Svi u rukometnoj Srbiji se žale na sistem takmičenja i svi se slažu da upravo u tome leži razlog slabog kvaliteta lige,samim tim i slabe selekcije za reprezentacije, nestašica sredstava (malo je onih koji žele da ulažu novac u ovakvu ligu),slabog interesovanja medija i publke..
Svi se slažu, ali niko ništa ne preduzima. A u javnost se iznose takvi stavovi jedino onda kada neko ima lični interes. Pre nego što pređem na pisanje o sistemu takmičenja koji mi je u glavi nekoliko godina unazad i po meni je idealan za srpski klupski rukomet vratimo se na to kako po propozicijama Rukometnog saveza Srbije funkcionišu takmičenja u našoj zemlji. Dakle,godinu dana unapred poznat je sistem takmičenja,što znaći da je za sezonu 2011/12 jasno da će se igrati po istom kao što je sada,16 ekipa dvoktužni bod sistem bez play-offa…Skupština RSS-e može statutom da promeni propozicije i urgentno donese odluku o drugačijem takmičenju naredne godine. Može, ali nije moralno i nije pošteno. Ako bi sada promenuli sistem takmičenja za narednu sezonu i recimo smanjili broj ligaša nastao bi opšti haos,jednostavno klubovi mnogo ranije projektuju ciljeve u tekućoj sezoni na osnovu igračkog kadra i budžeta (ili obrnuto),sve to ugrozilo bi regulanost takmičenja i izazvalo veliko nezadovoljstvo među rukometnim radnicima. Tako da takva opcija nije realna. Znači da sistem takmičenja može biti promenjen tek za sezonu 2012/13.
Dobro, to je manje-više jasno…šta nije jasno? Koji su predlozi za naredne sezone? Trebao je da bude pušten je na teren predlog o sistemu za sezonu 2012/13. On je bio najavljivan i trebalo je da budei analiziran I vraćen predlagaču,a zatim ide na usvajanje u Skupštinu. Po njemu,pričalo se, liga bi bila smanjena na 14 klubova,dok bi postojale 4 Prve lige I ispod njih bile bi regionalne lige. Da li će tako biti ili ne videćemo.
Sada bih pisao o idealnom sistemu takmičenja za Srbiju (neki će osporiti ali ja ću se truditi da argumentovano iznesem zašto milsim da je to idealan sistem). To je nekadašnji mađarski model u kome najviši stepen takmičenja čini 12 ekipa. U prvoj fazi igra se dvokružni bod sistem što znači da ekipe igraju 22 kola nakon čega se liga deli na mini ligu za prvaka i za opstanak,obe lige čini po 6 klubova. Druga faza je opet dvokružni bod sistem što znači još 10 kola,pri tome bi ekipe prenele bodove iz prve faze iz međusobnih duela pa ne bi moglo da bude (previše) dogovora. Ukupno bi svaki klub u ligi odigrao po 32 kola što je 2 više nego sada tako da otpada kontraargument da bi tada klubovi imali malo utakmica. Klubovi približnog kvaliteta igrali bi u toku sezone sa sebi ravnima po 4 meča. Oni iz gornjeg dela borili bi se za titulu prvaka i izlazak na međunarodnu scenu dok bi se donja polovina borila za opstanak,tome treba dodati i jedan aneks. Ne bi trebalo da ispadaju 2 kluba pošto bi tome moglo da dođe do nezainteresovanosti po nekog kluba koji bi malo ranije obezbedio opstanak,ako bi direktno ispao samo jedan a još tri kluba igrala neki baraž za opstanak onda bi svi morali da punom snagom igraju mečeve sve do završetka takmičenja. U toj varijanti nije potreban play-off pošto bi recimo Partzan,Crvena zvezda ili Metaloplastika odigrale po 4 duela između sebe a u poslednjem kolu sastale bi se dve prvoplasirane ekipe iz prve faze,ima li interesantnije završnice? Slično bi bilo i na začelju, ekipe koje bi se borile za opstanak bi igrale sve utakmice između sebe i na najpošteniji način bi odlučile o tome ko ispada. Ne bi kao sada bilo praznog hoda i utakmica između klubova iz sredine lige koji ama baš ništa ne odlučuju i gde nema nikakve rezultatske neizvesnosti što odbija i publiku i medije bez kojih nema ni sponzora,znači ni novca. Ali koga sve to interesuje…
Prva liga mora imati isti model iz više razloga. Nikome nije u interesu da u najviši stepen takmičenja uđe kao inferiorna i ekipa i klub. Kako sada stoje stvari,a tako je i godinama unazad, tim koji uđe u Superligu automatski je i kandidat za ispadanje naredne godine. Koliko god da su klubovi koje se sada bore za opstanak u Superligi slabi oni su jači od svih koji se bore za ulazak iz Prve, jako su retki izuzeci. Istovremeno, poslednjih nekoliko godina dešavalo se po pravilu da ekipe koje ispadnu automatski dožive gostovo gašenje,nema tima koji se odmah sledeće godine vratio. Jedan od razloga je i nezainteresovanost sponzora da bude u klubu u tom stepenu takmičenja posle izazova kakva je bila Superliga. Sa ligom od 12 bio bi sačuvan kvalitet i ekipe bi sigurno spremnije ulazile u nove izazove tipa Superlige. Kvalitet bi u oba stepena takmičenja bio koncentrisan sa 16 ekipa u 12 što nije zanemarljivo. Ispod toga slažem se da se treba posvetiti pojednostavljivanju i pojeftinjenju lige što znači maksimalno racionalizovane lige sa akcentom na teritorijalnu koncetraciju ekipa odakle bi se tražila prohodnost ka drugom stepenu takmičenja.
Zar takav sistem takmičenja ne bi imao bolju prohodnost u medijima i veće interesovanje publike i sponzora? Ali kako sada za godinu dana spustiti sa 16 na 12 klubova elitu?
Izbila bi u najmanju ruku rukometna revolucija kada bi Skupština donela odluku da naredne sezone ispada 6 ekipa iz Superlige što je moguće jer se ne radi o promeni sistema takmičenja nego o tehničkoj stvari,to ne odgovara ni klubovima ni okruzima iz kojih dolaze delegati Skupštine. Svako gleda samo svoj lični interes,samo se u rukometnim kružocima I u medija deklarativno izjašnjavaju da su za korenite promene. Da je drugačije neko bi odavno pokrenuo inicijativu za promene I sveo ligu na razuman broj. 12 je idealan,rekoh po meni I sistem takmičenja koji sam gore opisao. Ali sve je bolje od trenutnog stanja I lige od 16 klubova. Da ne spominjemo kotizacije I uređenost lige zatim livescore cak I livestreeming sa svih utakmica Super a što ne I Prve lige u obe konkurencije , ne daj Bože bankarske garancije….to je svelosnu godinu daleko od nas I našeg razmišljanja,ne rukometa nego života.
