Novo ime u srpskoj reprezentaciji na pripremama za baraž sa Češkom je Nišlija, Nemanja Pribak (26), koji je u dresu Kolubare obeležio superligašku sezonu na izmaku. Nakon staža u juniorskoj reprezentaciji i debija za seniore, profesionalni put ga je vodio preko Slovenije i Makedonije do Srbije, odakle će se od avgusta otisnuti put Francuske. U svojoj četvrtoj utakmici za državni tim, bio je čovek odluke u Loznici protiv BiH…
– Imali smo samo tri, četiri beka u rotaciji, za razliku od Bosanaca, koji su ih imali nešto više. Možda smo mogli ranije da prelomimo utakmicu, ali oscilacije u igri to nisu dozvolile, što je i normalno, posle par zajedničkih treninga. Na kraju, možemo biti zadovoljni minimalnom pobedom.
Ponovo si u reprezentaciji nakon pet godina. Dosta toga je prošlo od tada, kada si nosio dres matičnog Železničara, do danas, kada se možeš nazvati iskusnim igračem sa internacionalnim iskustvom.
– Tako je, dosta je prošlo. Igrao sam u Sloveniji, u Trimu, kasnije Vardaru i ove godine u Kolubari. U svakom klubu sam igrao maksimalno sa velikom minutažom i može se reći, nakupio iskustva. Svestan sam da još uvek mogu da napredujem i da dignem nivo igre. U reprezentaciji je to moguće, s obzirom na kvalitet saigrača, od kojih su mnogi moji prijatelji iz juniorske reprezentacije.
Kakvo iskustvo nosiš iz igranja u Sloveniji i Makedoniji, i da li možeš da napraviš neko poređenje?
– U Makedoniji postoje dva kluba, i oni igraju četiri utakmice za trofeje. Sve ostalo nije na nivou ni srpske Super lige, već ove ispod, Prve. Što se tiče Slovenije, stvarno sam oduševljen kvalitetom takmičenja. Tamo se igra pravi rukomet, gde moraš da budeš ozbiljan i sa ekipom, koja je poslednja, jer možeš da izgubiš. Svako svakoga može da pobedi i u tome je najveća draž. Što se tiče Srbije, dosta internacionalaca se vratilo ove sezone, i Liga je bila malo jača, nego prethodnih, ali zato mislim da će biti dosta slabija već sledeće. Loša je situacija u klubovima, svim.
Kolubara je ove sezone, napravila odličan tim i osvojila duplu krunu, uz poraz u Superkupu od Partizana. Iako se peharima ne sme "gledati u zube", većina ljudi je očekivala da do njih dođete malo ili mnogo lakše, nego što ste uradili…
– Meni je jako drago, što je jedna ekipa iz provincije osvojila titulu. Drago mi je da sam učestvovao u tom projektu. U pravu si da smo, možda i mi sami, očekivali da do trofeja dođemo na ubedljiviji način. Mislim da ni mi sami, pojedinačno, nismo pružili ono što smo realno mogli po individualnom kvalitetu. Šta je tome razlog, ja stvarno ne znam. Tonuli smo, neverovatno, u nekim trenucima ove sezone. Dešavali su nam se veliki padovi u igri i formi. Na kraju, trofejima se ne gleda u zube, ali sigurno je da smo mogli lakše…
Teško je da će uskoro neki srpski klub imati takav "zicer" za polufinale nekog evropskog kupa, kao što ste vi imali protiv Steaue?
– Da, Partizan je zadnji put igrao polufinale sa Siudad Realom, a mi smo ove godine mogli sa Granoljersom, koji nije ta veličina. Imali smo sreću u žrebu, prva dva kola igrali kod kuće i to smo prošli. Čim smo došli u situaciju da igramo i na strani, ispali smo. Objektivno smo mogli da eliminišemo Rumune, ali šta je, tu je. Meni je žao zbog kluba i predsednika, pa i svih igrača, jer smo mogli da upišemo jedno evropsko polufinale, što je veliki uspeh.
Karijeru nastavljaš u francuskom Nantu, koji je ove godine završio na osmom mestu. Šta te tamo čeka?
– Iskreno, ne znam šta me čeka, ali imam dosta informacija o klubu. Ove godine su ušli u Ligu, zauzeli mesto u sredini tabele. Ambiciozan su klub, stabilan. Trener je ranije trenirao ekipu Pariza. Planovi su nam se poklopili. Moja želja unazad, dve, tri godine jeste bila Francuska. Liga je kvalitetna, napreduje, nema dugovanja prema igračima, što je najbitnije. Ugovor je korektan, tako da sam ja sebe tu pronašao.
Ž.B
