Drugi strelac jeseni u Ligi šampiona i pivotmen iznenađenja prvog dela najelitnijeg klupskog takmičenja, Vive Targe Kilcea, Rastko Stojković (28), vratio se u reprezentaciju, nakon dve godine pauze posle razmimoilaženja sa tadašnjim selektorom, Jovicom Cvetkovićem. Iako je često u ovim prazničnim danima, kada je prvenstvo blizu, ali i daleko, veoma teško čuti od igrača nešto konkretno, što bi, kako se to u žargonu kaže "punilo naslovnice", nekadašnji kružni napadač Zvezde, a do prošle godine Nordhorna, nije imao dlake na jeziku. Pa, pročitajte…
Polusezona pravo iznenađenje i osveženje u Ligi šampiona. Vive Targe Kielce i tvoj individualni učinak?
– Nisam verovao da će to tako biti. Verovao sam u progres, ali da će ići ovom brzinom, nisam mogao ni da pretpostavim. Nama kao klubu je bio cilj da se samo kvalifikujemo za Ligu šampiona. Sada se mi u grupi pitamo što šta. Dolaze nam i RNL i Vesprem, i Boga mi, trebaće dobro da zapnu ako misle da nas pobede. Mi smo se borili za TOP 16, ali kako stvari stoje, borićemo se mi i za TOP 8.
Iz Poljske je zadnji godina dolazila Visla, koja je služila za punjenje i gol razliku, a ovo je sasvim druga priča. Kakav je klub u pitanju?
– Bogdan Venta je to posložio baš kako treba. Od njega se svi tresu. Ne Predsednik, koji daje pare, ali svi ispod njega stoje mirno, kada Venta uđe u kancelariju i čekaju komandu. Za sve se on pita. Nema pomoćnog trenera, nema kondicionog. Čovek je uzeo sve na sebe i zna kako to da radi. Veliki trener. Napravio je srebro i bronzu sa reprezentacijom, sada za poljski klupski rukomet, istorijski uspeh, plasman u TOP 16. Zadnji put se to desilo kada je on bio igrač.
Da li vredi da pominjemo prvenstvo Poljske? Ima li kakve konkurencije?
– Ne vredi, slabo. Mi smo najvećeg konkurenta Vislu Plok pobedili sa 15 razlike. Da uzmemo da su imali dva povređena igrača, da su bili u slabijoj formi, opet je vidljiva ta razlika u kvalitetu.
Mnogi su se začudili što nisi ostao u Nemačkoj posle dobrih igara i statusa u Nordhornu. Na prvi pogled nema krize, tako da čudi što si krenuo van…
– U Nemačkoj su ugovori krenuli rapidno da rastu, tako da je ove godine bilo, ko je imao ugovor, imao je. Ko nije, mogao je da igra za manje pare. To nije bilo to, što se zarađivalo pre dve godine. Poljaci su hteli da naprave uspeh i znali su da to treba da plate. Imaju jakog sponzora koji se bavi reciklažom tekstila i sajmovima, a tu para ima koliko treba. Otvorili su se i napravili pravu stvar. Nisu pravili pritisak da preko noći naprave uspeh, ali su ga napravili. Mnogo je teže opstati na vrhu, nego popeti se na njega. Iduće godine nećemo imati kvalifikacije, ali svi će od nas očekivati da izađemo lagano iz grupe, što uopšte nije lako, da se razumemo. Ako budu doveli još par pojačanja o kojima pričaju, a koji su igrači ekstra kvaliteta, nije nemoguće da odigramo neku bitnu ulogu u Ligi šampiona. Sada smo imali sreću da se četiri nova igrača skockaju za tren. U pripremnom periodu smo od Gorenja izgubili 10 razlike, pa nas je Vesprem pregazio….
Glavne zvezde su Knudsen, Jurašik i ti…
– Imamo dobro levo krilo, Vitalija Nata, beka Rosinskog, i još par dobrih igrača. Imamo fenomenalnog odbrambenog igrača, Danijela Žoltaka. Svako je našao svoje mesto za neverovatno kratko vreme. Da li sreća ili Bogdanovo znanje, sve se sklopilo za tri meseca.
Evropsko prvenstvo je ono što nas sve više zanima. U ekipi imaš veoma dobrog srednjeg beka danske reprezentacije, Knudsena. Da li ste pričali o onome što vas čeka?
