Gotovo deset godina iz španskog ASOBAL-a, čekao je šansu da obuče reprezentativni dres. Srednji bek Ademar Leona, Dalibor Čutura (37), bio je "kec iz rukava" selektora Vukovića u poslednji čas – pozvan na završne pripreme reprezentacije Srbije pred EHF EURO 2012. Crvenčanin se pokazao kao osveženje, ponevši epitet najboljeg igrača u porazu od Rumuna 24:25 u Novom Sadu. Pitali smo ga, kako se oseća 10 dana pred istorijsko takmičenje za srpski rukomet i šta je sebi poželeo u novogodišnjoj noći…
– Najvažnije je zdravlje za porodicu. Oženjen sam, otac dvoje dece, pa je familija sigurno najbitnija. Naravno, želje su se promenile s obzirom na novonastalu situaciju. Srećan sam kao malo dete što sam u reprezentaciji, što bi se reklo, bez obzira na godine. Za reprezentaciju igrati, nikada nije kasno. Imam veliku želju da napravimo nešto na ovom Evropskom prvenstvu, pred našom publikom.
Kada se povede priča o osvajanju medalje na EHF EURO 2012, povede se priča i o nacionalnim priznanjima – penzijama, a s obzirom na tvoje godine, ti bi bio prvi taze penzioner iz ove generacije srpskih rukometaša…
– Ne razmišljam o penziji, još uvek. Osećam se fizički jako dobro. Imam odličnu polusezonu iza sebe, povrede me zaobilaze. U ovoj drugoj i ne razmišljam, važno je da napravimo uspeh, a ona je posle toga dobrodošla. Važno je da sklopimo kockice i zaigramo od početka…
Za decembarskih sedam dana, „skenirao“ si situaciju u reprezentaciji, koju si dugo godina gledao sa strane. Da li si očekivao bolje ili lošije od onoga što te dočekalo?
– To je kompleksno pitanje. Ima dosta dobrih stvari, ali i onih, koji treba ispraviti. Svi momci u reprezentaciji igraju u dobrim klubovima i znaju rukomet. Sve to treba uklopiti, a sa dobrim igračima to ide lako. Po ovih par treninga, vidim da su u pitanju tehničko-taktičke nijanse, o kojima stalno pričamo i trudimo se da ih dovedemo do savršenstva…
Koji su razlozi poraza od Rumuna?
– Nije opravdanje da smo bili nekompletni. Jeste da smo se uigravali, ali mislim da je ključ poraza bio njihov golman i naši promašaji u poslednjih 10 minuta. I uz toliko promašaja, izgubili smo za gol, što opet govori nešto. Svi smo očekivali pobedu pred našom publikom u Novom Sadu, da na taj način završimo 2011. godinu, ali dobro, možda je to neka opomena. Bilo je dobrih stvari, stvarali smo šanse, koje nismo materijalizovali. Kada neko ima 25 golmana, onda je teško pobediti…
Protiv Rumuna smo videli jednu širinu u napadu, viškove za krila, što se do sada nije često dešavalo. Te zasluge idu srednjem beku…
– U kolektivnom sportu, pojedinac ne znači puno. Imamo uigrane akcije, polaze, viškove, koji trebaju da se realizuju na krilima. Protok lopte je bio korektan. Nemamo vremena da puno popravljamo, ali može još dosta bolje…
Sa koliko bodova bi voleo da vidiš Srbiju u glavnoj fazi na EHF EURO 2012?
– Minimum dva boda. To je minimum – minimuma. Moramo dobiti jednu utakmicu, to jest, prvu. Najbitnija je utakmica protiv Poljaka. Oni su i bez Šmala i Lijevskog jaka reprezentacija. Nisu na nekom nivou u poslednje vreme, kao onda kada su bili drugi na svetu, ali oni su i dalje veoma jaki. Lepo je pričati o medaljama i Olimpijskim Igrama, ali korak po korak. Ne treba razmišljati dva dana unapred, samo o onome što nas čeka. Treba biti na zemlji, to je preduslov za uspeh…
Da li smatraš da ste u boljem delu žreba, s obzirom da nećete da Francuze, Špance, Hrvate, Islanđane do borbe za medalje…
– To se priča, ali ne vidim na EP neku slabu reprezentaciju. EP je najjače takmičenje u rukometu i ni za koga ne možemo sa sigurnošću da kažemo da pobedimo. Stoji da smo u jakoj grupi, da se ne ukrštamo sa najjačom….
Ko će igrati u finalu?
– Mi sanjamo o tome. U drugoj slučaju, za mene je totalno nebitno ko će igrati za zlato…
