Kada igraju Hrvatska i Francuska, navikli smo, to je spektakl. Dva jedina olimpijska šampiona u XXI veku, po ko zna koji put, odlučivaće o nečemu što je bitno, ovoga puta, polufinalu Evropskog prvenstva 2016. Poslednji put, dva tima, sudarila su se u Orhusu na startu glavne faze EHF EURO 2014, i Francuzi su dobili. Poslednji trzaj Golužine Hrvatske bilo je četvrfinale na SP 2013 u Španiji, kada su Trikolori poslati kući. Posle toga, niko više nije pobedio Karabatića i ostala „strašila“ svetskog rukometa.
„Nova Hrvatska“ kako ju je nazvao Željko Babić na početku svoje ere odigraće svoj prvi meč sa Francuzima. No, ako se „nešto novo“ ne bude videlo u obračunu sa najboljom ekipom planete, priča o hrvatskom posrtanju protiv Omejera i Karabatića, ostaće ona stara, ispričana od strane Ivana Balića koji je davno rekao da je „rukomet igra u kojoj na kraju uvek pobeđuju Francuzi“.
Iako mu nije prvo veliko takmičenje, iako je bio uz Slavka Golužu i proživljavao i njegove stresove koje donosi selektorski posao i velika takmičenja, čini se da je Babić izabrao „pogrešku taktiku“ što se tiče medija. Iako jednog trenera na klupi čuvaju isključivo rezultati, tek za „Croatian premium product“ kakav je rukometna reprezentacija, nije dovoljno poručiti gledaocima „gledajte televiziju“, jer oni nisu krivi za iskrivljenu percepciju novog hrvatskog šefa struke u javnosti (pod uslovom da je iskrivljena).
Babićeva prva i osnovna mana je to što nije bio veliko igračko ime. Zato su mu i za prve saradnike pridodati Metličić i Balić, kako bi na pitanje „Who are you to talk about it“, neka pokrivalica mogla da se nađe. To što je iskazao patriotizam ostavljajući tri-četiri puta bolje uslove u Meškovu, za šta su ga mnogi prozvali „ludakom“, malo će mu ublažiti optužnicu AKO u Poljskoj sa reprezentacijom završi kao peti, šesti ili sedmi.
Kaznu će svakako ublažiti i uvođenje Mamića, Šebetića, kao i jasnija uloga novih pivotmena u igri državnog tima. Projekat „2018“ je nešto što daje lufta i za određene kikseve i nameštanja, ali samo u slučaju da se herojski izgine protiv Francuza i Poljaka.
I u slučaju da će „gledanje televizije“ biti dovoljno da se vidi njegov trenerski pečat, i da tako ne bude, Željko Babić mora da zna da sa medijima ne može tako. I kada „pregoriš“, i kada si „normalan“, ti si i dalje selektor najbolje reprezentacije države u istoriji. Tako moraš i da se ponašaš.
1 komentar
Odličan trener koji pravi odličnu selekciju. „Lupiće o ledinu“ protiv Francuza, ali to ne znači da neće proći u polufinale. Realno, najveći problem su uvek ogromna očekivanja u jakoj rukometnoj naciji, ali siguran sam da stvara selekciju koja može biti redovni osvajač medalja, pa i finalista. Sada je mozda i ne osvoje, ali svakako Babić vredi mnogo više od onoga koliko ga cene u CRO, a verujem i da bi mu sve bilo mnogo lakše samo da ima jednu još zdravu levu ruku u ekipi. Ona Kopljareva nije kvalitet kakav mu je neophodan.