. Zbog toga nam je Španija ostala mali
Rumuniju čini skoro cela ekipa Valčee. O njihovom kvalitetu ne treba mnogo govoriti. Izuzetno uigrana ekipa. Uostalom, nijednu od ove tri reprezentacije u našoj grupi ne bih izdvojila kao favorita, jer mislim da će sve utakmice biti neizvesne. Možda naša šansa i leži u njihovom pristupu da sa Srbijom neće imati problema.
Imamo želju i odlučnost, da uradimo to, zbog čega smo na prvenstvu, a nadam se da će ljubitelji rukometa u Srbiji imati prilike da minimalno 10 dana gledaju odličan rukomet, jer bi to onda značilo da smo prošle u drugi krug :). A onda, onda će mnogi dečaci i devojčice krenuti našim stopama. Lepo bi bilo, da naš sport, konačno dobije publicitet u medijima, kakav zaslužuje.
Sledeći blog pišem posle Evropskog prvenstva i nadam se da će tada naslov biti: "Cilj je ispunjen" ili "veni, vidi, vici" :)
