Istina, nije bilo lako doneti odluku “Ne idem na SP”. Bar ne za mene koji desetak godina idem svuda i ovde kod nas i svuda po Evropi. Ovako ili onako, zbog čega su mi i zalepili bezbroj RFM i klupskih i ko zna kojih sve ne etiketa. Znam dobro koji likovu jesu. Na žalost, viđamo se dosta često i živim s hendikepom što imam šansu da slušam šta misle.
Imam i ja mišljenje za njih i njihovu kreativnu rukometnu filozofiju. Ko vas Je..!
Ovo i onako jeste vreme kada svako ko ima pristup internetu može da kaže šta god zaželi (da odgleda 10 celih utakmica i tako postane broj jedan trener, novinar i frajer u svom krugu slušalaca).
Umesto šetnje po "lipoj" rešio sam da ostanem kući i da sa prijateljima gledam SP na TV. Nije mi krivo. Pošteđen sam mnogih već viđenih scena. Sa druge strane, propustio sam puno lepih stvari. Svejedno. Ne žalim.
Načitao sam se i blogova sa SP, gde sam viđao sve od “zelenih salati” do neverovatne fešte makedonskih navijača.
Bravo navijačima,, posebno za Varaždin. Prikazali su Makedoniju u lepom svetlu.
Nije mi namera da ovaj blog posvetim navijačima. Pa ni rukometašima. Od prolupanog prvenstva sa dva kluba, koji su daleko od evropskog vrha, sa par drugoligaških igrača iz Nemačke i jednim pravim imenom koje možete naći u statistici, mi smo među 12 na planeti!
E J-E-B-I-G-A nismo postali svetski šampioni!
A znam i ko je kriv za to. Pročitah par komentara na forumima od neverovatno dobrih poznavatelja rukometa. Rekoše, što i misliše, I istina izađe na videlo. Nesporna, gola, istina koju nikako nismo videli zato što smo pazi: posebna priča. Ali oni nađoše krivca!
Kriv je Kire Lazarov!
Pregledao sam još jednom forume. Ma nema greške. Jasno je. Kire je kriv! Da nije postigao 92 golova i igrao za tim, letelo bi perje od svih na sve strane. Još i ako ne bi ucenjivao, brat da mu igra, odosmo u polufinale.
Sta reci o ljudima koji razmiljaju u tom pravcu? Ljudima koji su spremni za sve, spremni da uniste sve sto iole vredi. Da izblate bez pardona najboljeg. Jedino zato sto i je najbolji, a njima to smeta!
“Zgadio mi se rukomet”, napisa jedan hrvatski kolega na svom blogu. Razumem ga i te kako. Meni lično se zgadio, da mi je teško bilo da gledam poslednje mečeve i još napornije da čitam šta će “naši” da kažu o njima.
Nego, žao mi je za one druge, bezazlene, koji su se radovali svakom golu, svakoj odbrani. Ko će njima da objasni da
Makedonija ima dva kluba? Da smo "zezanje" u odnosu na Francusku, Nemačku, Španiju.
Za one likove koji instant počeše da navijaju i postadoše ambasadori neću reći ni reč. Dosta je za njih, Videli su se na TV i to je to.
Za kraj imam na lageru još jednu grupu, onu najgoru. Znate, onu, ko pica na parče. Kada probate da je ižvaćete mora da…..
To su likovi koji su navijali od prvog trenutka da Makedonija izgubi. Ti sada imaju svojih pet minuta. Ti likovi su sada najglasniji i ne umaraju se. Laju na sve. Ne propuštaju ni jednu šanšu da pokažu koliko oni znaju, da kazu svoj komentar, nešto sto će im dopuniti nedostatak seksa, druženje sa prijateljima iz stvarnog života i slično.
Uh, ala sam se zaleteo. Imam arsenal kao “crvena armija” za njih, ali ovo nema kraj…
No, ajde, za te za koje mislim da postoji spas. Postoji jednostavna formula. Sledeći put kada odete na rukomet.
1 Kupite kartu (Ne tražite gratis, iako možete da je dobijete)
2. Kupite (ili kapu, dres…pare idu u rukomet)
3. Uživajteee…komentarišite, bez toga nema ničega, pa ma koliko mislili da ste najpametniji….ne zamarajte se…na kraju ovo je zabava…ostavite to da reše oni koji su za to plaćeni.
Za tu ostalu masu naroda….ostanite kući!
