Ovogodišnji moto u Metalurgovim mladjim kategorijama glasi ”MOŽEŠ, AKO VERUJEŠ DA MOZEŠ”. Isti je obeležio i moju sezonu.
Svaki sportista koji je otišao iz svoje države zna da je početak daleko od kuće težak, ali s’obzirom da sam ovde već osam meseci, mogu vam preneti samo pozitivne stvari i utiske. Pored napornih treninga i svakodnevnih obaveza koje imam u klubu, ima vremena i za druženja, izlete i upoznavanje novih ljudi. Sve to mi je omogućilo da se lakše adaptiram i naviknem na novi sistem rada. Psihički, fizički i igrački sam dosta napredovala od kada sam u Skoplju.
U prvenstvu smo dominantna ekipa i ove sezone smo overile titulu. Sada idemo i na Kup. Do juče sam neke igračice gledala samo na televizijskim prenosima, a ovde sam imala priliku da se nadjem na terenu sa njima. Utakmice sa ekipama poput Budućnosti, Lade, Podravke, Savehofa poslužile su mi da steknem više iskustva i osetim pravi, brzi rukomet.
Lepo sam prihvaćena od strane uprave, ljudi van rukometa i naravno saigračica koje su se vremenom potrudile da mi što vise približe sliku njihovog grada i zemlje. Našli smo se u mnogim stvarima u privatnom zivotu, ipak, BALKAN JE BALKAN.
Skoplje je prepuno prelepih restorana sa dobrom hranom. Možda se ne vidi po meni, ali se po ceo dan jede :-) Tako da bih svima, koji dolaze za Skoplje, toplo preporucila tavče-gravče i pastrmajliju, nacionalno jelo. A uz svu tu dobru hranu ide i živa muzika, koje ima u izobilju. Nama Vojvodjanima ostaje da se prepustimo hedonizmu :-)
Ima jedno etno selo u okolini Kumanova koje posećujemo u slobodno vreme. Bez obzira što ga ima malo, dovoljno je da nas emotivno stabilizuje i jos više zbliži.
Hala u kojoj treniramo i igramo utakmice, udaljena je 4 minuta od mog stana, a većina devojaka iz kluba su mi komšinice, tako da provodimo dosta vremena zajedno.
Prvi april – dan šale, odnosno ”denot na šega", Makedonci obeležavaju maskembalom i naša mala grupa nikako nije mogla da ga propusti. Želja nam je bila da ekipno obeležimo 1. april, ali kažem “mala” jer su devojke zbog obaveze prema reprezentaciji propustile zabavu, što nas nije sprečilo da organizujemo jednu kućnu.
Ono što moji prijatelji najbolje znaju, je ogromno poštovanje prema radu i delu pevača Tošeta Proeskog. Sada uživam u njegovim pesmama na makedonskom jeziku, a uskoro planiram i put do Kruševa, da posetim njegovo rodno mesto.
Sreća što je Skoplje blizu Srbije, pa često imam goste i skoro nikada nisam sama. Mnogo mi znače njihove posete, daju mi motiv više. Očekujem da mi porodica dodje za Uskrs, tako da ću uz njih napuniti baterije za naredni period.
Pozdravljam sve u mojoj zemlji, jedva čekam leto i odmor pa ću sve da vas vidim.
VE SAKAM SITE :-)