– Obećao sam mu da ću malo da ga bijem (smeh). Čisto da zna sa kim igra u ekipi. Šalim se, te neke lične stvari ostavljamo iza sebe. Mi nismo reprezentacija koja je dominantna. Idemo tamo da radimo, da u svakoj utakmici damo svoj maksimum, pa dokle dođemo. Lično mislim da će taj maksimum biti dovoljan.
Kakav potencijal ima reprezentacija Srbije?
– Imamo fenomenalne bekove, koji su i šuteri, i brzi. Nama odgovara ta skandinavska 6-0 zona. Nju svi jako dobro poznajemo i snalazimo se na nju jako dobro. Dobro je i što igramo sa domaćinom treću utakmicu, kada budu već izgubili od Danaca i Islanđana, pa verujem ni da pritisak neće biti toliki. Bolje je igrati sa Skandinavcima na tu plitku zonu, nego na neke duboke odbrane, gde nam se totalno menja koncepcija igre.
Sa kakvim ambicijama Poljaci idu na EP?
– Venta uvek ide na medalju, ali imaju realan problem nedostatka srednjeg beka. Tu je veliki problem. Imaju samo Jašku iz Berlina tu, ali zato imaju tri desna beka, od kojih se ne zna ko je bolji, kao i dva sjajna leva beka. Tu su zatvoreni i već imaju zatvoren sistem, koji se pokazuje iz godine u godinu. Jurašik će morati na desno krilo, jer tu nemaju rešenje. Ići će da se bore, kao i mi.
Najteži poraz rukometna Srbija je doživela upravo od Poljaka u Zadru na SP. U jednom trenutku, gubili smo 17 razlike. Da li je bolje što nismo sa njima u istom delu kostura?
– To je bila druga koncepcija igre ranije, koju je Bogdan Venta prozreo bez velikih muka i rešio, jer naša igra na prošlom Svetskom prvenstvu nije bila lepršava. Kao čoveku koji perfektno analizira protivnike, to nije bio problem da reši. Mislim da u ovom trenutku našu reprezentaciju on ne bi mogao tako da prepozna i da je zatvori. Na prošlom prvenstvu, čovek je video da se sve svodi na to da se ukrsti i da bek šutne. On je pustio da šutiraju, postavio visoku "trojku" i "četvorku". Blok "dalji" ugao, golman "bliži", poskidali lopte i iskontrali nas. Ništa strašno. Mi nismo imali dva odigravanja na liniju, jer naša igra nije dozvoljavala. To nije nauka. Mi smo uspeli da zatvorimo Dance, to je druga stvar…
Ko ima najveće šanse za zlato?
– Francuzi. Tu nije pitanje ko će da bude prvi, već ko će da bude drugi. Takva je situacija danas u rukometu. Ne treba se predavati. Ako se bude igralo sa njima, treba se dobro potući, pa videti šta će ispasti. Ipak, da su na papiru i ovako najbolji, to nije ni pitanje.
Ko je odmah iza njih?
– Mi!
Mi?
– Mi (smeh). Arogantno i nadobudno, ali da ti kažem, ko nije postavio visoke ciljeve, nije daleko ni dogurao. To verovatno nisu zvanični stavovi selektora i Saveza, niko o tome ne želi da priča, ali to su ciljevi u mojoj glavi. Želim da se vratimo kao rukometna nacija, tamo "gde nam je mesto". To je možda otrcana fraza, ali ne vidim da neko ima bolju školu rukometa od nas, celog ovog prostora Balkana. To nemaju ni Nemci, ni Skandinavci. Ne vidim zašto bi Hrvati bili sinonim za rukomet, kada je to apsolutno ista škola. Oni su imali jednu generaciju, strašnu.
Misliš da je više nemaju ?
– Pazi, Lacković je povređen, pitanje je koliko će i kako igrati. Metličić ne ide na Prvenstvo, znači oni su već u problemu. Oni su imali jednog Lackovića i jednog Peru Metličića. Više ih nemaju, a šta sad? Sada smo, nadam se, mi na redu. Mi imamo Momira Ilića, Marka Vujina, Šešuma, Denija Anđelkovića. Sve su to imena koja se poštuju u svetskom rukometu. Nema ko nije čuo za njih u rukometu. Imamo veliki potencijal i veliku želju. Verujem da imamo i zrelosti da napravimo veliki rezultat. Bez sreće će iči teško, ali verujem da je došao red na nas.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
